TOMO PRIPITOMIO DIVLJEG VEPRA OD 200 KILA Mićko se kupa u bari i obožava kukuruz
Mićko je prava atrakcija u selima podno planine Jelice
U seoskim domaćinstvima najčešće se mogu videti ovce, krave i kokoške.. ali, u selu Kačulice kod Čačka u ograđenom toru svoje mesto zauzela je i jedna šumska životinja. Divlji vepar Mićko već skoro deset godina može se reći da je kućni ljubimac Toma Boškovića. Svakodnevno ga hrani, ali i pušta u šetnju.
- Ovo je treća generacija divljih svinja koja se nalazi u mom domaćinstvu. Sada je ostao samo Mićko i vodimo računa o njemu, prirastao nam je za srce. Pripitomio se kod nas. Posadili smo kukuruz neposredno pored njegovog obora, kako bi uvek imali adekvatnu hranu za njega“, rekao je Tomo za RINU.
Rina
Kućni ljubimac težak preko dve stotine kilograma prava je atrakcija u selu podno planine Jelice. Obišli su ga brojni meštani, ali i putnici namernici. Kako je lov na divlje svinje u ovom kraju dozvoljen, samo je Mićko siguran da neće biti odstreljen.
Možda vas zanima:
Po Bori Đorđevići zvaće se Kulturni centar, a po Sonji Savić park: Čuveni Čačanin i Čačanka dobili svoja mesta u rodnom gradu - ovo su nove odluke u Moravičkom okrugu
Komisija za određivanje naziva ulica u Čačku konstituisana je danas, a odmah su donete i značajne odluke koje će, prema rečima Marka Parezanovića, načelnika Moravičkog upravnog okruga, obeležiti novo poglavlje u očuvanju kulturnog i istorijskog identiteta grada.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Po Bori Đorđevići zvaće se Kulturni centar, a po Sonji Savić park: Čuveni Čačanin i Čačanka dobili svoja mesta u rodnom gradu - ovo su nove odluke u Moravičkom okrugu
Komisija za određivanje naziva ulica u Čačku konstituisana je danas, a odmah su donete i značajne odluke koje će, prema rečima Marka Parezanovića, načelnika Moravičkog upravnog okruga, obeležiti novo poglavlje u očuvanju kulturnog i istorijskog identiteta grada.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Po Bori Đorđevići zvaće se Kulturni centar, a po Sonji Savić park: Čuveni Čačanin i Čačanka dobili svoja mesta u rodnom gradu - ovo su nove odluke u Moravičkom okrugu
Komisija za određivanje naziva ulica u Čačku konstituisana je danas, a odmah su donete i značajne odluke koje će, prema rečima Marka Parezanovića, načelnika Moravičkog upravnog okruga, obeležiti novo poglavlje u očuvanju kulturnog i istorijskog identiteta grada.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
- Dobar je, nisam mu stavio brnjušku jer ne rije zemlju. Ima ogromne zube, duge bele kljove.. za njih su mi nudili ogromne pare, ali nisam pristao. Te zube lovci inače koriste kao trofej. Na raspolaganju ima i dva hektara šume u koju ga puštamo da se prošeta, tamo se hrani žirom, ima baru u kojoj se kupa. Kasnije kad se prošeta , namamimo ga ponovo kukuruzom da se vrati, mada i sam zna gde mu je mesto za spavanje“, kaže Tomo.
Rina
On dodaje da je ostalo Mićku samo da pronađe devojku, divlju krmaču do stotinu kilograma, kako ne bi samovao, već svoje parče zemlje i kukuruz podelio i sa drugima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
U njegovoj vili dogodio se STRAŠAN ZLOČIN koji je preokrenuo srpsku istoriju: Ko je bio Stojan Simić, koga pamte kao "veselog gospodina koji je rado menjao političke dresove" (FOTO)
Ispred zgrade Starog dvora, gde poglede mami kao pod konac skockani travnjak, nekada se nalazila bara. Centar prestonice bio je tek poljana nadomak grada, a nju je, tik iza Terazija, "ulepšavala" ta ista močvara.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Komentari(0)