GRČKE SNAJKE OTKRILE ŠTA IM NAJVIŠE NEDOSTAJE KAD DOĐU U SRBIJU: Napravile listu od 10 stvari, a ovo sigurno niste očekivali
Grčki kutak je popularni blok koji vode tri mlade žene iz Srbije, koje „grčke snajke“ i koje sa svojim muževima žive u Atini.
One na svom blogu pišu o svojim iskustvima o životu u inostranstvu, lepotama Grčke, ali i o nekim korisnim savetima vezanim za Grčku. U svom poslednjem postu pisale su o tome šta im najviše nedostaje kada dođu u Srbiju.
– Nećemo pisati da nam najviše nedostaju naši mužići pužići ako odemo da posetimo porodicu i prijatelje u našoj lepoj Srbiji, jer se to podrazumeva. Potom sunce i more, jer na oba smo se toliko navikle (ah taj život u inostranstvu) kao da sa smo rođene Grkinje, ali zato ćete saznati za neke manje-više znane i neznane stvari koje nam ludački nedostaju kada smo u voljenoj nam zemlji Srbiji – napomenule su i poručile čitaocima:
– Vi sami procenite da li smo se previše pogrčile ili bi nešto sa spiska valjalo uvesti i u Srbiji.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Na listi se našlo 10 stavki na koje skoro niko od nas ne bi pomislio kada neko kaže Grčka.
Pekare i šta nam je život u inostranstvu doneo
Jeste da su različite od naših i da ima manje slanih đakonija, ali kad uđete u one grčke ogromne pekare prosto ne znate gde da pogledate! Ipak, ima i to svojih draži. Može vam zvučati čudno, ali mi smo navikle da u svakom danu možemo jesti hleb kakav god poželimo – crni, beli, više “kranči“, mekan, s puterom, sa kvascem ili bez, sa uljem, maslinama, manastirski, sa suvim voćem i pravi pravcati crni (bez kakaoa :)).
Torte i kolači
Shutterstock
Svako ko je bar jednom posetio zemlju sunca i masline zna kakve su poslastičarnice ovde. Izlozi vas prosto mame da uđete i kupite ta slatka zadovoljstva za vaša nepca. Život u inostranstvu nekad baš zna da bude težak! Pufnasti i kremasti kolači i torte su deo svake poslastičarnice, baš kao i oni slatkiši koje vode poreklo sa istoka i preliveni su slatkim sirupom. Ovde nećemo ni da spominjemo domaće čokolade raznih ukusa, koje su jednom rečju božanstvene, a možete ih naći u svakom lokalu koji prodaje gore pomenute slatkiše. Retko ćete kod nas naći toliki broj dobro snabdevenih poslastičarnica kao ovde.
Prevoz
Atinski prevoz je veoma organizovan. Naime, pre oko godinu dana su na svakom autobuskom ili tramvajskom stajalištu postavljene eliktricne table na kojima vam u minutu piše kada vam dolazi koja linija. Tako da sada više nije samo metro sinonim za tačnost. Usput, treba da napomenemo i da su svi prevozi klimatizovani tako da će vam i po najvećoj žegi prijati vožnja u istim. Ovde ćemo dodati da u širem centru grada, ali i u centrima gradskih opština, svuda skoro imaju semofori koji vam odbrojavaju vreme koliko je koje svetlo upaljeno.
Kafe za poneti
Iako smo se na početku života u grčkoj prestonici smejale Grcima na ludoj navici čestog konzumiranja kafe za poneti i same smo postali fan istih. Život u inostranstvu doneo nam je neke lepe stvari. Recimo, šetnja pored mora je prosto nezamisliva ako u rukama ne držite plastičnu čašu kofeinskog napitka, pa bi bilo lepo da istu možemo konzumirati dok šetamo i u rodnom nam gradu.
Citrusi
Kada vam narandže, mandarine i limun rastu u dvorištu, ulici ili gradu, teško da ćete ikada više moći uživati u istim kada posetite Srbiju. Prosto, navikli ste se na sveže citruse gde je npr. kora limuna debela ko kod pomorandže. Dodaćemo ovde i ceđeni sok od pomenutog voća, jer ga ovde dobijate od sto posta voća, a kod nas se uvek nađe i voda u njemu.
Pexels
Kese i kakve veze život u inostranstvu ima s tim
Ovo će mnogima izgledati smešno, ali zaista je tako. Nedostaju nam plastične kese iz supermarketa. Znate ono kada odete u neki domaći market i pri pakovanju proizvoda koje ste kupili uvek morate da pazite da ne stavite više od dva do tri teža proizvoda u jednu kesu, jer bi ista mogla pući? E to vam se u Grčkoj neće desiti. Ne možemo da verujemo da super marketi koji se nalaze šiirom Srbije i rade u punom jeku ne mogu svoje mušterije makar da ispoštuju tako što će im dati pri pakovanju robe normalne jačine i veličine kese za džabe. Život u inostranstvu naučio nas je da neke stvari mogu biti bolje.
Ventilacije u ugostiteljskim lokalima
Da se razumemo ima i ovde onih lokala iz kojih kada izađete možete slobodno odmah ići na kompletno kupanje ne bi li se otarasili duvanskog dima, ali su oni veoma retki. Zato često kažemo da je život u inostranstvu ovo konačno promenio. Ne možemo da verujemo, da neki vlasnik u Srbiji koji ima lokal ne može da sredi ventilaciju u istom ili mu je to najmanja briga. Još nešto, kod nas uglavnom uvek ima nekih novih mesta koja se otvaraju i tako reći potuku neke starije lokale, dok ovde to nije slučaj. Naime, vlasnici se trude da u svoje kafiće i klubove ulažu da uvek izgledaju u neku ruku moderno, dok ima i onih, najčešće taverne i stare kafane, koje se nisu menjale decenijama, ali su uglavnom besprekorno čiste i inventar je uvek u očuvanom stanju.
Različitost
Dok kod nas svi idu ko uniformisane u korak s novim trendom, u najjužnijoj balkasksoj zemlji stanje je drugačije. Život u inostranstvu naučio nas je da ne mora tako. Ulica je ovde uvek šarena od raznih stilova i nisu samo napućene usne, “ljute” obrve i ispeglana kosa/blago talasasta IN. Naprotiv, sve ono što je lepo u svim stilovima je IN.
Turisti
Ima i kod nas u poslednje vreme veliki broj turista, ali još nema toliko šarolikih iz svih krajeva sveta koje svakodnevno možete videti kada živite u Atini. Jednostavno život u inostranstvu, a naročito u gradu koji znaju svi, doneo je osećaj tog duha metropole u pravom smislu te reči. Lepo je čuti kineski, švedski, nemački, engleski svih dijalekata, arapski i druge jezike skoro svakodnevno dok šetate ulicom ili u prevozu.
Začini
Kada živite u Grčkoj onda se prosto naviknete da svakodnevno koristite veći broj začina što u slanim što u slatkim zalogajima. Život u inostranstvu doneo nam je nove ukuse koji su nam nekad bili nezamislivi. Tako vam cimet postane jedan od omiljenih začina u oba slučaja, a kafa bez njega vam i nije kafa, piše Nova.
Obrenović hteo da ga smakne, a zbog Karadorđevića doživeo moždani udar: Moćnom i lukavom Nikoli Pašiću sin razvratnik došao glave
U vremenima političkih previranja, Pašić je održao balans između različitih političkih struja, čime je doprineo očuvanju nacionalnog jedinstva. Uprkos različitim ocenama njegove vladavine, ostao je ključna figura u srpskoj političkoj istoriji.
Zaboravite na uporno čupanje korova: Pospite samo 1 sastojak po njemu i biće trajno uništen
Jedan sastojak iz kuhinje je najbolje rešenje za korov u dvorištu
ZAŠTO PATRIJARH PAVLE NIKADA NIJE NI VENČAVAO, NI SAHRANJIVAO? Isto je činio i patrijarh German, a ovo je razlog
Patrijarh srpski Pavle odbijao je da venčava i sahranjuje čak i najviše državne zvaničnike. Isto se ponašao i patrijarh German, koji je odbijao da venčava čak i prijatelje
NISU SVE ISTE: Važno je odakle pijete vodu
Nisu sve vode iste, a klinički dijetetičar otkriva koju bi trebalo da izbegavate.
DOK SU DRUGI NARODI JELI PRSTIMA, SRBIMA JE VINO CEVIMA TEKLO DO DVOROVA: Naš najstariji vinovod datira iz vremena ovog vladara
Krajem 2022. godine u medijima je isplivao podatak koji je decenijama već poznat stručnoj javnosti, ali se nažalost o tome uvek malo govorilo, a još manje istraživalo.
Komentari(0)