Milovan je posle prve bračne noći odveo Stanu kod Petra i rekao: ‘Tvoja je, netaknuta je!’ (FOTO)
Život piše romane.
Ono što život izrežira, a što završi kao predanje koje se prenosi s kolena na koleno, jače je od bilo koje napisane reči i filma.
Upravo jednu takvu priču o ljubavi, časti, poštenju i viteštvu, zabeležio je i priredio poznati srpski pesnik i pisac, Nedeljko Popović.
Navikli smo da uz reč „Vitez“ stoje redovi ispisani o hrabrosti i junaštvu, ali Milovan, kako se zove jedan od junaka priče o čoveku velikog srca, razumevanja koji je bio daleko ispred svog vremena, a čini se, i danas je takvih ljudi kao što je on bio.
Možda vas zanima:
Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Možda vas zanima:
Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Kako je napisao Popović, sve se navodno dogodilo u mestu u okolini Plava u Crnoj Gori.
Priču vam prenosimo u celosti.
Bila jednom jedna Stana. Bio jednom jedan Petar. Bilo je to pre sto godina.
Ali Stanu nisu namenili Petru. Namenili su je njeni drugom.
Milovan se zvao. I dođe dan da se Stana uda za Milovana. Puče puška.
Natoči se vino. Zapevaše svatovi, pojedoše, popiše i pade noć. Ona prva, bračna, najlepša.
Milovan se skinuo i legao. Legao je i čeka Stanu koja još uvek sedi na stolici.
Dođi. – reče. Ali Stana gleda u pod. Tišina.
„Možda je s nekim zgrešila“, pomislio je Milovan. „Ali ću joj oprostiti. Niko neće ni znati.“
-Dođi slobodno. – ponovio je.
-Ne mogu. – odgovori mlada.
-Bila si već s nekim?
Ne. Ne…
-U čemu je onda problem? – upita mladoženja.
-Ja volim drugog, – poče da plače – al ništa nisam imala s njim. Oprosti. Molim te, oprosti, morala sam da ti to kažem ranije.
Ali sam mislila da ću moći. Sada vidim da ne mogu. Ne mogu. Srce neće.
-Da dođem k sebi… – rekao je Milovan. – Kada si ga upoznala?
-Nikad nismo ni reč prozborili. – odgovorila je nevesta
-Ne razumem…
-Znam samo da se zove Petar i da živi u susednom selu. Svake nedelje dođe na konju na pijac.
A pijac je ispod mog prozora. Već nedeljama, u isto vreme, izađem na balkon i mi se gledamo.
-Samo to?
-Dovoljno… – uzdahnu Stana i zaplaka još jače.
-Dobro, – rekao je nesrećni Milovan. – Spavaj, pričaćemo kad svane. Razumem te. Sve je u redu.
U zoru, kad je prvi petao najavio dan, Milovan je već uzjahao konja. Krenuo je u susedno selo, tog srećnika Petra da potraži.
-Uđi, sedi, samo da se umijem… – rekao je čovek koga Stana voli, visok, crn i naočit.
Sedeli su jedan preko puta drugog. Kucnuše se dve čašice.
-Kojim dobrom, prijatelju? – upita Petar.
-Dobro nije za mene, al za tebe jeste. I jesam ti prijatelj. – reče Milovan, ispi, pa nastavi – Ja sam, kao što si možda čuo, juče oženio Stanu…
-Čuo sam. – pogleda Petar kroz prozor u krošnje, niz koje se slivala kiša. – Ali otkud ovako rano, po ovom nevremenu, kod mene?
-Voliš li je? – upita Milovan.
Petar uzdahnu. Još jednu nasu.
-Ne mogu da odgovorim na to pitanje. To je tvoja žena i gotovo je sad.
-Ništa nije gotovo. – rekao je Milovan.
– Nisam je ni poljubio. Kao ni ti. Ako je voliš, pođi sa mnom i vodi je, netaknutu.
-Čoveče… – reče Petar koji oseti kako ga obliva znoj.
– Kako da je vodim… Nije pošteno. Šta će reći svet iz oba sela?
-Pošteno je. A svet nek priča šta hoće. Ne bi bilo pošteno da ona pati.
Ni ti da patiš. Ni ja da ljubim što mi Bog namenio nije. To ne bi bilo pošteno. Nego, voliš li je?
-Volim.
Nakon sat vremena, dva čoveka su se na konjima probijala kroz pljusak i stigla pred kuću Milovana. A nakon dva sata, Stana je ušla u novi dom.
-Ko je ovo sine? – pitala je majka Petra, gledajući u lepu Stanu, pokislu, nenaspavanu, zbunjenu i srećnu.
-Sedite… – rekao je Petar zaprepašćenim roditeljima i polako ispričao sve. Svi su ćutali. Majka je kršila ruke. Na kraju prozbori:
-Taj čovek, taj Milovan, on nije čovek. On je vitez, sine moj.
-Jeste, majko.
-E sada i ti budi.
-Kako, majko? – upita srećni Petar.
-Imam li ja tri kćeri? Imaš li ti tri sestre? Hajd ponovo na konja, sine moj.
Greh je da takav vitez ostane bez žene. Idi i dovedi ga. Nek bira koju će.
Nakon dva sata, dva čoveka, od kojih jedan vitez beše, jahala su po suncu koje je granulo iznenada.
Tako je Milovan izabrao lepu Božicu i odveo je u dom, u kom je još uvek mirisala posteljina, neizgužvana i čista. I jedni i drugi su živeli srećno, do kraja života.
"Ovu priču mi je pričao moj brat (treće koleno) Boro Bošković iz Tivta. Događaj se zbio u jednom selu kod Plava, na severu Crne Gore, odakle je Borov i moj pradeda."
A vi, koji u ljubav ne verujete, znajte da ipak postoji. Lutaju ovim svetom unuci i unuke junaka ove priče i možda traže vas.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZNALA JE DA JOJ MUŽ IMA LJUBAVNICE U SVAKOM SELU: Jedno mu nije oprostila, uzela je pištolj i...
Ljubica Obrenović, rođeno Vukomanović, bila je žena Miloša Obrenovića, u narodu poštovana kao velika gospođa, ali nije imala lak život
CRNA REKA ZDRAVLJA: Zašto je sok od aronije sa Golije najlekovitiji i kako se koristi protiv virusa i pritiska
Iako su je zvali "sibirskom borovnicom", aronija je u Srbiji pronašla idealno stanište – čiste planinske obronke. Otkrivamo zašto se sok od aronije sa planine Golije smatra najlekovitijom "crnom rekom zdravlja", kako se koristi protiv visokog pritiska i zašto je ova bobica najjači antioksidans koji raste kod nas.
ON JE PRVI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM SA 42 ŽENE: Radio je to USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE, a deci je radio ovo
Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama
Otkrivena misterija nakon mnogo godina: Evo ko je baba Višnja po kojoj nosi ime ulica na Vračaru, šokiraćete se!
Priča o nazivu ima snažnu simboliku u srpskoj istoriji
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
Komentari(4)
Milovan
18.01.2023 16:31
Pavlović
19.01.2023 00:14
Priča je interesantna ali očigledno neistinita i potiče od čoveka koji em što laže još i pojma nema sa geogrfijom, pa je Plav premestio na sever Crne Gore. A i vi koji ovo objavljujete mogli bi bar da pročitate tekst pre puštanja u štampu !
BOGDAN
19.01.2023 07:49
E TO VREME MENI DANAS NE DOSTAJE I JA PATIMN ZA STARA VREMENA U KOJE SAM JA ODRASTAO.NEBI POZELEO DA SE DANAS RODIM I DA GLEDAM PROPAST OPRANE MOZGOVE NARODA NACIJE I DRZAVE I BEZ TRUNKE MORALA NIKAKAV CAST I NIKAKAV OBRAZ..
Stara kuka
19.01.2023 13:40
Božicu opet niko nije pitao. Jadne žene.
Lepa priča