BILJKA KOJA RASTE U VRANJU I NIGDE VIŠE NA SVETU Služi se kao delikates, a kilogram košta 300 dinara
Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”.
Kesteni, koje Vranjanci nazivaju koštani, a koji uspevaju u naselju Sobina na periferiji grada, spadaju u red delikatesa. Branje kestena u Sobini, prema nekim izvorima, datira još iz 7. veka, kada su ondašnji legionari otkrili sve blagodeti ovog slatkog ploda.
Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”, priča Snežana Dimitrijević, koja je sa sinom nabrala kesten sa svoje parcele i smestila ga u podrum da čeka zimu, kada je najslađi i najbolji za upotrebu.
– Kesten ne uspeva ako se presadi, čak i na istoj livadi. Recimo, dešavalo se da uzmemo mladicu, da je presadimo na dvadesetak metara od mesta gde je sama iznikla i ona neće da se primi. Koštani, kako ih ovde zovemo obično rastu u društvu sa još nekom biljkom, najčešće hrastom ili bukvom. Pojedina stabla koja imamo stara su i više od 200 godina. Branje kestena je kod nas porodična tradicija koja se generacijama prenosi. Ranijih godina smo sakupljali oko 500 kilograma, minimum, ali je ove godine rod podbacio i imamo svega 300 kilograma – priča Snežana.
Možda vas zanima:
Proglašen je za CVET 2025. GODINE: Simbolizuje entuzijazam, ljubav i sreću
Da li znate za ovaj cvet?
Uspavani vulkan kod Vranja – Da li je Srbija nekada imala aktivne vulkane?
Misteriozni tragovi ugašenog vulkana u južnoj Srbiji
Možda vas zanima:
Proglašen je za CVET 2025. GODINE: Simbolizuje entuzijazam, ljubav i sreću
Da li znate za ovaj cvet?
Uspavani vulkan kod Vranja – Da li je Srbija nekada imala aktivne vulkane?
Misteriozni tragovi ugašenog vulkana u južnoj Srbiji
Možda vas zanima:
Proglašen je za CVET 2025. GODINE: Simbolizuje entuzijazam, ljubav i sreću
Da li znate za ovaj cvet?
Uspavani vulkan kod Vranja – Da li je Srbija nekada imala aktivne vulkane?
Misteriozni tragovi ugašenog vulkana u južnoj Srbiji
U poslednjih 15 – ak godina mnoga stable su se osušila, što je uticalo na rod. U Sobini kažu da je kesten dobio rak kore na svom stablu, te da je zbog te bolesti ugrožena viševekovna tradicija.
Shutterstock
– Koštani su u vranjskom kraju obavezni za Badnje veče. Ovi iz Sobine su veoma ukusni, slatki, a ukus im se ne može upoređivati sa onim hibridnim kestenjem koje ovdašnji uvoznici nabavljaju iz Turske. Koštane negde pred Novu godinu iznosimo na pijacu, nešto ostavimo za nas, a ostalo prodamo.
Cena za kilogram je 300 dinara. Preprodavci na pijaci znaju koliko je kesten iz Sobine kvalitetan, pa se služe trikovima, te govore za svoju robu, koja je od negde drugde, da je iz Sobine. Ali to prosto nije tačno, jer ove jeseni su sva domaćinstva u Sobini nabrala oko 3.000 kilograma, a na pijacama u Pčinjskom okrugu, se nude mnogo veće količine koštana – ukazuje Snežana na trgovačke trikove.
Veliki broj vlasnika motkama i drugim priručnim sredstvima omlatili su kesten i čuvaju ga za zimu. On se čuva u svom bodljikavom omotaču, okreće se i meša, najčešće lopatom. Neki od domaćina znaju i da plod kestena zatrpavaju peskom, kako bi sačuvao svežinu do Božića, piše Telegraf.rs.
Ovakva vrsta kestena ne uspeva nigde u Vranju i široj okolini. Legenda kaže da stabla kestenova „vole“ sveta mesta, te da najčešće niču na takvim lokacijama. Takvo verovanje ima u Sobini realno uporište, jer stabla kestena rastu na svega stotinak metara od Sobinske crkve.
Crkva je sagrađena pre dva veka i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Kesten se u Vranju najčešće jede kuvan i pečen, ali se od njegovog ploda pravi i pire, koji se koristi za kolače i druge poslastice.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(1)
Nije istina, bilo ih je do pre nekoliko godina i na Fruškoj Gori kod Bešenovačkog Prnjavora. Bila su ogromna stabla, kupili smo ih kao deca i pekli. Verovatno ih je uhvatila neka bolest pa su se naprasno osušili.