Milovan je posle prve bračne noći odveo Stanu kod Petra i rekao: ‘Tvoja je, netaknuta je!’ (FOTO)
Život piše romane.
Ono što život izrežira, a što završi kao predanje koje se prenosi s kolena na koleno, jače je od bilo koje napisane reči i filma.
Upravo jednu takvu priču o ljubavi, časti, poštenju i viteštvu, zabeležio je i priredio poznati srpski pesnik i pisac, Nedeljko Popović.
Navikli smo da uz reč „Vitez“ stoje redovi ispisani o hrabrosti i junaštvu, ali Milovan, kako se zove jedan od junaka priče o čoveku velikog srca, razumevanja koji je bio daleko ispred svog vremena, a čini se, i danas je takvih ljudi kao što je on bio.
Možda vas zanima:
GDE JE SRBIJA BILA U DOBA DINOSAURUSA? Pojavila se zanimljiva mapa koja vas vraća u prošlost, svi su odlepili za njom, a potpuno je besplatna (FOTO)
Ona čak pokriva period od pre 750 miliona godina do danas.
Možda vas zanima:
GDE JE SRBIJA BILA U DOBA DINOSAURUSA? Pojavila se zanimljiva mapa koja vas vraća u prošlost, svi su odlepili za njom, a potpuno je besplatna (FOTO)
Ona čak pokriva period od pre 750 miliona godina do danas.
Možda vas zanima:
GDE JE SRBIJA BILA U DOBA DINOSAURUSA? Pojavila se zanimljiva mapa koja vas vraća u prošlost, svi su odlepili za njom, a potpuno je besplatna (FOTO)
Ona čak pokriva period od pre 750 miliona godina do danas.
Kako je napisao Popović, sve se navodno dogodilo u mestu u okolini Plava u Crnoj Gori.
Priču vam prenosimo u celosti.
Bila jednom jedna Stana. Bio jednom jedan Petar. Bilo je to pre sto godina.
Ali Stanu nisu namenili Petru. Namenili su je njeni drugom.
Milovan se zvao. I dođe dan da se Stana uda za Milovana. Puče puška.
Natoči se vino. Zapevaše svatovi, pojedoše, popiše i pade noć. Ona prva, bračna, najlepša.
Milovan se skinuo i legao. Legao je i čeka Stanu koja još uvek sedi na stolici.
Dođi. – reče. Ali Stana gleda u pod. Tišina.
„Možda je s nekim zgrešila“, pomislio je Milovan. „Ali ću joj oprostiti. Niko neće ni znati.“
-Dođi slobodno. – ponovio je.
-Ne mogu. – odgovori mlada.
-Bila si već s nekim?
Ne. Ne…
-U čemu je onda problem? – upita mladoženja.
-Ja volim drugog, – poče da plače – al ništa nisam imala s njim. Oprosti. Molim te, oprosti, morala sam da ti to kažem ranije.
Ali sam mislila da ću moći. Sada vidim da ne mogu. Ne mogu. Srce neće.
-Da dođem k sebi… – rekao je Milovan. – Kada si ga upoznala?
-Nikad nismo ni reč prozborili. – odgovorila je nevesta
-Ne razumem…
-Znam samo da se zove Petar i da živi u susednom selu. Svake nedelje dođe na konju na pijac.
A pijac je ispod mog prozora. Već nedeljama, u isto vreme, izađem na balkon i mi se gledamo.
-Samo to?
-Dovoljno… – uzdahnu Stana i zaplaka još jače.
-Dobro, – rekao je nesrećni Milovan. – Spavaj, pričaćemo kad svane. Razumem te. Sve je u redu.
U zoru, kad je prvi petao najavio dan, Milovan je već uzjahao konja. Krenuo je u susedno selo, tog srećnika Petra da potraži.
-Uđi, sedi, samo da se umijem… – rekao je čovek koga Stana voli, visok, crn i naočit.
Sedeli su jedan preko puta drugog. Kucnuše se dve čašice.
-Kojim dobrom, prijatelju? – upita Petar.
-Dobro nije za mene, al za tebe jeste. I jesam ti prijatelj. – reče Milovan, ispi, pa nastavi – Ja sam, kao što si možda čuo, juče oženio Stanu…
-Čuo sam. – pogleda Petar kroz prozor u krošnje, niz koje se slivala kiša. – Ali otkud ovako rano, po ovom nevremenu, kod mene?
-Voliš li je? – upita Milovan.
Petar uzdahnu. Još jednu nasu.
-Ne mogu da odgovorim na to pitanje. To je tvoja žena i gotovo je sad.
-Ništa nije gotovo. – rekao je Milovan.
– Nisam je ni poljubio. Kao ni ti. Ako je voliš, pođi sa mnom i vodi je, netaknutu.
-Čoveče… – reče Petar koji oseti kako ga obliva znoj.
– Kako da je vodim… Nije pošteno. Šta će reći svet iz oba sela?
-Pošteno je. A svet nek priča šta hoće. Ne bi bilo pošteno da ona pati.
Ni ti da patiš. Ni ja da ljubim što mi Bog namenio nije. To ne bi bilo pošteno. Nego, voliš li je?
-Volim.
Nakon sat vremena, dva čoveka su se na konjima probijala kroz pljusak i stigla pred kuću Milovana. A nakon dva sata, Stana je ušla u novi dom.
-Ko je ovo sine? – pitala je majka Petra, gledajući u lepu Stanu, pokislu, nenaspavanu, zbunjenu i srećnu.
-Sedite… – rekao je Petar zaprepašćenim roditeljima i polako ispričao sve. Svi su ćutali. Majka je kršila ruke. Na kraju prozbori:
-Taj čovek, taj Milovan, on nije čovek. On je vitez, sine moj.
-Jeste, majko.
-E sada i ti budi.
-Kako, majko? – upita srećni Petar.
-Imam li ja tri kćeri? Imaš li ti tri sestre? Hajd ponovo na konja, sine moj.
Greh je da takav vitez ostane bez žene. Idi i dovedi ga. Nek bira koju će.
Nakon dva sata, dva čoveka, od kojih jedan vitez beše, jahala su po suncu koje je granulo iznenada.
Tako je Milovan izabrao lepu Božicu i odveo je u dom, u kom je još uvek mirisala posteljina, neizgužvana i čista. I jedni i drugi su živeli srećno, do kraja života.
"Ovu priču mi je pričao moj brat (treće koleno) Boro Bošković iz Tivta. Događaj se zbio u jednom selu kod Plava, na severu Crne Gore, odakle je Borov i moj pradeda."
A vi, koji u ljubav ne verujete, znajte da ipak postoji. Lutaju ovim svetom unuci i unuke junaka ove priče i možda traže vas.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
MNOGI Ljudi veruju da izgled noktiju može otkriti mnogo o zdravlju, a neki i u njihovu magijsku moć...
Nokti imaju posebno mesto u različitim kulturama i verovanjima širom sveta, kod nas se često pominju u kontekstu magijskih rituala i, u astrologiji, a mnogi lekari tvrde da njihov izgled može otkriti dosta o našem zdravlju.
OD ZMAJA DO VRAPCA Evo kako su po predanju beogradske opštine dobile ime
Teritorija grada Beograda je podeljena na 17 opština, 10 gradskih i 7 prigradskih. Iako ste veliki broj puta čuli za svaku od njih, da li ste se ikada zapitali kako su one zapravo dobile svoja imena?
PČELA Savršenstvo prirode, da li ste znali da imaju svoj jezik
Pčele su insekti bez kojih se ne bi moglo, važnost pčele za oprašivanje biljaka je ogromna ali danas ćemo se pozabaviti njenim drugim izuzetnim osobinama, Pčele su neverovatno organizovane i komuniciraju unutar košnice koristeći različite metode.
Naši stari su ih smatrali rajskim voćem, evo zašto smokve treba jesti svaki dan
Iako su nam tokom godine dostupne suve smokve, ipak one sveže ništa ne može zameniti. Slatke, mesnate plodove možete zamrznuti, pa ih kasnije koristi za kolače i štrudle, ali i džemove.
LEGENDA O SMRTI DESPOTA STEFANA Na rame mu je sletela ptičica...
Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Komentari(4)
Milovan
18.01.2023 16:31
Pavlović
19.01.2023 00:14
Priča je interesantna ali očigledno neistinita i potiče od čoveka koji em što laže još i pojma nema sa geogrfijom, pa je Plav premestio na sever Crne Gore. A i vi koji ovo objavljujete mogli bi bar da pročitate tekst pre puštanja u štampu !
BOGDAN
19.01.2023 07:49
E TO VREME MENI DANAS NE DOSTAJE I JA PATIMN ZA STARA VREMENA U KOJE SAM JA ODRASTAO.NEBI POZELEO DA SE DANAS RODIM I DA GLEDAM PROPAST OPRANE MOZGOVE NARODA NACIJE I DRZAVE I BEZ TRUNKE MORALA NIKAKAV CAST I NIKAKAV OBRAZ..
Stara kuka
19.01.2023 13:40
Božicu opet niko nije pitao. Jadne žene.
Lepa priča