DANAS JE SVETI SAVA Evo zašto bi trebalo da napravite žito, čak i ako ne slavite i šta nikako ne treba raditi
Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najviše "kriva" Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.

Sveti Sava, slava svih srpskih škola i dan kada se prisećamo čoveka koji je osnovao Srpsku pravoslavnu crkvu i najviše u istoriji doprineo autohtonosti srpske nacionalne baštine, a evo i nekih običaja vezanih za današnjidan.
Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu. Stručnjaci smatraju da je za to najviše "kriva" Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja i običaji koji se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sačuvani i praktikuju se i danas.
Možda vas zanima:

OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku

EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Možda vas zanima:

OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku

EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Možda vas zanima:

OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku

EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Veruje se da je još za života Sveti Sava bio nešto posebno za srpski narod. Ne samo kao princ, pa ni kao crkveni vođa, već kao čovek koji je spreman da pomogne, sasluša i poduči. Stručnjaci i danas naglašavaju da, kada se piše o životu Svetog Sava, zapravo se govori o počecima srpske prosvete u Srednjem veku. Zato i ne čudi veliki broj narodnih običaja i verovanja koja se vezuju za dan ovog svetitelja.
Praznik Svetog Save počeo je da se obeležava već u prvim decenijama posle njegove smrti u 13. veku. Crkva je uspela da ovaj običaj prenese u sve zemlje u kojima su živeli Srbi i on se održao čak i u tursko vreme i sačuvao se sve do današnjih dana.

Postoji mnogo narodnih verovanja vezanih za Savindan. Mnogi će gledati u nebo i pažljivo osluškivati jer se veruje da, ako na Svetog Savu grmi, zemlji predstoje važni i sudbonosni događaji.
Interesantno je da je grmljavina na Svetog Savu zabeležena i u narodnoj pesmi o početku bune na dahije 1804. godine: “Treću Sveci vrgoše priliku, grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne Verige, potrese se zemlja od Istoka, da se Srblji na oružje dižu, al se Srblji dignut ne smjedoše…”
Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu pa će danas širom Srbije biti veselo kako u kućama domaćina, tako i kod onih koji idu u goste. Osim ovoga, Sveti Sava je zaštitnik svih škola u kojima se obično organizuju priredbe i proslave u čast velikog prosvetitelja.
Ako u kući imate đaka, na današnji da bi trebalo da napravite žito, čak iako vam nije slava. Stari kažu da na taj način odajete poštu Svetom Savi i detetu obezbeđuje sreću i uspeh u školovanju.
Shutterstock
Slično, u Vojvodini se na Savindan obavezno prave perece – posne ako praznik pada u sredu ili petak tj. mrsne ako pada u neki drugi dan. Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, ali jeste za narodno predanje po kome je Sveti Sava Srbe naučio kako da na vodenici melju žito. Pereci koji se danas prave u njegovu čast simbolizuju hleb koji je svom narodu ovaj svetitelj tako omogućio.
U nekim krajevima Srbije Svetog Savu naročito revnosno praznuju stočari. Pred praznik oni, iz straha od vukova, nikako neće terati stoku u šume. Takođe, danas se ne sme raditi sa sečivom, a čak se i britve treba da se drže zatvorene da bi i vukovima čeljusti ostale sklopljene.
Na ovaj praznik, narod kaže, po kući se ne rade nikakvi teži poslovi, a naročito se treba kloniti crvenih tkanina i bojenja. Narod veruje da će u suprotnom vukovi poklati svu stoku.
Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana.
Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.
Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da danas žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi i veliko spremanje.
Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.

Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)