NJEN NASTANAK OBAVIJEN JE VELOM TAJNI Reč je o najstarijoj srpskoj himni, nikad nećete pogoditi kojoj (VIDEO)
Iako je prošlo više od 200 godina od kada je prvi put zvanično zapevana i postala deo školskih slava, Himna Svetom Savi i danas nema poznatog autora.
Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.
„Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…”, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.
Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Evo u kom gradu je prvi put izvedena, gde je i donesena odluka o obeležavanju školske slave –
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
Možda vas zanima:
MAJKA RASTKA IZNELA PRED OCA KOJI MU JE TEPAO "MIŠČE MOJE MALO", TAKO JE I SELO DOBILO IME Ovo je rodno mesto Svetog Save
Dugo je zarastalo u korov a sada se tu gradi hram posvećen upravo velikom svetitelju
10 NEVEROVATNIH ISTORIJSKIH ČINJENICA O SRBIJI Ovo nas nisu učili u školi
Postoje istorijske činjenice kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja. Mi vam prenosimo najveličanstvenijih 10!
U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.
A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.
Nastojatelj manastira Kuveždina, jeromonah Varnava, ovako svedoči o Svetosavskoj himni
– Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba – kaže jeromonah Varnava.
Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka“, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.
Kao mogući autor pominje se i…
Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.
Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.
Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.
Izvor: opanak
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Lidija Vukićević 1 stvar nikad ne drži na trpezi za Uskrs, po hrišćanstvu to je simbol zla: A verovanje kaže da donosi nesreću u kuću i označava bol
Lidija Vukićević vlro je posvećena pripremama za Vaskrs, te otkriva kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik u svom domu.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Komentari(0)