Veruje se da ta netrpeljivost datira od vremena jedne podvale Valjevaca. Iako je duboko u svesti starijih

meštana Valjeva ali i Šapca i dalje donekle živa legenda o tome, nije poznato ni kada se to odigralo, ni da li se zaista baš tako desilo, ali je ta valjevska podvala čak opevana i u pesmi Tavala, tavala, ta valjevska podvala, koju je izvodila naša pevačica, Vera Ivković.

Kažu da su svatovi iz Šapca krenuli da „uzmu“ mladu u Užice. Nekako im se na pola puta našlo baš Valjevo, pa su odlučili tu da prenoće i okrepe se, a sutradan da krenu put Užica. U to doba se putovalo zapregom, a putevi nisu baš bili tako dobri, pa su Šapčani došli u Valjevo vidno umorni.

Pretpostavlja se da su u Valjevu potražili smeštaj u jednoj gostionici, a bilo ih je u Valjevu tada.

Dovitljivi Valjevci su se trudili se da budu dobri domaćini. Pilo se dosta domaće rakije, sve zato što su u pitanju svatovi.

Krenuli su Šapčani po mladu, doduše ne baš lako, jer je rakija uradila svoje. A Valjevci su ostali da se trezne. Ali i da smišljaju kako mogu da im podvale kada se budu vraćali, pa da se svi nasmeju. I setili su se…

Kada su nakon nekoliko dana šabački svatovi krenuli nazad, nakon što su „uzeli“ mladu, opet su zastali da se okrepe u Valjevu. Verovatno nisu ni slutili šta ih tamo čeka, jer da jesu, pobegli bi glavom bez obzira verovatno.

Dovitljivi Valjevci su rešili da naprave šalu, tačnije da i oni naprave „svadbu“, a da „mlada“ bude jedan mladi Valjevac.

Stigoše Šapčani sa nevestom i pridružiše se svatovi jedni drugima. Sve je bilo veselo i kako dolikuje. Krajem večeritako se javi jedan „razboriti Valjevac“ i  predloži da se neveste povuku i odmore zajedno. Ne sluteći ko je druga „mlada“, šapčani to prihvatiše .

Šta je posle bilo, niko ne bi znao reći, ali je ostala  legenda da je među šabačkim svatovima, koji su sutradan krenuli kući, mlada bila najveselija.

Ima i drugih priča koje su, navodno doprinele blagoj netrpeljivosti stanovnika ova dva grada, ali je ova najupečatljivija.