ŽURKA NA DVORU NEDELJOM OD PET DO OSAM Kraljica Natalija Obrenović najčešće je bila domaćica lepih dvorskih druženja (VIDEO)
Za krojače, najradosniji dan u životu bio je onaj kad su radikali prvi put došli na vlast. Niko od njih nije imao prikladnu odeću za dvorske balove. Trebalo je "za juče" sašiti grdnu količinu frakova za novu dvorsku elitu, koja, nervozna, nije pravila pitanje oko cene - uostalom, dokopali su se dobrih ministarskih i činovničkih plata - nego samo oko roka.
Zabave, igranke, balovi i društveni život u prestonicu su stigli po povratku kraljice Natalije u Beograd 1895. godine. Odmah sledeće godine bila su organizovana dva mala bala. Novogodišnji "veliki" bal bio je posebno svečan. Počinjao je u 10 sati i trajao duboko u noć. Prisustvo na dvoru podrazumevalo je određena pravila ponašanja.
Prvo kolo pa tek onda valcer
Svaka dama dobijala je na ulazu knjižicu sa upisanim redosledom igara u koju je upisivala partnera za svaku igru. Strogo se vodilo računa da dame ne ostaju dugo bez kavaljera, a ukoliko bi se to i dogodilo uvek su bili u rezervi partneri koji su priskakali u pomoć. Raspored igara strogo je poštovan i prema izboru može se zaključiti da su svečanosti ove vrste bile prožete nacionalnim duhom kome je data evropska forma. Obično su počinjale kolom (kolo kralja Milana, kraljice Natalije, kraljice Drage itd.), sledile su polka, mazurka, valcer, potom opet kolo, obično "Srbijanka", zatim kotiljon itd. Prema jednoj od sačuvanih devojačkih knjižica sa dvorskog bala održanog 1887. na programu je bilo 11 igara, sa pauzom posle osme.
Na ulazu za "veliki bal" svaka dama dobijala je knjižicu sa spiskom i redosledom igara, gde su se upisivali kavaljeri. Obično je bilo 11 igara, sa pauzom posle osme. Igrali su se i polka, i mazurka i valcer, ali je bal obavezno počinjao kolom. Haljine su bile dugačke, sa šlepom, za koji se smatralo da mlađim devojkama ne postoji. Na najvećoj ceni su bile toalete šivene u slonu "Ko Fransine", u Beču, ili one od "Monasterlije", iz Pešte. Sama Kraljica Natalija više je polagala na modu pariskih salona. Muškarci su nosili frak, oficiri paradne uniforme sa ešarpama i perjanicama, ordenje se nosilo sa lentom, a odlikovane žene ordenje su kačile preko balske haljine. Najotmenijom bojom smatrala se nijansa "lila", takozvana "heliantrop".
Osim balova, u kraljevskoj kući su po povratku kraljice Natalije u Beograd, igrane dve gala predstave koje su izveli francuski glumci, "veštaci": prvu, Koklen mlađi i drugu, madam Židik. Dvorska svita je često odlazila na zabave u "Oficirskom domu", koje su održavane svake druge subote, Đački bal, bal Trgovačke omladine i "Ženskog društva". Ti balovi su takođe spadali u "elitne" zabave na koje su pristup imali samo pozvani, što su na ulazu dokazivali pozivnicama. Na ovim zabavama poštovan je sličan ceremonijal kao i na dvoru: pozivnice, propisana toaleta i precizno određen ritam zabave.
Noć kad su radikali šili frakove
Važan momenat u celom ceremonijalu činila su pravila o odevanju, tako da je u protokolu i na svakoj pozivnici bila tačno naznačena vrsta odeće. Najsvečanija je bila predviđena za velike dvorske balove. Kada su radikali došli na vlast 1888. godine, pozvani su prvi put u velikom broju na dvorski bal. Kako ranije nisu bili u prilici da prisustvuju dvorskim svečanostima većina ih nije imala prikladnu odeću. Prema nekim tvrdnjama krojači u gradu imali su pune ruke posla jer je trebalo sašiti brojne frakove za novopečene ministre i činovnike. Žene su u takvim prilikama nosile balske toalete ili "srpsko" - srpsku građansku nošnju. Muškarci su nosili frak, belu maramu i dekoracije sa lentom, a vojna lica su dolazila u paradnim uniformama, dugačkim pantalonama, ešarpom, perjanicom i stranim ordenjem. Žene koje su odlikovane nosile su ordenje preko balske haljine.
Oko dvora se svijalo "visoko" društvo Beograda, te je kraljevski dom bio mesto od prvorazrednog značaja za društvenu promociju u ondašnjoj Srbiji. Oni koji su po svom društvenom položaju imali pristupa u vladarsku kuću koristili su priliku da prikažu simbole svog položaja: toaletu, nakit, praćenje modnih trendova. Takmičenje i rivalstvo zahtevali su pomne pripreme za svaku balsku sezonu. Večernje toalete šivene su u modnim salonima Beča, Pešte ili, ređe, Pariza. Iz inostranstva je nabavljana i sva prateća oprema.
Ton ovakvom ponašanju davala je devedesetih godina kraljica Natalija. Ona je posebno držala do modnih trendova i nastojala je da podstakne interesovanje žena i mladih devojaka za modna dešavanja. Na drugoj strani, doterivanje i kićenje supruga i ćerki, bio je način da se prikaže bogatstvo, uspeh i status njihovih muževa i očeva. Zato su ove pojave, po ugledu na Evropu, uhvatile korena i u uslovima ne tako razvijenog građanskog društva u Srbiji.
Za balske haljine najotmenija lila boja
Odevanje na večerinkama i poselima u dvoru bilo je takođe luksuzno. Među damama, bogatim i modernim toaletama posebno je bila zapažena, pored Natalije, Katarina Bogićević-Konstantinović, rođaka kralja Milana, koja je prema nekim svedočanstvima, imala za svako primanje novu haljinu izrađenu kod "Fransine" u Beču ili kod "Monasterlije" u Pešti. Haljine su uglavnom šivene od svile, ripsa, atlasa, moarea ili svilenog somota, ređe su bile toalete od čipke. Za sva primanja, dnevna i večernja, haljine su bile duge. Balske toalete su imale šlep, kojim nisu ukrašavane haljine samo sasvim mladih devojaka. Lila, heliantrop, boja važila je za najotmeniju. Svile za večernje haljine najčešće su donosili trgovci iz Venecije, Pariza i Lila.
Shutterstock
U prolećnim mesecima, pre odlaska u strane banje na odmor i lečenje, dvor je često organizovao posela u smederevskom vinogradu. Ona su održavana obično utorkom i na njima je iz Beograda pozivano manje gostiju, jer su poselima prisustvovali najugledniji činovnici i trgovci iz Smedereva sa porodicama. Okupljanja pod vedrim nebom u Smederevu ličila su na prave narodne gozbe. Praksa odlazaka u vinograd je ustanovljena već ranih osamdesetih godina od kada datiraju i prvi spiskovi zvanica.
Zabave u vladarskoj kući, sa potenciranjem sjaja i luksuza, bili su na pojavnom planu jedan od načina da pripadnici najviših slojeva mladog građanskog društva u Srbiji pokažu Evropi, a u isto vreme i sebi samima, da su dostigli određen stepen bogatstva, moći i društvenog položaja. Osim bogatih toaleta i specifičnog ponašanja koje se podrazumevalo u takvim prilikama, grupa okupljena oko dvora se izdvajala u odnosu na masu svojim položajem i obrazovanjem. Ona je imala sva obeležja koja su je činila elitom srpskog društva.
Izvor: srpskonasledje
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Svadbena SUJEVERJA i PREDZNACI: Šta donosi LOŠU sreću, a ovo otkriva da će partner biti NEVERAN
Svadbena sujeverja, iako ih većina nas ne shvata ozbiljno, često se dešavaju da pre venčanja počnu da dobijaju sasvim drugo značenje. Svaki par koji namerava da se venča nada se da će njihova veza biti trajna i uspešna. Neki ljudi veruju da je za sreću potrebna mala pomoć, zbog čega obraćaju pažnju na razna sujeverja i predznake vezane za venčanje .
STARO SRPSKO VEROVANJE: Znate li zašto se LUDI КESTEN nosi u džepu?
Naš narod je koristio čudan i drevni lek protiv prehlade koji koristi blagotvorna svojstva kestena
Komentari(0)