ZBOG NJE SE ĐURA JAKŠIĆ ZAMONAŠIO Od neuzvraćene ljubavi ostali su mu samo crteži i skice njenog lika (FOTO/VIDEO)
Mladiću od 23 godine srušio se svet. Baš ona, jedna jedina je otišla. Ostavljajući njega, napustila je i grad i otišla sa drugim – zauvek.
Posle njenog odlaska smisao je nestao. Zamonašiti se. To je jedino bilo moguće. Đura Jakšić 1856. godine odlazi kao iskušenik u manastir Krušedol.
…. Sad mu valja poći, da s’ odreče sveta. –
„Zbogom ostaj, zbogom, dušo mi oteta!“..
(Đura Jakšić, Iskušenik)
Možda vas zanima:
IZAZVAO OGROMNU PAŽNJU! Nakon premijernog predstavljanja na Svetskoj izložbi u Dubaiju, meta čovek je stigao i u Beograd (VIDEO)
Posetioci Narodnog muzeja u Beogradu imaju jedinstvenu priliku da vide 10.000 godina starog praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira koga su srpski naučnici i inženjeri „oživeli“ u virtuelnom svetu.
ČAJANKA UZ UMETNOST NA DAN ŽENA Narodni muzej odlučio se na druženje sa sugrađankama
Narodni muzej u Beogradu ove godine organizovao je nešto posebno ženskom delu populacije za Dan žena – Čajanku uz umetnost.
Možda vas zanima:
IZAZVAO OGROMNU PAŽNJU! Nakon premijernog predstavljanja na Svetskoj izložbi u Dubaiju, meta čovek je stigao i u Beograd (VIDEO)
Posetioci Narodnog muzeja u Beogradu imaju jedinstvenu priliku da vide 10.000 godina starog praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira koga su srpski naučnici i inženjeri „oživeli“ u virtuelnom svetu.
ČAJANKA UZ UMETNOST NA DAN ŽENA Narodni muzej odlučio se na druženje sa sugrađankama
Narodni muzej u Beogradu ove godine organizovao je nešto posebno ženskom delu populacije za Dan žena – Čajanku uz umetnost.
Možda vas zanima:
IZAZVAO OGROMNU PAŽNJU! Nakon premijernog predstavljanja na Svetskoj izložbi u Dubaiju, meta čovek je stigao i u Beograd (VIDEO)
Posetioci Narodnog muzeja u Beogradu imaju jedinstvenu priliku da vide 10.000 godina starog praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira koga su srpski naučnici i inženjeri „oživeli“ u virtuelnom svetu.
ČAJANKA UZ UMETNOST NA DAN ŽENA Narodni muzej odlučio se na druženje sa sugrađankama
Narodni muzej u Beogradu ove godine organizovao je nešto posebno ženskom delu populacije za Dan žena – Čajanku uz umetnost.
Do tog bolnog trenutka, mladi „moler“, Đura Jakšić je već mnogo toga proživeo. Savladao je pouke u ateljeu najuglednijeg banatskog slikara, Konstantina Danila, iskusio je rat učešćem u Revoluciji 1848, nosio je trajna obeležja susreta sa starim majstorima poput Rubensa i Rembranta u bečkim muzejima, ostavljajući neosvojenom Bečku likovnu akademiju, ali baštineći i pola godine provedene na likovnoj akademiji u Minhenu.
Od neuzvraćene ljubavi ostali su mu samo crteži i skice njenog lika, kojima je u kafani „Kod belog krsta“ gde je služila, pokušavao da zabeleži lepotu. Skice i snažna, živa sećanja na nju, pretočio je u jedno od najlepših dela srpske umetnosti 19. veka.
Printscreen:vikipedija
Njegova zaljubljenost i tuga, u lepom liku Devojke u plavom ostaju kao trajno sećanje na običnu devojku, Emiliju, Milu Popović, kćerku kikindskog kafedžije Lazara Popovića, koja je svoje snove nastavila da traži u svetu glume. Sačuvan je trenutak snažnih, u svim vremenima znanih osećanja, Đure Jakšića koji je nakon nastanka slike i zamonašenja, svoj život ipak nastavio menjajući putanje i boreći se, otkrivajući ljubav ponovo i slikajući dosledno, do samog svog kraja.
Sve vrline njegovog portretskog umeća, živ i snažan slikarski gest, zvučan kolorit i sugestivan doživljaj portreta, najjasnije su došle do izražaja upravo na slici Devojka u plavom. Jednostavnost u kompoziciji, stavu i prodornom pogledu, istovremeno prikladno uokvirenim normama patrijarhalnog društva, dopustiili su mladosti i lepoti da nesputano isijava kroz ravan slike, kroz godine i vekove.
Upravo zbog tih odlika, ova nezaboravna slika, postala je obeležje Narodnog muzeja, na početku poslednje etape njegovog 175 godina dugog trajanja, po otvaranju obnovljene, podmlađene centralne muzejske zgrade 2018. godine.
Slika Đure Jakšića, Devojka u plavom, izložena je u Galeriji srpske umetnosti 18. i 19. veka u okviru stalne postavke Narodnog muzeja.
Izvor: narodnimuzej
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
BIO JE KARAĐORĐEVA DESNA RUKA: Ko je vojvoda čije je mišljenje vožd cenio i bio mu tumač u pregovorima sa Turcima?
Na tajni sabor viđenijih Srba koji je u jaruzi kod Orašca, skrivenoj od Turaka, knez Teodosije Marićević sazvao za Sretenje 1804. stigli su samo oni srpski prvaci koji su uspeli da umaknu osmanlijskim mačevima u Seči knezova.
NAJSREĆNIJA SRPSKA IMENA: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Biranje imena za dete jedan je od najuzbudljivijih životnih zadataka. U srpskoj i mnogim drugim kulturama, dosta se gleda na značenje imena.
"NEMOJTE DA SE UVREDITE, ALI..." Ruskinja koja živi u Beogradu objasnila zašto se RUSI NE DRUŽE SA SRBIMA i snimak je EKSPLODIRAO
Aljona je Ruskinja koja živi u Beogradu i uči srpski, a u videu, koji je postao viralan, pokušava da ponudi odgovor na pitanje: Zašto su Rusi tako zatvoreni i nezainteresovani za kontakt sa Srbima?
Komentari(0)