Ljudi širom sveta donji veš zakopavaju u bašte, a iza ovoga se krije savršeno dobar razlog
Širom Švajcarske poljoprivrednici i vlasnici vrtova svojevremeno su zakopali 2000 para belog donjeg veša u okviru naučne studije o kvalitetu tla.
Državni institut za istraživanja Agroskop dobrovoljcima koji učestvuju u istraživanju slao je po dva para pamučnih gaća koje treba da zakopaju u svom vrtu ili na imanju.
Nakon određenog vremena donji veš je iskopan i ispitan u kakvom je stanju, a to je pokazatelj u kolikoj su meri sitni organizmi razgradili tekstil.
Vremenom, taj pokret je postao globalan. Naime, ovaj baštovanski trik za testiranje tla preporučuje Pennsylvania Soil Health Coalition, američka koalicija koja uključuje šesnaest osnivača, od nevladinih udruženja i obrazovnih institucija do državnih agencija, a koje se fokusiraju na zdravlje tla. Naime, oni predlažu da se u vrt zakopa donji veš, tvrdeći kako će to otkriti je li tlo zdravo, prenosi jutarnji.hr.
Možda vas zanima:
JEDNA KAP JODA MOŽE DA SPASE BAŠTU: Od trulenja, gljivičnih infekcija i pepelnice! Evo kako!
Gljivične i druge bolesti biljaka nestaju samo sa korišćenjem jedne kapi joda
Da li baštu zalivate uveče ili ujutru? Baštovani se kunu da je ovo vreme najbolje za biljke
Savet je da se biljke tokom najveće vrućine nikada ne zalivaju
Možda vas zanima:
JEDNA KAP JODA MOŽE DA SPASE BAŠTU: Od trulenja, gljivičnih infekcija i pepelnice! Evo kako!
Gljivične i druge bolesti biljaka nestaju samo sa korišćenjem jedne kapi joda
Da li baštu zalivate uveče ili ujutru? Baštovani se kunu da je ovo vreme najbolje za biljke
Savet je da se biljke tokom najveće vrućine nikada ne zalivaju
Možda vas zanima:
JEDNA KAP JODA MOŽE DA SPASE BAŠTU: Od trulenja, gljivičnih infekcija i pepelnice! Evo kako!
Gljivične i druge bolesti biljaka nestaju samo sa korišćenjem jedne kapi joda
Da li baštu zalivate uveče ili ujutru? Baštovani se kunu da je ovo vreme najbolje za biljke
Savet je da se biljke tokom najveće vrućine nikada ne zalivaju
Pennsylvania Soil Health Coalition nije prva organizacija koja podstiče ljude da zakopaju donji veš u zemlju. Reč je o globalnom pokretu koji je započeo u SAD-u, a zatim se proširio na ostatak svijeta, od Australije i Novog Zelanda do Evrope. Izazov su mnogi prihvatili, od građana do institucija. Cilj je svima zajednički: ukazati na važnost kvaliteta tla i poboljšati ga.
„To će biti pokazatelj kvaliteta tla“, rekao je šef projekta Marsel van der Heijden. Ekolog je otkrio i da su u Kanadi već obavljali slične eksperimente, mada ne ovako opsežne.
Od ranije je poznato da se u okviru proučavanja sastava i kvaliteta tla u zemlju zakopavaju vrećice čaja.
Zbog toga su volonteri koji su se javili na poziv Državnog instituta Agroskop i u zemlju zakopali i standardne vrećice čaja i uzeti uzorke tla kako bi testirali pouzdanost nove metode u kojoj se koriste pamučne gaće.
Projekat se provodi pod nazivom „Gaće kao dokaz“ (Evidence Underpants).
Suština je da se digitalnom metodom analizira razgradnja prirodnih vlakana. Što se pronađe više rupa na donjem vešu, znači da je tlo zdravije.
Heijden je rekao da je jedna od svrha studije istaknuti na koji način tlu prete erozija, prekomerna upotreba đubriva i izgradnja.
Agroskopovi stručnjaci kažu da se svake godine u svetu u potpunosti uništi područje koje je površinom dva i po puta veće od Švajcarske.. Na takvim je područjima kasnije nemoguće obavljati bilo kakve poljoprivredne radove, jer je tlo neplodno.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Komentari(0)