VUNENE ČARAPE SE VRAĆAJU U MODU Prirodna vuna se smatra lekom za mnoge bolesti, EVO KAKO DA IH ISPLETETE
Vunene čarape su sve što vam ove zime treba, kažemo to iz iskustva. Nekada su bile deo miraza, a sada modni detalj.
Vunene čarape možete da nosite i u leto, a zimi su jako zdrave za cirkulaciju i zglobove.
Ljudi nisu bez razloga bili vezani za vunene predmete. Vuna ima dobru energiju i pomaže u izlečenju nekih bolesti.
Od davnina su se ljudi oslobađali glavobolje i zubobolje nanoseći neobojenu prirodnu vunu na upaljena mesta.
Možda vas zanima:
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Zlatiborke za ponos: Tri sestre ručno pletu šarene kape i prodaju ih zajedno, svi su oduševljeno gledali u njihov štand
Tri sestre, Zlatiborke, Bojana (14), Simona (13) i Nikolina (10) zaista mnogima mogu poslužiti za primer. Ove devojčice odlučile su da same zarade svoj dzeparac, uz pomoć majke isplele su prelepe, šarene zimske kape koje su izložile tokom manifestacije Pršutijada na Mačkatu.
Možda vas zanima:
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Zlatiborke za ponos: Tri sestre ručno pletu šarene kape i prodaju ih zajedno, svi su oduševljeno gledali u njihov štand
Tri sestre, Zlatiborke, Bojana (14), Simona (13) i Nikolina (10) zaista mnogima mogu poslužiti za primer. Ove devojčice odlučile su da same zarade svoj dzeparac, uz pomoć majke isplele su prelepe, šarene zimske kape koje su izložile tokom manifestacije Pršutijada na Mačkatu.
Možda vas zanima:
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Zlatiborke za ponos: Tri sestre ručno pletu šarene kape i prodaju ih zajedno, svi su oduševljeno gledali u njihov štand
Tri sestre, Zlatiborke, Bojana (14), Simona (13) i Nikolina (10) zaista mnogima mogu poslužiti za primer. Ove devojčice odlučile su da same zarade svoj dzeparac, uz pomoć majke isplele su prelepe, šarene zimske kape koje su izložile tokom manifestacije Pršutijada na Mačkatu.
Ako zaboli gležanj ili neki zglob vežite ga vunenim oblogom i možete se osloboditi bolova u zglobovima.
Prirodna vuna se smatra lekom za mnoge bolesti, na primer nošenjem vunenih čarapa je moguće u značajnoj meri poboljšati cirkulaciju krvi, smaniti krvni pritisak i proširiti krvne sudove.
Shutterstock
Nošenjem vunenih čarapa delujemo masažno na akupresurne tačke na stopalima koje su povezane sa vitelnim delovima našeg organizma.
Vlakna od vune, koja se nalaze uz našu kožu vrše laganu masažu. Vuna lagano i nežno masira sve nervne završetke na ljudskom telu, a to pospešuje cirkulaciju krvi i normalizuje krvni pritisak u celom organizmu.
U sastav ovčije vune ulazi supstanca koja se zove lanolin ili životinjski vosak. Lanolin se rastvara na temperaturi od 36 stepeni, a zatim prodire u našu kožu, delujući na mišiće, kičmu, disajne puteve i zglobove, a takođe pomaže u oslobađanju napetosti naših mišića.
Noću kada držite vunene čarape, od prirodne vune ne-farbane, na nogama obezbedićete sebi dobar san.
Ovčija vuna u sebe upija 40% vlage, dok je suva. Takvo zagrevanje se smatra veoma zdravim. Jedinstvena svojstva vune pomažu u lečenju bolesti povezanih sa mišićno skeletnim sistemom. Artritis i reumatizam.
Printscreen/Youtube/pletenje.net
Dobra je za lečenje žuljeva na nogama.
Ljudi koji su imali prelome mnogo brže se oporave ako nose vunene odevne predmete na mestima preloma.
Sa bilo kojim obolenjem elektrostatičko polje našeg tela je narušeno, a obnavlja se isključivo prirodnim putem. Vunena vlakna trljajući se jedno o drugo pomažu u stvaranju elektrostatičkog polja.
Zbog svoje kompleksne strukture, proizvodi od ovčije vune imaju zaštitna svojstva topline, lakoću i mekoću. Svojstva zagrevanja blagotvorno deluju na poboljšanje mikrocirkulacije u celom organizmu.
Prirodni materijali koji propuštaju vazduh su stalno potrebni ljudskoj koži i potrudite se da ih što više koristite.
Pletenje vunenih čarapa
Pletenje vunenih čarapa deo je tradicije starih zanata koje uprkos savremenom načinu života i odevanja i dalje opstaje. Iako je svaki kraj naše zemlje imao svoje specifične šare i motive koje ih čine malim umetničkim delima, može se reći da se one pletu na isti način sa pet igala i da svaki par potpuno nov ili okrpljen ima svoju lepotu i toplinu.
Plele su ih čobanice, bake, majke za svoje ukućane, poklanjale su ih i darivale, spremale kao deo devojačkog miraza. One koje su ukućani nosili svakog dana bile su jednostavnije od onih ukrašenih bogatom ornamentikom koje su bile namenjene ondašnjim svečanostima, uglavnom svetkovinama i venčanjima. Vunene čarape nosile su se zimi da štite od hladnoće ali i tokom leta kako bi sprečile znojenje nogu.
Printscreen/Instagram
Kako se spremala vuna?
Najviše čarapa nastalo je tokom dugih zimskih večeri kada su domaćice imale najmanje posla, te su se sa iglama u rukama družile, kako predanje kaže, uz lampu, ali i pesmu i šalu razmenjujući i upoređujući šare i motive na svojim rukotvorinama.
Vredne pletilje radovale su se i proleću, periodu kada su se šišale ovce i kada ih je čekao veoma važan posao oko pripeme vune koji bi počeo pranjem na obližnjim rekama i potocima. Posle sušenja vunu su češljale grebenima, a zatim je na red dolazila preslica i vreteno kojom su žene veštih ruku uz staru narodnu pesmu prele niti.
FOTO:RINA
Brz tehnološki razvoj danas nam je omogućio da u prodavnicama možemo da biramo različite hulahop čarape, dokolenice, nazuvice; svilene, pamučne, letnje, zimske, ali i vunene. Prave vunene čarape kakve su nekada plele čobanice i danas pletu kako starije tako i mlađe žene ovu tehniku naučile su od svojih baka.
Oni koji nisu vešti iglama i pletivu, kojima nije imao ko preneti zanat, mogu nabaviti vunene čarape, jednobojne, šarene, kratke, dugačke. Ima ih na internet oglasima, na pijacama, najčešće na malim improvizovanim tezgama ispred pijace ili u centru grada.
Pletu ih žene u okviru svojih udruženja koja neguju ručne radove, tako da vunene čarape krase gotovo sve manifestacije koje slave lepotu tradicije.
Kako se pletu čarape pogledajte u ovom video prilogu:
Izvor: naturalnicentar.rs/agroklub.rs
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)