PRVI PUT U ISTORIJI OVE SVETINJE Kinez i Kineskinja se u crkvi Svetog Marka zakleli na vernost, čemu su prisustvovali i znatiželjni turisti
Pod svodovima Crkve Svetog Marka u Beogradu, 2019. godine su se na večnu ljubav zavetovali Jang Ksi Ran i Li Ju iz Sijana.
Veličanstvena pesma hora Crkve Svetog Marka u Beogradu, pa svečani obredi zaručenja i venčanja. Sve je na svadbi bilo po crkvenim kanonima, osim što je, prvi put u istoriji hrama na Tašmajdanu, po pravoslavnom obredu venčano dvoje Kineza – Jang Ksi Ran (36) i Li Ju (35). Notu neuobičajenosti dala je i mladina odežda – šuhfu, ručno izvezena haljina i cipele od crvene svile kakve nose neveste u drevnom gradu Sijanu, početnoj stanici čuvenog, antičkog Puta svile.
U svetu zajednicu braka mladence su uveli protojereji stavrofori Trajan Kojić i Sreten Mladenović, a kumovi su im bili Beograđani, Zoran Petrović i Marina Micić. Da uveliča venčanja prijatelja, iz kineskog grada Sandu u Beograd je došao i Sun Juan Tao, a svečanosti su prisustvovale i mladoženjine kolege iz kineske Korporacije „Čajna relvej dizajn“, angažovane na izgradnji deonice brze pruge Beograd – Subotica.
– Bilo je uzvišeno i prelepo, baš kao što je bilo i 1. marta kada nas je u ovoj crkvi krstio prota Kojić – rekao nam je Li glasom punim radosti. – Srećan sam što mi se ispunila želja da se sa budućom suprugom najpre krstim, a potom i da se venčamo po pravoslavnom obredu. Poželeo sam to još pre desetak godina dok sam prvi put prisustvovao crkvenom venčanju dvoje Srba. Žao mi je samo što našem predivnom venčanju nisu prisustvovali roditelji. Nisu mogli da dođu. Ali, naš brak je velika sreća za naše porodice i oni su to u Sijanu već obeležili na svoj način. Mi ćemo im već sutra poslati fotografije i snimak venčanja na ce-deu. Siguran sam da će uživati i biti ponosni kada budu gledali.
Možda vas zanima:
NAJPOZNATIJA PRESTONIČKA PEĆINA Priča se da je ovde Gestapo zatvarao najozloglašenije zatvorenike
Kao što su se bezbrojni burni događaji iz gradske istorije odvijali na Beogradskoj tvrđavi, tako je Tašmajdan bio neka vrsta njegove skrivene duše. Upravo ovde, nalazi se najpoznatija prestonička pećina. Tašmajdanska pećina sastoji se od 3 dela – antički rudnik, nemačko sklonište i prirodna pećina.
PATRIJARH PAVLE PRIKAZAN KAO SVETAC Mozaik u crkvi Svetog Marka
Iako nije zvanično kanonizovan, patrijarh Pavle je za narod bio i ostao svetitelj. U oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu oslikan je u mozaiku portret Svetog patrijarha Pavla, koji je izvela naša akademska slikarka i mozaičarka Jelica Durković.
Možda vas zanima:
NAJPOZNATIJA PRESTONIČKA PEĆINA Priča se da je ovde Gestapo zatvarao najozloglašenije zatvorenike
Kao što su se bezbrojni burni događaji iz gradske istorije odvijali na Beogradskoj tvrđavi, tako je Tašmajdan bio neka vrsta njegove skrivene duše. Upravo ovde, nalazi se najpoznatija prestonička pećina. Tašmajdanska pećina sastoji se od 3 dela – antički rudnik, nemačko sklonište i prirodna pećina.
PATRIJARH PAVLE PRIKAZAN KAO SVETAC Mozaik u crkvi Svetog Marka
Iako nije zvanično kanonizovan, patrijarh Pavle je za narod bio i ostao svetitelj. U oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu oslikan je u mozaiku portret Svetog patrijarha Pavla, koji je izvela naša akademska slikarka i mozaičarka Jelica Durković.
Možda vas zanima:
NAJPOZNATIJA PRESTONIČKA PEĆINA Priča se da je ovde Gestapo zatvarao najozloglašenije zatvorenike
Kao što su se bezbrojni burni događaji iz gradske istorije odvijali na Beogradskoj tvrđavi, tako je Tašmajdan bio neka vrsta njegove skrivene duše. Upravo ovde, nalazi se najpoznatija prestonička pećina. Tašmajdanska pećina sastoji se od 3 dela – antički rudnik, nemačko sklonište i prirodna pećina.
PATRIJARH PAVLE PRIKAZAN KAO SVETAC Mozaik u crkvi Svetog Marka
Iako nije zvanično kanonizovan, patrijarh Pavle je za narod bio i ostao svetitelj. U oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu oslikan je u mozaiku portret Svetog patrijarha Pavla, koji je izvela naša akademska slikarka i mozaičarka Jelica Durković.
Li je u Srbiju, sa roditeljima, trgovcima, došao 1998. godine i od tada, kako kaže, sa našim narodom deli dobro i zlo. Kada su se njegovi roditelji vratili u Kinu, on je ostao u Beogradu i sada radi kao prevodilac.
Shutterstock
– Već dve decenije živim u ovoj lepoj zemlji, imam prijatelje, sada i kumove – priča Li. – Oni su me odavno „krstili“ i nadenuli mi ime Goran. Kada sam upoznao Jang i shvatio da naša veza ima budućnost, otkrio sam joj svoju želju o krštenju i venčanju po pravoslavnim obredima. Ona se odmah saglasila i pristala da se preseli u Srbiju. Ovde ćemo ubuduće živeti i, nadam se, gajiti našu decu.
Uzvišen obred
Želeo sam da prisustvujem venčanju svojih prijatelja i nije mi bilo teško da čak iz Sandua dođem u Beograd – rekao je Sun Juan Tao. – Prvi put sam u Srbiji i oduševljen sam svime što sam video. A, samo venčanje po pravoslavnom obredu je toliko lepo i uzvišeno da ću ga zauvek pamtiti i prepričavati porodici i prijateljima u Kini.
Znatiželjni turisti
Venčanju dvoje Kineza u Crkvi Svetog Marka prisustvovali su juče i nezvani gosti. Bili su to turisti iz Nemačke i Velike Britanije, koji su obilazili svetinju na Tašmajdanu. Ne skrivajući iznenađenje, fotografisali su mladence, a neki od njih, da bi videli ceo obred, venčanju su prisustvovali do kraja.
Izvor: novosti
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)