Kako je Pablo Pikaso napravio plakat za "Bitku na Neretvi" za 12 flaša vina
Film „Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića iz 1969. najskuplje je ostvarenje snimljeno u SFR Jugoslaviji. Englesku verziju plakata crtao je Pablo Pikaso.
Reč je o petom najskupljem filmu svih vremena van engleskog govornog područja. Snimanje i postprodukcija trajali su 18 meseci. Pablo Pikaso dizajnirao je englesku verziju plakata za film.
Pikaso je u svojoj karijeri uradio samo dva filmska plakata. Jedan za španski film "Andaluzijski pas" iz 1929. godine, a drugi za "Bitku na Neretvi".
Priča o plakatu počinje 1964. godine u Monte Karlu, gde je dokumentarni film Veljka Bulajića "Skopje 63" dobio Gran pri Zlatna nimfa i nagradu kritike. Predsednik žirija bio je francuski akademik Marsel Ašard, koji je za vreme festivala stanovao kod svog prijatelja Pikasa i pokazao mu kopiju filma u njegovom studiju.
Možda vas zanima:
Da li se sećate Ruženjke iz filma "Varljivo leto ’68"? Osvojila je srca publike svojim talentom i lepotom, a evo kako izgleda u sedmoj deceniji života (FOTO)
Prelepa glumica je danas neprepoznatljiva
Kako je zbog Tita promenjen kraj "Ko to tamo peva"
Legendarni film "Ko to tamo peva" jedno je od najvećih ostvarenja domaće kinematografije.
Možda vas zanima:
Da li se sećate Ruženjke iz filma "Varljivo leto ’68"? Osvojila je srca publike svojim talentom i lepotom, a evo kako izgleda u sedmoj deceniji života (FOTO)
Prelepa glumica je danas neprepoznatljiva
Kako je zbog Tita promenjen kraj "Ko to tamo peva"
Legendarni film "Ko to tamo peva" jedno je od najvećih ostvarenja domaće kinematografije.
Možda vas zanima:
Da li se sećate Ruženjke iz filma "Varljivo leto ’68"? Osvojila je srca publike svojim talentom i lepotom, a evo kako izgleda u sedmoj deceniji života (FOTO)
Prelepa glumica je danas neprepoznatljiva
Kako je zbog Tita promenjen kraj "Ko to tamo peva"
Legendarni film "Ko to tamo peva" jedno je od najvećih ostvarenja domaće kinematografije.
Pikaso je došao na završnu svečanost festivala i čestitao Veljku Bulajiću. Nekoliko godina kasnije Veljko Bulajić je Pikasovom agentu u Parizu predložio da zamoli Pikasa da napravi plakat za film "Bitka na Neretvi". Pogledavši film i proučivši dešavanja u filmu, Pikaso je potvrdio da će napraviti plakat, ali da će uzeti deo iz svoje slike Sabinjanke i zatražio samo da boja plakata bude crvena. On nije tražio nikakav honorar, a jedini zahtev mu je bio da dobije 12 boca vina iz Jugoslavije, piše artnit.net.
Pikaso je došao na završnu svečanost festivala i čestitao Veljku Bulajiću. Nekoliko godina kasnije Veljko Bulajić je Pikasovom agentu u Parizu predložio da zamoli Pikasa da napravi plakat za film "Bitka na Neretvi". Pogledavši film i proučivši dešavanja u filmu, Pikaso je potvrdio da će napraviti plakat, ali da će uzeti deo iz svoje slike Sabinjanke i zatražio samo da boja plakata bude crvena. On nije tražio nikakav honorar, a jedini zahtev mu je bio da dobije 12 boca vina iz Jugoslavije.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(1)
I što je najtužnije, na kraju ga nisu ni upotrebili.