Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, 26. februar slave kao dan Svetog Simeona Mirotočivog - tj. dan kada se upokojio otac Svetog Save
Bila je to 1199. godina, kada je u Hilandaru, umro otac Svetog Save, Stefan Nemanja osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Kada je predao vlast i zamonašio se, dobio je ime Simeon.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
DANAS JE SVETI SAVA Evo zašto bi trebalo da napravite žito, čak i ako ne slavite i šta nikako ne treba raditi
Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najviše "kriva" Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
DANAS JE SVETI SAVA Evo zašto bi trebalo da napravite žito, čak i ako ne slavite i šta nikako ne treba raditi
Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najviše "kriva" Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
DANAS JE SVETI SAVA Evo zašto bi trebalo da napravite žito, čak i ako ne slavite i šta nikako ne treba raditi
Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najviše "kriva" Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.
Stefan Nemanja bio je veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, progonitelj jeresi, piše RTS.
Bio je jedan od najznačajnijih ličnosti svoga doba u ovom regionu.
Uspeo je da proširi tadašnju srpsku državu i aktivno se borio protiv bogumila. Osnivač je dinastije Nemanjića koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Kad je utvrdio državu i pravoslavnu veru, zamonašio se u manastiru Studenica 1195. godine i dobio ime Simeon. Potom odlazi u manastir Vatoped, na Svetoj gori, kod svog sina, tada monaha Save.
Zajedno obnavljaju manastir Hilandar, koji su dobili od vizantijskog cara. Još postoji loza koju je zasadio Sveti Simeon.
Narod veruje da zrno ovog grožđa iz Hilandara uz post i molitve Svetom Simeonu pomaže nerotkinjama da dobiju potomstvo.
Simeon je u njemu poživeo samo sedam meseci. Sava je preneo njegove posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast. Mošti su mu pohranjene u Studenici, njegovoj zadužbini.
Gradio je još Sveti Simeon i Đurđeve stupove, manastir Svetog Nikole kod Kuršumljije i i crkvu Svete Bogorodice na ušću reke Kosanice.
Zbog čudotvornog tečenja mira iz njegovih zemnih ostataka, prozvan je Mirotočivim. Na ovaj dan valja ispoštovati praznik, otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se za zdravlje dece.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
ZABRANJEN TEKST ARČIBALDA RAJSA O KRALJU ALEKSANDRU: Komunisti sprečili štampanje svedočanstva prijatelja Srba
Tekst Arčibalda Rajsa o kralju Aleksandru objavljen je u knjizi: “Naš najveći kralj” koja je za vreme komunizma bila zabranjena
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
Komentari(0)