NJEN NASTANAK OBAVIJEN JE VELOM TAJNI Reč je o najstarijoj srpskoj himni, nikad nećete pogoditi kojoj (VIDEO)
Iako je prošlo više od 200 godina od kada je prvi put zvanično zapevana i postala deo školskih slava, Himna Svetom Savi i danas nema poznatog autora.
Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.
„Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…”, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.
Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Evo u kom gradu je prvi put izvedena, gde je i donesena odluka o obeležavanju školske slave –
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.
A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.
Nastojatelj manastira Kuveždina, jeromonah Varnava, ovako svedoči o Svetosavskoj himni
– Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba – kaže jeromonah Varnava.
Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka“, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.
Kao mogući autor pominje se i…
Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.
Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.
Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.
Izvor: opanak
KAD JE VODITELJKA "SLAGALICE" PROČITALA OVO PITANJE, NASTAO JE MUK: Pola Srbije isto NEMA POJMA da da odgovor na ovo LAKO PITANJE
Igra "Ko zna, zna", koja u kvizu "Slagalica" donosi najviše poena takmičarima je u sinoćnoj epizodi zadala i najviše muka. I to sve zbog jednog pitanja. Kada ga je voditeljka pročitala, oba takmičara su se samo namrštila i nisu ni pokušali da odgovore.
Srpska snajka iz Ugande se udala za Dušana iz Ivanjice: Na jednu stvar u našoj zemlji nikako da se navikne
Njihova priča ostaje kao podsećanje da kada se dvoje ljudi pronađu, nijedna daljina nije prevelika, pa čak ni kulturološka.
Biljka planine tajni: Rtanjski čaj za zdravlje i snagu
Na obroncima mistične planine Rtanj raste rtanjski čaj, endemska biljka koja je vekovima bila dragocen saveznik u narodnoj medicini i jedan od najpoznatijih simbola ovog kraja.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
U OVOM KRAJU SRBIJE KAD SMRT U FAMILIJI IDE PO REDU, SPREME PRASE I MUZIKU?! Oni su Crno dugme a na groblju su svirali čak i KOLO
Do sada su u Srbiji viđeni profesionalni fotografi, snimatelji ali i udovice na sahranama koje najbliži krug rodbine unajmi tog tužnog dana.
Komentari(0)