Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
Bosiljak je u srpskoj tradiciji poznat kao sveta biljka – koristi se u crkvi, na slavama, kod krštenja i u obredima blagosiljanja. Ali u narodnom sloju običaja, posebno u Šumadiji i Pomoravlju, bosiljak je imao još jednu ulogu – bio je tihi čuvar kuće. Nije se sadila samo jedna biljka, niti bilo gde. Sadile su ga žene, u pravilnim oblicima – najčešće u obliku krsta ispred ulaznih vrata, jer se verovalo da takav bosiljak ne samo da miriše, već vidi i pamti.
Bosiljak kao biljka čuvar
U seoskim domaćinstvima, gde su vrata često bila otvorena, a reči ulazile i bez pitanja, bosiljak je bio postavljen kao prvi filter.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Najčešće su se sadila četiri busena – u obliku krsta – s idejom da štite sve četiri strane sveta koje gledaju ka kući.
U kućama gde je bilo bolesnih, buseni su sadjeni i u krug, za „zatvaranje bolesti u zemlju“.
Ko je sadio, i kad
Bosiljak se sadio isključivo ženskom rukom – i to ujutru, na svetli dan, najčešće na Đurđevdan, Ivanjdan ili na dan slave.
Pre sadnje se ćutalo. Nisu se govorile velike rečenice. Samo šapat – ili ni to.
Verovalo se da ako se bosiljak posadi s mirom – mir će i da čuva.
U nekim selima, posebno oko Topole, starije žene bi rekle: „Gledaj kako ti bosiljak stoji – ako se raširi, kuća diše.“
Znakovi koje bosiljak „daje“
Ako bosiljak brzo porumeni, osuši se ili krivo raste – govorilo se da nešto nije čisto pred kućom.
Nije se krivila biljka – nego se tražilo šta je ušlo u dom, a nije pozvano.
Nekad bi se stari busen iskopao, a zemlja prosula „dalje od pogleda“ – da se oslobodi onoga što je zadržano.
Bosiljak danas – dekoracija ili čuvar?
Danas bosiljak često kupujemo u saksiji, stavljamo na prozore, u kuhinje.
Retko ga sadimo s razlogom, još ređe ga gledamo kao nekoga ko pamti, a ne samo miriše.
Ali još uvek, kad prođemo pored busena zdravog, punog, jakog bosiljka –
osećamo da nije samo biljka.
Jer u zemlji gde su žene sadile tiho, i biljke znaju da ćute – ali čuvaju.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)