NAJMLAĐA BEOGRADSKA LOGORAŠICA SLOBODANKA Nemac hteo da je prisvoji, žene izgladnele k'o aveti odvajale od usta da nahrane njenu hrabru majku (VIDEO)
Devojčica čije je rađanje prikazano u poslednjoj epizodi TV serije "Banjica" danas je službenica iz Beograda Slobodanka Kurtović (ranije Matić). Prema njenim rečima u seriji su meko opisana ta zbivanja, nisu upečatljiva.
Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji je u vreme Drugog svetskog rata imao koncentracione logore.
Kada je Radomirka Matić tog septembra na svet donela devojčicu, umalo je to bio najradosniji trenutak u njenom životu. Nije ga se rado sećala, a još manje o njemu govorila kao o najradosnijem. Sreću su joj te večeri pomutili strah, neizvesnost i borba za goli život. Umesto u porodilištu, malena Slobodanka je svet ugledala u Banjičkom logoru.
Njena majka se našla među stotinama zatočenih koje su nemački okupatori nameravali da pošalju u smrt. U Banjicu je prebačena iz kruševačkog zatvora, gde ju je poslala optužba da je pomagala narodnooslobodilački pokret. Razdvojena od supruga Jovana koji se u to vreme pridružio Rasinskom partizanskom odredu, Radomirka se našla suočena sa brutalnošću okupatora.
Možda vas zanima:
NA OVIM STVARIMA MOŽETE SE OPARITI Samo za jednu kovanicu iz stare Jugoslavije dobićete 12.000 dinara, pionirska kapa ili zlatni ordeni pravo su blago
Na jednom internet portalu, na kome se okupljaju kolekcionari je zabeleženo da je Orden narodnog heroja, koji je pripadao Voji Radiću, sa kutijom i poveljom, na aukciji prodat u SAD za skoro 3.000 dolara
OD MOČVARE DO NAJPROMETNIJEG KRUŽNOG TOKA Na mestu današnje Slavije bilo je mesto na koje su Beograđani rado išli u lov na divlje patke (VIDEO)
Sve do 1880-ih godina područje današnjeg trga bila je velika bara
Možda vas zanima:
NA OVIM STVARIMA MOŽETE SE OPARITI Samo za jednu kovanicu iz stare Jugoslavije dobićete 12.000 dinara, pionirska kapa ili zlatni ordeni pravo su blago
Na jednom internet portalu, na kome se okupljaju kolekcionari je zabeleženo da je Orden narodnog heroja, koji je pripadao Voji Radiću, sa kutijom i poveljom, na aukciji prodat u SAD za skoro 3.000 dolara
OD MOČVARE DO NAJPROMETNIJEG KRUŽNOG TOKA Na mestu današnje Slavije bilo je mesto na koje su Beograđani rado išli u lov na divlje patke (VIDEO)
Sve do 1880-ih godina područje današnjeg trga bila je velika bara
Možda vas zanima:
NA OVIM STVARIMA MOŽETE SE OPARITI Samo za jednu kovanicu iz stare Jugoslavije dobićete 12.000 dinara, pionirska kapa ili zlatni ordeni pravo su blago
Na jednom internet portalu, na kome se okupljaju kolekcionari je zabeleženo da je Orden narodnog heroja, koji je pripadao Voji Radiću, sa kutijom i poveljom, na aukciji prodat u SAD za skoro 3.000 dolara
OD MOČVARE DO NAJPROMETNIJEG KRUŽNOG TOKA Na mestu današnje Slavije bilo je mesto na koje su Beograđani rado išli u lov na divlje patke (VIDEO)
Sve do 1880-ih godina područje današnjeg trga bila je velika bara
Nimalo je nisu štedeli, tražeći od nje da otkrije sve što je znala o naumima partizana. Tome je trebalo da posluži i jako svetlo uprto u Radomirkine oči, dok su je ispitivači primoravali da netremice gleda u njega. Malena Slobodanka je već bila na putu, a košmar se nastavio Radomirkinim dolaskom u Banjicu.
Printscreen/Youtube
Kada smrt zapreti, a život odnese pobedu
Beograd je s jeseni 1944. već ulazio u četvrtu godinu pod nemačkom ofanzivom. Otkako su u Banjicu sredinom 1941. počeli da pristižu prvi zatočenici, prozivke za streljanje su bile svakodnevne. Ponekad su umele da potraju satima, a muškarci i žene, spremajući se na put bez povratka, smenjivali su se kao na traci.
Sve se pritom dešavalo pod budnim okom upravnika Svetozara Vujkovića, inače nekadašnjeg šefa IV antikomunističkog odseka beogradske policije. Veče 11. septembra 1944. godine je slutilo da bude jedno od „uobičajenih“. To i dalje nije značilo da je prozvanih bilo manje, jer je žrtava bilo mnogo i tokom Radomirkinog zatočeništva. I na njoj i na ostalim logorašicama zarobljeništvo je ostavilo traga. Iznurene i izgladnele, svaki dan su dočekivale sa neizvesnošću i strepnjom.
Radomirki je, pak, po dolasku pripao smeštaj u sobi 38. A ona je, po sećanju preživelih, bila drugačija od ostalih soba. Svoje poslednje trenutke su u njoj brojale neke od najhrabrijih žena, a zbog toga je, između ostalog, te večeri ponela i tragičan epitet „soba smrti“.
Omraženi upravnik Vujović i njegovi pomagači ostali su iznenađeni kada je, iako na izmaku snaga, na njih nasrnula grupa zatočenica. Hodnikom su odjeknuli pucnji, a četiri žene ostale su na mestu mrtve. Upravnikovi ljudi su bez dvoumljenja potegli puške i pištolje, ostavljajući za sobom tragove krvi na zidovima i podu.
Zatočenice su pamtile i da su se krvave mrlje videle još danima nakon strašne noći. Za Radomirku Matić, ova noć je donela i (umalo) najradosniji trenutak u njenom životu.
Rođena pod krovom jednog od najozloglašenijih prestoničkih logora, kći Radomirke Matić zvanično beše najmlađa zatočenica u Banjici. Njeno zvanično „ime“ bilo je zatvorenik broj 23579, kako je i upisana u knjigu logoraša. U Radomirkinoj sobi se, pak, zatekla i jedna starica iz Kragujevca, a iste večeri je postala kuma njenoj kćeri.
Prvi dani iza logorskih zidova
Predložila je da devojčicu nazove Slobodanka, a ovo (simbolično) ime upisano joj je pored zatvoreničkog broja. Slobodanka je od majke ponešto čula i o svojim prvim danima u logoru. Radomirka nije volela da ih se priseća još dugo po oslobođenju, ali je kćerki ispričala i da joj je kuma – baka iz Kragujevca – iako je preživela logor, preminula u bolnici usled teške depresije.
Da bi se brinula o tek rođenoj devojčici, Radomirka se snalazila kako je znala i umela. U nedostatku toplije odeće, Slobodanku je isprva povijala u hartiju. Potom su se i druge žene dosetile da joj daju komade tkanine koje su cepale sa svojih podsuknji. Kako bi joj pomogle da se oporavi i povrati snagu, zatočenice su Radomirki odvajale i od svojih skromnih sledovanja hrane. „A dobijale su“, sećala se Slobodanka majčine priče, „po neko parče buđave proje i bile izgladnele kao aveti“.
Na sreću, dani u zatočeništvu nisu još dugo potrajali. Banjički logor zatvoren je u oktobru 1944. godine, a najmlađa zatvorenica i njena mati su na slobodu izašle 22. septembra.
Printscreen/Youtube
Poslednja odbrana u osvit konačnog oslobođenja
Osim majke koja je tih meseci preživljavala najteže trenutke, na svojoj koži ih je osetila i njena tek rođena kći. Slobodanka je logor napustila sa podlivom ispod levog oka, što se moglo dogoditi ili pri rođenju, ili od povreda koje je Radomirka zadobila još pre nego što je prispela u Banjicu.
Ipak, svoju devojčicu je morala još jednom da odbrani – ovoga puta od dobronamernog Nemca kome je crnpurasta devojčica zapala za oko odmah po izlasku iz logora. Naime, gospodin je Radomirki objasnio da on i njegova supruga, koja je ostala u Nemačkoj, još uvek nemaju dece. Oduvek su, kako je otkrio, priželjkivali devojčicu poput Slobodanke, a njegov predlog beše da mu Radomirka da svoju kćer kako bi je poveo sa sobom.
Majka na to nije želela da pristane ni po koju cenu – čak ni po cenu smrti. Zaputila se potom sa grupom ljudi ka svom rodnom selu Gaglovu kraj Kruševca, dokle je valjalo prevaliti put od bezmalo 200 kilometara.
Premorenu od dugog hodanja, Radomirku je snaga umalo izdala kada se našla nadomak sela. Srećom, neko joj je od saputnika pomogao da se domogne svog doma, gde su je meštani dočekali zatečeni i u neverici. Ne samo da nisu mogli poverovati da je živa, već „još manje da se vratila i sa živim detetom“.
Printscreen/Youtube
Život posle logora smrti
Za Radomirku, Slobodanku i njenog oca Jovana život se nakon rata lagano vraćao u normalu. Crnpurasta devojčica je dve godine kasnije dobila brata, a porodica je zbog očeve službe često menjala dom – najpre širom južne Srbije, da bi se naposletku vratila u Beograd.
Školovanje (najpre u gimnaziji, a zatim na fakultetu), a potom zaposlenje i srećan brak, beše životni put i najmlađe beogradske logorašice. Sa svojom porodicom je živela poput drugih skromnih Beograđana, a u očima svog supruga, devojka koja je usprkosila teškoj sudbini bila je „taktična, tiha i puna razumevanja“.
Daleko od sećanja na dane provedene u logoru, Radomirka je svoj život posvetila radu. Slobodankin otac je dočekao penziju kao potpukovnik, a majka i kći su se na prošlost osvrtale nevoljno i veoma retko.
Najmanje se govorilo o danima provedenim u Banjici. Ipak, Radomirka se samo jednom usudila suočiti sa mestom koje je sećalo na najteže ratne dane. Trenutak kada se ponovo našla pred zloglasnim logorom smrti za nju nije bio ništa manje potresan. Želju da poseti mesto na kome je došla na svet imala je i Slobodanka – mada nije osećala strah, za takav susret, za razliku od svoje majke, naposletku ipak nije smogla snage.
Izvor: 011info, yugopapir, rts
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovako se prepoznaje da li je nekog zaposela zla sila: Otac Arsenije ima test koji pokaže kada je čoveka okupirao demon
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati.
Karađorđe je brata Marinka obesio i majci rekao - pogledaj kroz prozor, eno ti sina: Zbog pravde nije znao za milost
Karađorđe je, u ime pravde, presudio i rođenom bratu Marinku, a majci je rekao samo: „Pogledaj kroz prozor"
Ovoj voditeljki se Tito udvarao i pred Jovankom, ona priznala da mu je bila miljenica: Slao avione po nju samo da bude kraj njega, pred smrt je zamolio 1 stvar
Par meseci pre smrti Vera Cvetinović je Titu ispunila veliku želju - još jednom mu je zapevala na uvetu, a maršal je njen glas obožavao.
Bio Jugosloven kom se i Tito klanjao, ono što je uradio nije uspeo niko na Balkanu, svi ga voleli i cenili: Pa jedva preživljavao od male penzije u trošnoj kući
"Treba raditi, nema bez rada ništa", čuvene su reči rudara Alije Sirotanovića kojem se divila cela Jugoslavija, a umro u bedi i zaboravljen.
Muslimanka prvi put u Beogradu: "Pričali su mi laži, a ja i dalje pokušavam da shvatim jednu stvar u Srbiji"
Marijan Abdi iz Afrike posetila je Beograd, a u nastavku pročitajte njeno iskustvo.
Komentari(0)