PRVI AUTOMOBIL KOJI SE POJAVIO NA BEOGRADSKIM ULICAMA Kako je Boža Radulović kod sugrađana izazivao nevericu i strah?
Prva ulica kojom je provozan automobil bila je Nemanjina, uzbrdo od Železničke stanice.
Nije prošlo puno vremena otkako je Karl Benc patentirao prvi automobil u Nemačkoj, a kompanije koje su pravile "čudesna vozila" u to doba, se još mogle nabrojati na prste jedne ruke, a u Srbiju je stigao prvi auto!
Automobil je stigao 3. aprila 1903. godina, a ponosni vlasnik prvog automobila u Beogradu bio je trgovac i rezervni oficir Boža Radulović.Vozilo je bilo marke nesselsdorf, a poticalo je iz češke fabrike Tatra.
Istoričari ističu da je zapravo Božin otac stvorio trgovačku imperiju, a njegov sin je bio taj koji je novac trošio. Automobil je plaćen 17.000 austrougarskih kruna, a za taj novac mogla je da se kupi kuća sa jednim spratom.
Možda vas zanima:
Znate li kako je Beograd dobio ime
"ISTORIJA Beograda je istorija hiljadu opsada."
SVI ZNAJU ZA OVAJ SPOMENIK U BEOGRADU, ALI MALO KO ZNA ŠTA SE KRIJE IZA NJEGA: Neverovatna priča o Čukur česmi
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Možda vas zanima:
Znate li kako je Beograd dobio ime
"ISTORIJA Beograda je istorija hiljadu opsada."
SVI ZNAJU ZA OVAJ SPOMENIK U BEOGRADU, ALI MALO KO ZNA ŠTA SE KRIJE IZA NJEGA: Neverovatna priča o Čukur česmi
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Možda vas zanima:
Znate li kako je Beograd dobio ime
"ISTORIJA Beograda je istorija hiljadu opsada."
SVI ZNAJU ZA OVAJ SPOMENIK U BEOGRADU, ALI MALO KO ZNA ŠTA SE KRIJE IZA NJEGA: Neverovatna priča o Čukur česmi
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Ipak, prvi vlasnik nije vozio automobil, već je za to unajmio stručnjaka, pa je tako Sreten Kostić postao prvi srpski šofer. Sreten je bio fotocinkograf, pa je Boža njega pitao da bude vožač zbog zavidnog umeća u zanatu kojim se bavio, kao i mirnim, preciznim i spretnim rukama.
Iz Beča je zajedno sa vozilom stigao i fabrički šofer. To je bila osoba koju je proizvođač slao da bi 45 dana obučavala vlasnika (u našem slučaju Sretu) šoferskom zanatu, ali i osnovima mehanike vozila. Nakon toga se stručnjak vratio u centralu.
shutterstock
Beogradom ide neka aždaja kojoj svetle oči
Prva ulica kojom je provozan automobil bila je Nemanjina, uzbrdo od Železničke stanice. Nastavili su ulicom Kneza Miloša, odakle su produžili do krajnjeg odredišta, Topčidera. Vozio je fabrički šofer, dok su Boža, Sreta i njihovi prijatelji zauzeli preostala mesta.
Izuzetno bučan motor Nesseldorfa, od 12 konjskih snaga, je kod Beograđana izazivao čuđenje i strah. Neki su se krstili, neki bežali. „Kada je odjeknuo glasan zvuk motora, počela je bežanija. Bilo je mnogo onih koji su se uplašili od ove bučne novotarije”
Poneki prolaznici su se prekrstiti sluteći da je u pitanju nešto nečastivo, a već sutradan se kroz Beograd prepričavala vest: Prođe aždaja kroz naše selo, svetle joj oči nadaleko i brekće, a cepa sve što joj stane na put!
Auto jurio 30 km na sat
Prvi problem na koji su naišli šofer Kostić i vlasnik Boža jeste nabavka benzina. Kao što možete pretpostaviti, benzinske pumpe nisu postojale, a početkom 20. veka u Srbiji benzin je mogao da se kupi samo u apotekama i to u malim, skupim flašama.
Brzina automobila zavisila je od kvaliteta benzina, koga tada u Beogradu nije bilo. Boža Radulović se dovijao tako što je u apotekama kupovao čist apotekarski benzin i tako dobijao “gorivo” koje je pokretalo ovaj automobil.
Kvalitet “goriva” je uticao i na njegovu maksimalnu brzinu koja nije bila veća od 30 km/h.
Bankrot i gradska legenda
Samo tri godine nakon što je Boža uvezao prvi automobil u Srbiju, bio je primoran da proglasi bankrot. Istoričari kažu da je on pokušavao na sve načine da zadrži svoj visoki status, ali da u tome nije uspeo.
Beogradom kruži anegdota iz doba Božinog bankrota.
Kažu da se automobilom zaglavio na uzbrdici u ulici Kneza Miloša, ispred Londona, na raskrsnici sa ulicom Kralja Milana. Tada je naišao Stevan Sremac i građanima rekao: Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)