NEKADA OMILJENO IZLETIŠTE BEOGRAĐANA Ko je Toša i kako je nastao njegov bunar
Nekada je to sve bio močvarni teren koji je razdvajao Zemun od okolnih sela. Naselje je neugledno i nije se mnogo razlokovala od beogradske Jatagan male.
Zemunci su ovu ulicu zvali „Put za Bežaniju“, a ovaj se dalje nastavljao na „Bežanijski put“. Naziv je postojao sve dok bogati zemunski trgovac Teodor Toša Apostolović nije napravio bunar pored puta.
Da bi izlečio oči i vratio vid, Toša je zakotrljao bure sa vrha Bežanijske kose i na mestu gde se ono zaustavilo iskopao bunar. Prema predanju bure se zaustavilo negde oko Studentskog grada, voda u njemu je bila lekovita i Toša je progledao.
Vrlo brzo posle toga, mesto je postalo omiljeno izletište i mesto okupljanja ljudi, pa je tako i dobilo naziv „Tošin bunar“. Toša je na padinama lesni zaravni imao vinograde. To zemljište je posle smrti zaveštao crkvi. Pored bunara sa đermom se nalazila kafana istog imena, „Tošin bunar”.
Možda vas zanima:
KAKO JE TOŠIN BUNAR DOBIO IME: Jednom prilikom je usnio Svetog Nikolu, koji mu je rekao...
Za dva veka postojanja, samo je jednom menjala ime, i to tokom nemačke okupacije
PRIRODNA OAZA U CENTRU BEOGRADA Prelepa botanička bašta čije se osnivanje vezuje za Josifa Pančića
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu
Možda vas zanima:
KAKO JE TOŠIN BUNAR DOBIO IME: Jednom prilikom je usnio Svetog Nikolu, koji mu je rekao...
Za dva veka postojanja, samo je jednom menjala ime, i to tokom nemačke okupacije
PRIRODNA OAZA U CENTRU BEOGRADA Prelepa botanička bašta čije se osnivanje vezuje za Josifa Pančića
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu
Možda vas zanima:
KAKO JE TOŠIN BUNAR DOBIO IME: Jednom prilikom je usnio Svetog Nikolu, koji mu je rekao...
Za dva veka postojanja, samo je jednom menjala ime, i to tokom nemačke okupacije
PRIRODNA OAZA U CENTRU BEOGRADA Prelepa botanička bašta čije se osnivanje vezuje za Josifa Pančića
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu
Ne zna se od kada tačno cela ulica zvanično nosi naziv Tošin bunar, ali se veruje da je to bilo još za Tošinog života, dakle pre 1810. godine. Od onda, pa do sada, ulica je samo jednom promenila ime, tokom Drugog svetskog rata Nemci su je zvali Geringova.
Tošin bunar je još dugo postojao i stariji Zemunci pamte da se kraj tog bunara dugo održavao prvomajski uranak. Bunar je zakopan nakon Drugog svetskog rata.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Komentari(0)