NARIKAČE PRATE POKOJNIKA UZ PESMU NA "ONAJ SVET" Naricanje je bilo poznato još u starom Egiptu (VIDEO)
Umreti se mora, stoga tzv. sprovodni biznis nikada nije upoznao šta je to reč "kriza".
Sprovodni se običaji razlikuju od naroda do naroda, a na nekim delovima Balkana ustalilo se naricanje. Dakle, radi se o jadikovanju i jecanju kraj pokojnika, na grobu za vreme ukopa. U tkv. Branićevskom okrugu u Srbiji i dan danas postoje profesionalne narikače koje nariču za novac.
Osim u Srbiji, naricaljke su u prošlosti bile poznate i u Hercegovini te u Dalmatinskoj Zagori, Dubrovniku, Lici i u nekim delovima Banovine i Slavonije. Često su naricali članovi porodice, odnosno žene, a najtužnije su naricaljke imale majke i sestre. Ako nisu znale kako to činiti, postojale su žene iz sela koje su jako dobro naricale i koj su onda taj posao preuzimale za određenu nagradu ili tek kao uslugu.
U retkim slučajevima bi naricali muškarci i to isključivo ako je pokojnik muško!
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
vikipedija
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Zanimljivo je da je to naricanje bilo poznato još u starom Egiptu, te Mesopotamiji, gde su naricali za uništenim gradovima ili hramovima.
Naricanje obeležava tužan tekst te jadikovanje i na kraju jecanje. U prošlosti nije bilo mrtvačnica te je pokojnik do ukopa ležao u kući na odru, dok su narikače naricale oko njega. Naricale bi i prilikom ispraćaja iz kuće, te pri samom ukopu, na kojem se obično događala kulminacija naricanja.
Naricanjem su se izražavali jadi onih koji ostaju iza pokojnika, ali su se slali i pozdravi i poruke onima koji su već umrli, koji su na drugom svetu.
Evo jedne naricaljke iz Imotskog:
Mila seko, seko mila,
ti si uvek dobra bila
i mene si razumila
ti mi ode, seko mila,
pozdravi mi Iku moga
ako tebe seko pita,
šta je novo u Parlovin
ti mu reci seko mila,
mlađarija podgojena
i po svitu razasuta,
sve se kuće popravile
i nanovo sagradile,
njegova se porušila
po njoj raste mahovina.
Naricaljke sadrze i dosta improvizacije. Negde se naricalo u zboru, a negde je to radila samo jedna osoba. Takođe, za naricanje je važan i položaj tela, koji varira od regije do regije, no obično se radi o tome da se narikače pomiču, hodaju ili ljuljaju napred-nazad, što itekako doprinosi dramatizaciji celog događaja.
Narikače ne pevaju noću kako ne bi privukle demone.
Poslušajte kako je izgledalo naricanje u 20. veku, naricanje Vlaške žene na grobu u Klokočevcu:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ANĐELIJA (16) IZ RUTOVCA JE PEPELJUGA U STVARNOM ŽIVOTU: Uniformu za štalu zamenila prelepom haljinom (FOTO)
U jednom od videa Anđelija je snimila kako radi i čisti štalu, a onda je pokazala i kadar kako je izgledala na maturi
OTAC PREDRAG OBJASNIO: Zašto i kome se kvari sveta vodica?
Narod veruje da Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju ljudi uglavnom i nose svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, međutim, otac Predrag Popović je jednom prilikom istakao da se i ona može pokvariti, ali objasnio i u kojem slučaju.
Vidac – zaboravljena planinska biljka koja vraća sjaj u očima
Lek iz prirode koji su naši preci koristili za oči, umor i energiju
Zašto je zabranjeno smejati se prilikom slikanja za dokumente
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
VLADIKA NIKOLAJ SRPSKIM MAJKAMA: "Svaka mora svoje dete da nauči 3 stvari"
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
Komentari(0)