JEDINSTVENI FENOMEN CVETANJA REKE TISE Pojava koja oduzima dah, a dobila je ime po reci Tisi koju nastanjuje ovaj insekt (VIDEO/FOTO)
Tiski cvet, fenomen koji oduzima dah i oduševljava posmatrače istog
Tiski cvet (lat. Palingenia longicauda) je insekt koji spada u vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara, a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi. Strogo je zaštićena u Srbiji, kao i na međunarodnom nivou na osnovu Bernske konvencije.
Shutterstock/Tiski cvet
Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje. Areal ove vrste je bio mnogo veći u prošlosti, dosezao je do Holandije, dok je sada smanjen na nekoliko rečnih slivova u centralnoj Evropi. Od 2800 poznatih vrsta, više od 100 živi u centralnoj Evropi.
Shutterstock/Tiski cvet
Mužjaci Tiskog cveta su jedini među krilatim insektima koji se mitare posle dobijanja svojih funkcionalnih krila. Za razliku od većine vodenih insekata rojevi odraslih P. Longicauda nikada ne napuštaju vodu, već konstantno dodiruju ili brišu površinu vode. Sporo kretanje reke i odsutstvo riba koje se hrane na površini pomažu im da to ostvare. Prisustvo P. longicauda je indikator čiste i nezagađene vode. Izumrli su u mnogim evropskim zemljama i mogu se naći na reci Tisi (Srbija i Mađarska), rekama Prut i Begej (Rumunija), te reci Ukrini (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina).
Možda vas zanima:
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
Možda vas zanima:
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
Možda vas zanima:
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
Zrele životinje se ne hrane za vreme svojih kratkih života već naduvaju svoja creva vazduhom što im omogućava lakši let. Vodeni cvetovi nisu odlični letači, let im je nesiguran. Uglavnom moguće ih je promatrati u proleće i početkom leta, kada se roje.
Rojenje počinje u večernjim satima i traje otprilike tri sata. Na početku rojenja larve ostavljaju glinu na dnu reke gde su živele tri godine i dižu se na površinu vode. U podizanju do površine im pomaže gas koji se sakupio ispod njihovih košuljica. Na površini vode se mitari tj. larva odbacuje svoju košuljicu i izlazi savršen insekt. Tiski cvet ima velika krila kod kojih su prednja izrazito veći od zadnjih.
Tisa na mapi:
Izvor: vikipedija
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)