ZBOG NJE SE ĐURA JAKŠIĆ ZAMONAŠIO Od neuzvraćene ljubavi ostali su mu samo crteži i skice njenog lika (FOTO/VIDEO)
Mladiću od 23 godine srušio se svet. Baš ona, jedna jedina je otišla. Ostavljajući njega, napustila je i grad i otišla sa drugim – zauvek.
Posle njenog odlaska smisao je nestao. Zamonašiti se. To je jedino bilo moguće. Đura Jakšić 1856. godine odlazi kao iskušenik u manastir Krušedol.
…. Sad mu valja poći, da s’ odreče sveta. –
„Zbogom ostaj, zbogom, dušo mi oteta!“..
(Đura Jakšić, Iskušenik)
Možda vas zanima:
IZAZVAO OGROMNU PAŽNJU! Nakon premijernog predstavljanja na Svetskoj izložbi u Dubaiju, meta čovek je stigao i u Beograd (VIDEO)
Posetioci Narodnog muzeja u Beogradu imaju jedinstvenu priliku da vide 10.000 godina starog praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira koga su srpski naučnici i inženjeri „oživeli“ u virtuelnom svetu.
ČAJANKA UZ UMETNOST NA DAN ŽENA Narodni muzej odlučio se na druženje sa sugrađankama
Narodni muzej u Beogradu ove godine organizovao je nešto posebno ženskom delu populacije za Dan žena – Čajanku uz umetnost.
Možda vas zanima:
IZAZVAO OGROMNU PAŽNJU! Nakon premijernog predstavljanja na Svetskoj izložbi u Dubaiju, meta čovek je stigao i u Beograd (VIDEO)
Posetioci Narodnog muzeja u Beogradu imaju jedinstvenu priliku da vide 10.000 godina starog praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira koga su srpski naučnici i inženjeri „oživeli“ u virtuelnom svetu.
ČAJANKA UZ UMETNOST NA DAN ŽENA Narodni muzej odlučio se na druženje sa sugrađankama
Narodni muzej u Beogradu ove godine organizovao je nešto posebno ženskom delu populacije za Dan žena – Čajanku uz umetnost.
Možda vas zanima:
IZAZVAO OGROMNU PAŽNJU! Nakon premijernog predstavljanja na Svetskoj izložbi u Dubaiju, meta čovek je stigao i u Beograd (VIDEO)
Posetioci Narodnog muzeja u Beogradu imaju jedinstvenu priliku da vide 10.000 godina starog praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira koga su srpski naučnici i inženjeri „oživeli“ u virtuelnom svetu.
ČAJANKA UZ UMETNOST NA DAN ŽENA Narodni muzej odlučio se na druženje sa sugrađankama
Narodni muzej u Beogradu ove godine organizovao je nešto posebno ženskom delu populacije za Dan žena – Čajanku uz umetnost.
Do tog bolnog trenutka, mladi „moler“, Đura Jakšić je već mnogo toga proživeo. Savladao je pouke u ateljeu najuglednijeg banatskog slikara, Konstantina Danila, iskusio je rat učešćem u Revoluciji 1848, nosio je trajna obeležja susreta sa starim majstorima poput Rubensa i Rembranta u bečkim muzejima, ostavljajući neosvojenom Bečku likovnu akademiju, ali baštineći i pola godine provedene na likovnoj akademiji u Minhenu.
Od neuzvraćene ljubavi ostali su mu samo crteži i skice njenog lika, kojima je u kafani „Kod belog krsta“ gde je služila, pokušavao da zabeleži lepotu. Skice i snažna, živa sećanja na nju, pretočio je u jedno od najlepših dela srpske umetnosti 19. veka.
Printscreen:vikipedija
Njegova zaljubljenost i tuga, u lepom liku Devojke u plavom ostaju kao trajno sećanje na običnu devojku, Emiliju, Milu Popović, kćerku kikindskog kafedžije Lazara Popovića, koja je svoje snove nastavila da traži u svetu glume. Sačuvan je trenutak snažnih, u svim vremenima znanih osećanja, Đure Jakšića koji je nakon nastanka slike i zamonašenja, svoj život ipak nastavio menjajući putanje i boreći se, otkrivajući ljubav ponovo i slikajući dosledno, do samog svog kraja.
Sve vrline njegovog portretskog umeća, živ i snažan slikarski gest, zvučan kolorit i sugestivan doživljaj portreta, najjasnije su došle do izražaja upravo na slici Devojka u plavom. Jednostavnost u kompoziciji, stavu i prodornom pogledu, istovremeno prikladno uokvirenim normama patrijarhalnog društva, dopustiili su mladosti i lepoti da nesputano isijava kroz ravan slike, kroz godine i vekove.
Upravo zbog tih odlika, ova nezaboravna slika, postala je obeležje Narodnog muzeja, na početku poslednje etape njegovog 175 godina dugog trajanja, po otvaranju obnovljene, podmlađene centralne muzejske zgrade 2018. godine.
Slika Đure Jakšića, Devojka u plavom, izložena je u Galeriji srpske umetnosti 18. i 19. veka u okviru stalne postavke Narodnog muzeja.
Izvor: narodnimuzej
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)