NARIKAČE PRATE POKOJNIKA UZ PESMU NA "ONAJ SVET" Naricanje je bilo poznato još u starom Egiptu (VIDEO)
Umreti se mora, stoga tzv. sprovodni biznis nikada nije upoznao šta je to reč "kriza".
Sprovodni se običaji razlikuju od naroda do naroda, a na nekim delovima Balkana ustalilo se naricanje. Dakle, radi se o jadikovanju i jecanju kraj pokojnika, na grobu za vreme ukopa. U tkv. Branićevskom okrugu u Srbiji i dan danas postoje profesionalne narikače koje nariču za novac.
Osim u Srbiji, naricaljke su u prošlosti bile poznate i u Hercegovini te u Dalmatinskoj Zagori, Dubrovniku, Lici i u nekim delovima Banovine i Slavonije. Često su naricali članovi porodice, odnosno žene, a najtužnije su naricaljke imale majke i sestre. Ako nisu znale kako to činiti, postojale su žene iz sela koje su jako dobro naricale i koj su onda taj posao preuzimale za određenu nagradu ili tek kao uslugu.
U retkim slučajevima bi naricali muškarci i to isključivo ako je pokojnik muško!
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
vikipedija
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zanimljivo je da je to naricanje bilo poznato još u starom Egiptu, te Mesopotamiji, gde su naricali za uništenim gradovima ili hramovima.
Naricanje obeležava tužan tekst te jadikovanje i na kraju jecanje. U prošlosti nije bilo mrtvačnica te je pokojnik do ukopa ležao u kući na odru, dok su narikače naricale oko njega. Naricale bi i prilikom ispraćaja iz kuće, te pri samom ukopu, na kojem se obično događala kulminacija naricanja.
Naricanjem su se izražavali jadi onih koji ostaju iza pokojnika, ali su se slali i pozdravi i poruke onima koji su već umrli, koji su na drugom svetu.
Evo jedne naricaljke iz Imotskog:
Mila seko, seko mila,
ti si uvek dobra bila
i mene si razumila
ti mi ode, seko mila,
pozdravi mi Iku moga
ako tebe seko pita,
šta je novo u Parlovin
ti mu reci seko mila,
mlađarija podgojena
i po svitu razasuta,
sve se kuće popravile
i nanovo sagradile,
njegova se porušila
po njoj raste mahovina.
Naricaljke sadrze i dosta improvizacije. Negde se naricalo u zboru, a negde je to radila samo jedna osoba. Takođe, za naricanje je važan i položaj tela, koji varira od regije do regije, no obično se radi o tome da se narikače pomiču, hodaju ili ljuljaju napred-nazad, što itekako doprinosi dramatizaciji celog događaja.
Narikače ne pevaju noću kako ne bi privukle demone.
Poslušajte kako je izgledalo naricanje u 20. veku, naricanje Vlaške žene na grobu u Klokočevcu:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
Komentari(0)