BILJKA KOJA RASTE U VRANJU I NIGDE VIŠE NA SVETU Služi se kao delikates, a kilogram košta 300 dinara
Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”.
Kesteni, koje Vranjanci nazivaju koštani, a koji uspevaju u naselju Sobina na periferiji grada, spadaju u red delikatesa. Branje kestena u Sobini, prema nekim izvorima, datira još iz 7. veka, kada su ondašnji legionari otkrili sve blagodeti ovog slatkog ploda.
Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”, priča Snežana Dimitrijević, koja je sa sinom nabrala kesten sa svoje parcele i smestila ga u podrum da čeka zimu, kada je najslađi i najbolji za upotrebu.
– Kesten ne uspeva ako se presadi, čak i na istoj livadi. Recimo, dešavalo se da uzmemo mladicu, da je presadimo na dvadesetak metara od mesta gde je sama iznikla i ona neće da se primi. Koštani, kako ih ovde zovemo obično rastu u društvu sa još nekom biljkom, najčešće hrastom ili bukvom. Pojedina stabla koja imamo stara su i više od 200 godina. Branje kestena je kod nas porodična tradicija koja se generacijama prenosi. Ranijih godina smo sakupljali oko 500 kilograma, minimum, ali je ove godine rod podbacio i imamo svega 300 kilograma – priča Snežana.
Možda vas zanima:
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Gde je Marko Kraljević plakao za izgubljenim carstvom – Legende srednjovekovne tvrđave Markovog Kalea
Na svega četiri kilometra od Vranja, na brdu iznad doline Južne Morave, uzdiže se utvrđenje poznato kao Markovo Kale. Moćni zidovi i kule, danas delimično očuvani, svedoče o burnoj prošlosti ovog kraja i strateškoj važnosti mesta.
Možda vas zanima:
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Gde je Marko Kraljević plakao za izgubljenim carstvom – Legende srednjovekovne tvrđave Markovog Kalea
Na svega četiri kilometra od Vranja, na brdu iznad doline Južne Morave, uzdiže se utvrđenje poznato kao Markovo Kale. Moćni zidovi i kule, danas delimično očuvani, svedoče o burnoj prošlosti ovog kraja i strateškoj važnosti mesta.
Možda vas zanima:
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Gde je Marko Kraljević plakao za izgubljenim carstvom – Legende srednjovekovne tvrđave Markovog Kalea
Na svega četiri kilometra od Vranja, na brdu iznad doline Južne Morave, uzdiže se utvrđenje poznato kao Markovo Kale. Moćni zidovi i kule, danas delimično očuvani, svedoče o burnoj prošlosti ovog kraja i strateškoj važnosti mesta.
U poslednjih 15 – ak godina mnoga stable su se osušila, što je uticalo na rod. U Sobini kažu da je kesten dobio rak kore na svom stablu, te da je zbog te bolesti ugrožena viševekovna tradicija.
Shutterstock
– Koštani su u vranjskom kraju obavezni za Badnje veče. Ovi iz Sobine su veoma ukusni, slatki, a ukus im se ne može upoređivati sa onim hibridnim kestenjem koje ovdašnji uvoznici nabavljaju iz Turske. Koštane negde pred Novu godinu iznosimo na pijacu, nešto ostavimo za nas, a ostalo prodamo.
Cena za kilogram je 300 dinara. Preprodavci na pijaci znaju koliko je kesten iz Sobine kvalitetan, pa se služe trikovima, te govore za svoju robu, koja je od negde drugde, da je iz Sobine. Ali to prosto nije tačno, jer ove jeseni su sva domaćinstva u Sobini nabrala oko 3.000 kilograma, a na pijacama u Pčinjskom okrugu, se nude mnogo veće količine koštana – ukazuje Snežana na trgovačke trikove.
Veliki broj vlasnika motkama i drugim priručnim sredstvima omlatili su kesten i čuvaju ga za zimu. On se čuva u svom bodljikavom omotaču, okreće se i meša, najčešće lopatom. Neki od domaćina znaju i da plod kestena zatrpavaju peskom, kako bi sačuvao svežinu do Božića, piše Telegraf.rs.
Ovakva vrsta kestena ne uspeva nigde u Vranju i široj okolini. Legenda kaže da stabla kestenova „vole“ sveta mesta, te da najčešće niču na takvim lokacijama. Takvo verovanje ima u Sobini realno uporište, jer stabla kestena rastu na svega stotinak metara od Sobinske crkve.
Crkva je sagrađena pre dva veka i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Kesten se u Vranju najčešće jede kuvan i pečen, ali se od njegovog ploda pravi i pire, koji se koristi za kolače i druge poslastice.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(1)
Nije istina, bilo ih je do pre nekoliko godina i na Fruškoj Gori kod Bešenovačkog Prnjavora. Bila su ogromna stabla, kupili smo ih kao deca i pekli. Verovatno ih je uhvatila neka bolest pa su se naprasno osušili.