KAŽU DA SU SLUŽILE ZA VEZIVANJE BRODOVA Da li je Nojeva barka bila usidrena na obali Panonskog mora? (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

15:10

Zanimljivosti 0

Planinu Povlen, iznad Valjeva, odavno prate dve misterije - kamene kugle i metalne alke.

KAŽU DA SU SLUŽILE ZA VEZIVANJE BRODOVA Da li je Nojeva barka bila usidrena na obali Panonskog mora? (FOTO/VIDEO)
Printscreen

Još se pletu fantastične priče o planini iznad Valjeva.

Povlen je planina u Zapadnoj Srbiji koja se nalazi na tridesetak kilometara jugozapadno od Valjeva. Čine je više vrhova, od kojih su tri najvažnija: najviši „Mali Povlen” (1347 m), „Srednji Povlen” (1301 m) i „Veliki Povlen” (1271 m). Pripada vencu valjevskih planina koje su produžetak starovlaške visije i pružaju se zapadno od Valjeva ka ravnoj Mačvi. Lanac planina započinje Maljen, na koji se nadovezuju Povlen, Jablanik pa uporedo Bobija i Medvednik, a potom Sokolska planina, Jagodnja, Boranja i na kraju se Gučevo strmo spušta ka Loznici.

KAŽU DA SU SLUŽILE ZA VEZIVANJE BRODOVA Da li je Nojeva barka bila usidrena na obali Panonskog mora? (FOTO/VIDEO) vikipedija/Planina Povlen
 

Po predanju kamene lopte su stigle iz svemira

Predanje kaže da su kugle stigle odnekud iz svemira, a za alke su navodno, u vreme kad je tu bilo Panonsko more, vezivani brodovi i lađe koji su pristajali uz obale.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ponegde na ovoj planini, uglavnom na teško pristupačnim mestima, visoko, u stenama, mogu se uočiti uklesane alke. Nisu, međutim, služile za vezivanje brodova, kako kaže legenda, već za izvlačenje sajlom drvenih trupaca iz delova povlenskih šuma u koja vozila nisu mogla da priđu. Tako su drvoseče radile do pre nekoliko decenija, danas veoma retko.

- Oduvek je čovek težio da objasni pojave koje ga okružuju - kaže arheolog iz Valjeva.

- Kada je uspevao, nastala je nauka, a kad nije, stvorene su fantastične priče, mitovi i legende. I u današnjem svetu razvijenog obrazovnog sistema fantastične priče ne samo da žive, već i nastaju. Takve su i priče o alkama i kuglama na Povlenu.

KAŽU DA SU SLUŽILE ZA VEZIVANJE BRODOVA Da li je Nojeva barka bila usidrena na obali Panonskog mora? (FOTO/VIDEO) vikipedija/Planina Povlen
 

Arheolog objašnjava da je, pri susretu s alkom u planinskoj steni, koja je odavno izgubila svoju prvobitnu namenu, prva asocijacija - privez određenog plovila. Ovovremeni čovek takvu vrstu predmeta najčešće susreće u toj nameni, a ako se tome dodaju i fosilizovane morske školjke, crvi, ribe, koje se u tim stenama mogu sresti, pomisao o takvoj funkciji alki postaje naizgled - utemeljena.

Geološke promene

Geolog koji je istraživao venac Valjevskih planina, smatra da je poreklo kugli vezano za geološku istoriju.

Pre oko 150 miliona godina, u srednjoj juri, formirao se u Zemljinoj kori kompleks sedimentnih stena, od čega je načinjen i najveći deo severnih padina Valjevskih planina. Povlenske kugle nastale su čestim produbljivanjima i oplićavanjima morskog dna, taloženjem raznih sedimenata, uz česte i snažne submarinske i vulkanske aktivnosti.

Naučne činjenice kazuju da je bilo nemoguće da su alke korišćene za vezivanje brodova.

Postavlja se pitanje i zašto bi priča nastala na tlu gde i dalje živi sećanje na nekadašnje korišćenje alki? Valjevske planine često pohode turisti, pre svega iz gradova, pa možda upravo među njima treba tražiti autore legende o alkama na Povlenu.

Misterija ove planine svakako su i brojne kamene kugle. Jednu od najvećih slučajno je pronašao domaćin Milinko Milivojević iz Gornjeg Taora, kada je bio u seči šume. Posečena bukva pri padu je zakačila drugo stablo, izvalila ga iz korena, a iz obale, koja se pritom odronila, pojavila se - kugla.

- Nešto ogromno, okruglo, skotrljalo se nasred potoka, tu i danas stoji - kaže Milinko.

- Tako nešto na Povlenu do tad videli nismo. Mnogi su macolama kuglu hteli da razbiju, ali uzalud. Pri svakom udarcu čekića ispod kugle su iskrile varnice. Nismo mogli ni da je pomerimo, koliko je teška. Dolazili su brojni arheolozi, naučnici, istraživali kuglu, a onda je interesovanje potpuno zamrlo.

Na istočnoj strani Malog Povlena, na izvorištu reke Zabave, ima čak tridesetak kamenih kugli, prečnika od 15 centimetara, do dva metra! Nastanak kugli objasnili su dr Divna Jovanović i Ivan Filipović iz Geološkog zavoda Beograda - u pitanju je fenomen poznat kao peščana lopta. To je masa peščara, lopte obavijene klastičnim materijalom, a njihov nastanak povezuje se za podvodna klizanja. Ovakvih kugli ima kod Prijepolja, na Durmitoru i Magliču. Takođe, na Alpima, gde su ogromne, u Kostariki...

Kako doći od Beograda do planine Povlen pogledajte na sledećoj mapi:

 

 

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
kamene kugle metalne alke planina Povlen

Komentari(0)

Loading