OVAJ APOLON SE NALAZI U SRBIJI Kako zimski san može da ugrozi opstanak jednog lepotana? (FOTO/VIDEO)
Ima mnogo ugroženih vrsta životinja i insekata u Srbiji, zato što ne mogu da opstanu u svetu koji se stalno menja intervencijom čoveka.
Mnoge vrste su već istrebljene, a ako ljudi ništa ne preduzmu da ih spasu, mnoge će nove vrste slediti isti put. Iako može da zvuči iznenađujuće, nema ničega neobičnog u vezi sa istrebljenjem, jer su ona važan deo sveta prirode. Kako se klima i pejzaž u određenom području menjaju milionima godina, tako se menjaju i životinje koje tamo žive. I kako se razvije nova vrsta, tako je neka druga primorana da napusti stanište i da nestane. Jedino što ostane, jeste nekoliko fosilizovanih kostiju - zapis u kamenu.
Shutterstock/Leptir Apolon
Jedna od njih je i ovaj leptir
Apolonov leptir (lat. Papilio apollo) je karakterističan za pri-alpske i alpske predele Evrope i Azije na visinama između 1000 i 2800 m. Jedan je od najlepših leptira, ali istovremeno je i u opasnosti da nestane, jer je vrlo osetljiv na promene. Razmnožava se samo jednom godišnje, tako što jaje zimi "spava zimski san", a ukoliko gusenica i izađe u jesen neće se razviti do sledećeg proleća. Larva se smesti na samu zemlju ili ispod kamena.
Apolon je zaštićena vrsta leptira koji je izuzetno ugrožen na evropskom nivou, a zaštićen je i propisima Republike Srbije. Leptir obitava na vrlo ograničenim malim prostorima, otvorenim kamenjarima i čistinama sa niskom vegetacijom, brojnost populacije je vrlo mala. Najčešće se pojavljuju kod stena, jer mogu veoma dobro da se kamufliraju zahvaljujući svojim krilima.
Možda vas zanima:
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Možda vas zanima:
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Možda vas zanima:
DŽIGERANI, ČARAPANI... Kako su stanovnici pojedinih krajeva u Srbiji dobili nadimke
Kako su gradovi i stanovnici dobili pojedinih krajeva dobili svoje zanimljive nadimke.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)