DA LI STE OVO ZNALI? Razlog zbog kojeg je more BeogrADA dobilo na značaju u vreme ratova (FOTO/VIDEO)
Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo na Savi u Beogradu koja je veštačkim putem pretvorena u poluostrvo. Takođe to je ime za gradski park i susedno Savsko jezero, koje je nastalo pregrađivanjem Save i plaže na jezeru. Nalazi se u opštini Čukarica, a njom upravlja JP „Ada Ciganlija”.
Površina poluostrva je 8 km², a pored Savskog jezera, na njemu se nalazi i prirodno jezero Ada Safari.
vikipedija/Ada Safari
U prošlosti, Ada Ciganlija predstavljala je daleku periferiju Beograda, a na značaju je dobijala samo u vreme ratova, tokom kojih se na njenom prostoru odigrao veliki broj bitaka. Tokom opsade Beograda 1789. godine, na ovom prostoru nalazio se najveći logor austrijske vojske. Ada Ciganlija je 1821. godine od strane kneza Miloša Obrenovića proglašena državnim dobrom, a u periodu 1920—1956. godine na njoj se nalazio zatvor, poznat po izvršenju smrtnih kazni.
Ugostiteljsku ponudu poluostrva čini više od 70 restorana i kafića, kao i desetine splavova, a neki od njegovih simbola su sudijski toranj, vodeni gejzir, kamene skulpture i Most na Adi.
vikipedija/Naselje Partizan
Na prostoru Ade Ciganlije popisan je veliki broj ptica, 450 vrsta biljaka, 94 vrste insekata i 250 vrsta gljiva, čije stanište je na poluostrvu zaštićeno zakonom.
Svoj današnji oblik, Ada Ciganlija dobila je 25. maja 1959. godine, zbog čega se ovaj dan slavi kao „Dan Ade Ciganlije”. Do tada je njena severna strana, danas poznata kao „novobeogradska strana” bila livada.
Shutterstock
Savsko jezero svojim položajem, kvalitetom vode, opremljenošću objekata i dužinom staza veoma je pogodno za takmičenja na mirnim vodama. Jezero je pogodno za plivanje, veslanje, kajak, vaterpolo, skokove u vodu, jedrenje na dasci i druge sportove, pa je na njemu održano više svetskih i domaćih prvenstava.
Shutterstock
Danas je Ada Ciganlija najveći sportski, rekreativni, kulturni i zabavni centar u Beogradu, koji u svojoj ponudi sadrži preko 50 otvorenih sportskih igrališta i izuzetno popularna višefunkcionalna rekreaciona zona Beograda, poznata po svojim plažama i sportskim objektima.
Shutterstock
Godišnje se na Adi Ciganliji održi preko 300 manifestacija i promocija, a prosečno u toku godine poseti je oko četiri miliona posetilaca. Zbog svoje popularnosti Ada Ciganlija se često u žargonu naziva beogradskim morem, što je zvanično prihvaćeno kao reklamni slogan 2008. godine, stilizovan kao More BeogrADA.
vikipedija/Pogled na Adu Ciganliju
Adom Ciganlijom danas upravlja opštinska uprava preko Javnog preduzeća „Ada Ciganlija”, koja održava terene rekreativnih površina, plažu i jezero Sava, a odgovorna je i za čistoću i javnu sigurnost.
Izvor: vikipedija
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)