LIČI NA KOROV, A KOŠTA PAPRENO Uzgoj ove biljke je moguć u Srbiji, kilogram na pijaci je 2.000 dinara (FOTO)
Čuvene sorte koje se kod nas gaje su riga i koltivata.
Rukola, biljka peperastog ukusa, često se koristi za pripremu salata a pored odličnog ukusa ima i veliku količinu vitamina. U našoj zemlji sve je popularnija upotreba u ishrani a proizvođači je češće sade zbog visoke cene.
Možda vas zanima:
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Rukola se uzgaja zbog svojih veoma hranjivih listova,a njen uzgoj nije uopšte komplikovan ukoliko joj se obezbedi ono što ona zahteva. Čuvene sorte koje se kod nas gaje su riga i koltivata.
Kao i većina zelenog lisnatog povrća, tako i rukola može direktno da se seje u zemlju. Kao i kod većine baštenskih biljaka tajna uspešnog uzgoja leži u tome šta se uradi pre nego se poseje seme ove biljke. Rukola najbolje uspeva na dobro dreniranom zemljištu ali voli puno vlage, tako da zahteva često zalivanje. Nije zahtevna što se tiče tipa zemljišta ali se savetuje da se izbegnu lako peskovita i srednje teška zemljišta. Ovoj biljci odgovaraju zemljišta pH 6-6,5. Iz tog razloga potrebnno je predsetveno đubrenje sa 60-80 kg/ha azota, 60-80 kg/ha fosfora i 100-120 kg/ha kalijuma.
Na pijaci kilo 2.000 dinara
Proizvođači koji se u Srbiji odluče da sade rukolu, imaće jednu od najvećih zarada u poljoprivredi, pokazuju podaci. Osim što dostiže cenu od 2.000 dinara po kilogramu na pijacama, od prodaje rukole godišnje može da se zaradi više od tri miliona dinara po hektaru, pokazali su podaci Privredne komore Vojvodine.
Isplati li se? Ovo je računica za ulaganje
Da bi se ovaj posao započeo, maksimalna ulaganja koja su potrebna iznose između 12.000 i 15.000 evra po hektaru, što se isplati za godinu dana. Prinos onda iznosi 20.000 kilograma, objavio je Mondo.
Ovo bi trebalo obaviti čim zemljište bude spremno za obradu u proleće ili još bolje priprema zemljišta u jesen. Osnovna obrada se izvodi na dubinu 20-tak cm, a naročito treba obratiti pažnju na površinsku pripremu– budući da se ova povrtarska kultura seje direktno iz semena, koje je veoma sitno.
Rukola je biljna kultura koja voli hladno vreme i otporna je na mraz. Zahvaljujući tome može se uspešno uzgajati čitave godine. Sve što je potrebno za njenu setvu su dnevne temperature iznad 4 stepena C. Raste najbolje na sunčanom mestu, a toleriše i hladovinu naročito kada nastupe letnje temperature.
Shutterstock
Ukoliko nastupe visoke temperature potrebno je obezbediti zasenu, inače će imati listove lošijeg ukusa. Od setve do berbe treba da prođe oko četiri nedelje. Seme treba posejati na dubinu od 0,6-1 cm i sa razmakom između redova 15-30 cm, a između biljki u redu treba da bude 5-10 cm. Za jedan hektar potrebno je 1,5-2 kg semena.
Mladi krompir trenutno najtraženiji
Na Veletržnici u toku prethodne nedelje najviše se kupovala šargarepa, a zatim jabuka, kupus, zelena salata, krompir i crni luk. Sve više raste promet mladog povrća, pa je tako povećana prodaja mladog kupusa za 15 odsto.
U odnosu na prethodni periodu, mladi krompir je zabeležio 30 odsto veći promet. Ovo povrće na Veletržnicu stiže iz Leskovca, Šapca i Pančeva cena se kreće od 250 do 300 dinara po kilogramu, pišu Novosti.
Nega se sastoji na međurednoj obradi i redovnom navodnjavanju. Kada prođe mesec i po do dva od setve, počinje berba. Čupaju se lisne rozete, a nakon toga na istim mestu rukola će nastaviti da raste i posle nekog vremena se opet bere.
Prinos rukole po hektaru je 20.000 kg. Rukola ima malo kalorija pa predstavlja idealnu namirnicu za one koji vode računa o ishrani. Sadrži znatne količine vitamina A, K i C, kalcijum, gvožđe, magnezijum. Dobra je za zdravlje očiju, reguliše krvni pritisak i zdrava je hrana za srce i uništava kancerogene materije u organizmu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Ljudi koji imaju ovu krvnu grupu zaista su posebni, njihove „moći“ nema niko
Krvna grupa može otkriti mnoge zanimljivosti o vašoj ličnosti, kao i zdravlju
Da li su kućni ljubimci postali ‘nova deca’? Ovo je jedina prava istina iza trenda koji je zapalio sve žive
U savremenom društvu, sve više pojedinaca i parova odlučuje da svoj emotivni i roditeljski potencijal ne usmeri ka deci – već ka kućnim ljubimcima. Psi, mačke, pa čak i papagaji i kunići dobijaju tretman koji je do pre samo nekoliko decenija bio rezervisan isključivo za ljudsku decu: slave rođendane, nose odeću, imaju svoje profile na društvenim mrežama i putuju na more.
Najmoćnije žensko ime ponovo među najpopularnijim u Srbiji: Devojke koje ga nose ceo život prate uspeh i sreća
Retko je i zanimljivo jer nema nadimak
Ove 3 biljke zmije apsolutno ne vole, posadite ih u dvorište, celo leto će vas obilaziti u širokom luku
Zmije su često nepoželjni gosti na našim imanjima. Uređenje samog terena, odnosno staništa je relativno jednostavan način da se smanji mogućnost nastanjenja u vašoj bašti.
PATOFNE,BRUSHALTER? GREŠKA! 15 reči koje POGREŠNO izgovaramo
Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Komentari(0)