ODAVDE VREBA OPASNOST U SVAKOJ KUĆI, A NIJE WC ŠOLJA Da li znate koja je najprljavija stvar, a ima je svako domaćinstvo u kući?
Obratite pažnju na vreme.
Sunđer je prljaviji čak i od daske wc šolje ili kante za smeće. "Sunđer ima dosta nabora i pukotina, tako da, svaki put kad čistite njime, patogeni mikroorganizmi ostaju u tim udubljenjima. Ljudi ispiraju sunđer, misleći da ga tako čiste, a ustvari bi trebalo da ga dezinfikuju", objašnjava dr Filip Tijerno, profesor kliničke mikrobiologije iz Njujorka, autor knjige "Tajni život mikroba".
Svaki put kad sunđer koristite za pranje suđa, ostaci hrane završe u sitnim pukotinama, gde mogu ostati dugo, što omogućava razvoj bakterija. Pored toga, sunđer je skoro uvek mokar, što ga čini idealnim mestom za razvoj opasnih bakterija koje se razmnožavaju svakih 20 minuta.
Možda vas zanima:
Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Posebnu pažnju treba obratiti na brisanje daski na kojima sečete meso, poput piletine, budući da u ovom slučaju postoji veća šansa za razvoj opasne bakterije salmonele, posebno u letnjim mesecima. Ipak, ni povrće i voće nije bezazleno, budući da ono često sadrži bakteriju Escherichiju coli, koja može uzrokovati različite vrste infekcija. Najbolji način da se očisti i dezinfikuje sunđer jeste varikina, i to tako da se pomeša sa vodom (u razmeri 1:9). Sunđer potopite u taj rastvor na 10 do 30 sekundi.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)