Koliko šolja kafe je previše? Evo kada postaje opasna za zdravlje, ovaj odgovor niste očekivali ni u snovima!
Za mnoge ljude kafa je nezaobilazan deo jutra, ali koliko je previše?
Često se postavlja pitanje koliko kafe je zapravo bezbedno popiti dnevno? Odgovor nije jednostavan, ali postoje jasni naučni nalazi koji pomažu da se napravi razlika između korisne i preterane konzumacije.
Dozvoljena količina
Velika studija sa Harvarda, koja je obuhvatila skoro 50.000 žena tokom 30 godina, pokazala je da konzumacija od jedne do tri šolje kafe dnevno može doprineti zdravijem starenju. Takođe je povezana sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti i nižom stopom smrtnosti.
Možda vas zanima:
DA LI KAFOM KRŠIMO PRAVILA POSTA? Iznenadićete se, ali skoro svi greše
Mnoge muči pitanje da li su grešni ako piju kafu u vreme posta
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Možda vas zanima:
DA LI KAFOM KRŠIMO PRAVILA POSTA? Iznenadićete se, ali skoro svi greše
Mnoge muči pitanje da li su grešni ako piju kafu u vreme posta
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Možda vas zanima:
DA LI KAFOM KRŠIMO PRAVILA POSTA? Iznenadićete se, ali skoro svi greše
Mnoge muči pitanje da li su grešni ako piju kafu u vreme posta
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
S druge strane, druga istraživanja ukazuju na moguće negativne efekte ako se s kafom pretera. Na primer, istraživanje objavljeno 2022. u časopisu Američke asocijsacije za srce pokazalo je da osobe s visokim krvnim pritiskom koje piju mnogo kafe imaju povećan rizik od smrti izazvane kardiovaskularnim bolestima. Takođe, prekomerna konzumacija kafe može biti povezana sa većim rizikom od demencije.
Koliko je previše?
Većina stručnjaka slaže se da je umerenost ključ. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) preporučuje da dnevni unos kofeina ne prelazi 400 miligrama. Važno je napomenuti da se to ne odnosi samo na kafu, već i na kofein koji unosimo putem čajeva, energetskih i gaziranih pića, pa čak i čokolade.
Poznati zagovornik holističkog zdravlja Dipak Čopra navodi da pije dve do tri šolje kafe pre podneva, što se smatra bezbednim. Nutricionistkinja Roksana Ehsani potvrđuje da je to unutar preporučenih granica, sve dok se ne pređe ukupna količina kofeina u danu.
Nije svako telo jednako osetljivo na kofein. Nekima i samo jedna šolja može izazvati nemir, ubrzan rad srca ili osećaj iscrpljenosti. Dijetetičarka Džesika Silvester savetuje da, ako primetite da vam srce lupa, osećate napetost ili imate problem sa spavanjem, razmislite o smanjenju unosa kafe.
Ko treba posebno da pazi?
- Trudnicama se savetuje da unose najviše 200 mg kofeina dnevno.
- Osobe sa dijabetesom i srčanim bolestima treba da paze i na dodatke poput šećera i mleka u kafi.
- Tinejdžerima se savetuje da u potpunosti izbegavaju kofein.
Nutricionisti takođe savetuju da se kafa ne pije na prazan stomak. Idealno bi bilo prvo popiti čašu vode ili nešto lagano pojesti pre prve šolje. Ako vam popodnevna kafa remeti san, najbolje je da je konzumirate samo ujutru.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)