Većina je rado jede, a ne znaju da je uspešan predator: Na koji način bukovača ubija svoj plen?
Mnogi ne znaju da je bukovača jedna od retkih mesojednih gljiva.
Bukovača je jestiva gljiva iz porodice Polyporaceae. Može se naći u gotovo svim umerenim i suptropskim šumama, na panjevima ili listopadnom drveću. Interesantan podatak je da je prvi put kultivisana u Nemačkoj, za vreme Prvog svetskog rata. A do danas je ostala popularna namirnica, dok se u japanskoj i kineskoj kuhinji smatra delikatesom. Ali ono što malo njih zna jeste da je ona jedna od retkih mesojednih gljiva.
Šta ovo znači?
To znači da se ova gljiva hrani valjskastim crvima i to tako što ih prethodno ubija nervnim gasom. Mišljenje naučnika je da ovo radi zato što od drveća i trulih stabala na kojima živi, ne dobija puno proteina koji su joj potrebni. Stoga, je razvila posebnu taktiku preživljavanja koja podrazumeva upotrebu loptica na hifama iz kojih se luči mala količina otrova koji paralizuje crve.
Za svega par minuta od "napada" žrtva će biti mrtva, a filament gljive će nakon toga početi da prodire u njen trup kako bi rastvorio tkiva, i sakupio hranljive materije. Jedna novija studija koja je uspela i da utvrdi kako one u stvari koriste nervni gas tipa 3-oktanon, ali i da je njegova uspešnost u ubijanju nematoda toliko velika, da sada čak razmatraju i upotrebu spomenutog gasa u zaštiti biljaka od štetočina.
Međutim, njenenim super-moćima ovde nije kraj, jer neke druge studije ukazuju da ona može da pomogne i u prečišćavanju zemljišta zagađenog dizel uljem, kao i da razgradi okso-biorazgradive kese.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
OSMANLIJE UČILE SRPSKI: Koje naše reči Turci i danas koriste
Kada se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.
MNOGI Ljudi veruju da izgled noktiju može otkriti mnogo o zdravlju, a neki i u njihovu magijsku moć...
Nokti imaju posebno mesto u različitim kulturama i verovanjima širom sveta, kod nas se često pominju u kontekstu magijskih rituala i, u astrologiji, a mnogi lekari tvrde da njihov izgled može otkriti dosta o našem zdravlju.
OD ZMAJA DO VRAPCA Evo kako su po predanju beogradske opštine dobile ime
Teritorija grada Beograda je podeljena na 17 opština, 10 gradskih i 7 prigradskih. Iako ste veliki broj puta čuli za svaku od njih, da li ste se ikada zapitali kako su one zapravo dobile svoja imena?
PČELA Savršenstvo prirode, da li ste znali da imaju svoj jezik
Pčele su insekti bez kojih se ne bi moglo, važnost pčele za oprašivanje biljaka je ogromna ali danas ćemo se pozabaviti njenim drugim izuzetnim osobinama, Pčele su neverovatno organizovane i komuniciraju unutar košnice koristeći različite metode.
Naši stari su ih smatrali rajskim voćem, evo zašto smokve treba jesti svaki dan
Iako su nam tokom godine dostupne suve smokve, ipak one sveže ništa ne može zameniti. Slatke, mesnate plodove možete zamrznuti, pa ih kasnije koristi za kolače i štrudle, ali i džemove.
Komentari(0)