KAKO JE TOŠIN BUNAR DOBIO IME: Jednom prilikom je usnio Svetog Nikolu, koji mu je rekao...
Za dva veka postojanja, samo je jednom menjala ime, i to tokom nemačke okupacije
Tošin bunar je čuvena ulica koja razdvaja Bežanijsku kosu od Novog Beograda.
Kada se ide u potragu za polovnim autom, drvnom galanterijom ili dobrim gurmanlukom, obično se svraća u ovaj deo Beograda.
Već godinama ovde žive zanatlije kakve možemo da sretnemo još, čini se, samo u dramama Aleksandra Popovića, te ljude s periferije, koji imaju sve ono što mnoge savremene radnje nemaju. Tošin bunar je danas, prevashodno, poznat i po tome.
Možda vas zanima:
MALEVILA Ovaj grad u SRBIJI se zvao ZLI GRAD, nećete verovati koji i ZAŠTO (FOTO)
Sada je Zemun prelep grad i ponos Srbije, dok je rodno mesto drevnih Zemunaca zabeleženo pod pogrdnim imenom Malevila što bi u prevodu značilo "zli grad" ili "rđavo mesto". Malevila, takođe poznata kao Mallevila, je drevni toponim povezan sa Zemunom.
MOŽDA JE KRENUO NA SUD? Nesvakidašnja scena snimljena u Zemunu postala hit na društvenim mrežama (VIDEO)
Životinja postala glavna tema na internetu.
Možda vas zanima:
MALEVILA Ovaj grad u SRBIJI se zvao ZLI GRAD, nećete verovati koji i ZAŠTO (FOTO)
Sada je Zemun prelep grad i ponos Srbije, dok je rodno mesto drevnih Zemunaca zabeleženo pod pogrdnim imenom Malevila što bi u prevodu značilo "zli grad" ili "rđavo mesto". Malevila, takođe poznata kao Mallevila, je drevni toponim povezan sa Zemunom.
MOŽDA JE KRENUO NA SUD? Nesvakidašnja scena snimljena u Zemunu postala hit na društvenim mrežama (VIDEO)
Životinja postala glavna tema na internetu.
Možda vas zanima:
MALEVILA Ovaj grad u SRBIJI se zvao ZLI GRAD, nećete verovati koji i ZAŠTO (FOTO)
Sada je Zemun prelep grad i ponos Srbije, dok je rodno mesto drevnih Zemunaca zabeleženo pod pogrdnim imenom Malevila što bi u prevodu značilo "zli grad" ili "rđavo mesto". Malevila, takođe poznata kao Mallevila, je drevni toponim povezan sa Zemunom.
MOŽDA JE KRENUO NA SUD? Nesvakidašnja scena snimljena u Zemunu postala hit na društvenim mrežama (VIDEO)
Životinja postala glavna tema na internetu.
Ulica Tošin bunar razgraničava Novi Beograd i Bežanijsku kosu. Pre Drugog svetskog rata Tošin bunar je bilo naselje sa kolibama i baštama koje su okruživale brojne vinograde. Ovo naselje je podsećalo na svojevrsni vestern prizor sa mnogobrojnim močvarama i barama. Kako je bilo proizvod divlje gradnje, dosta je podsećalo na Jatagan-malu, široj publici poznatu iz serije „Senke nad Balkanom“. Vremenom je ovo naselje postalo sastavni deo Zemuna.
Sama ulica dobila je ime po kafani, a kafana po Toši Apostoloviću.
Teodor „Toša“ Apostolović je, zajedno sa Austrijancima, prilikom njihovog povlačenja pred Turcima, prešao iz Beograda u Zemun u 18. veku, ne želeći da ostane turski rob. Izvori navode i tačnu godinu rođenja i smrti: 1740-1810. Bio je jako cenjen u svoje vreme, ugledni trgovac stokom, kako se tada govorilo i „trgovac s pečatom“.
Pored toga, bavio se i izradom sapuna. Kao i ostali njegovi imućni savremenici bio je crkveni tutor. Pod stare dane počeo je da naglo gubi vid, te je išao po crkvama i molio Svetog Nikolu da mu povrati vid. Hroničari beleže da nije mogao da razlikuje srebrne valute od zlatnih valuta.
Jednom prilikom je usnio Svetog Nikolu, koji mu je rekao da iskopa bunar i umiva se vodom iz njega. Još se navodi i to da je svetac u snu naložio Teodoru Apostoloviću da to mesto pokloni Srpskom zemunskom opštestvu, da ga narod po tome pominje. U to vreme, u drugoj polovini 18. veka, u Zemunu je živelo oko šest hiljada stanovnika.
Bunar i kafana
Drugi, pak, hroničari pišu da je Teodor Apostolović zapravo Grk, Teodoros Apostolos, a da je svoje ime prilagodio našem podneblju nakon dolaska u Srbiju. Odmah nakon što je iskopao bunar, na tom mestu je podigao i kafanu, koja se danas zove kao i cela ulica, a nekada je bila poznata pod nazivom „Džakarta“.
Bunar koji je na tom mestu postojao sve do zatrpavanja prilikom izgradnje Studentskog grada, imao je, kako hroničari dalje navode, i đeram, baš kao autentični sremski bunari tog vremena. Ne zna se kome bi mogao da smeta, pa je zatrpan tokom neke od radnih akcija.
Ubrzo nakon što je podignut, Tošin bunar postao je izletište Zemunaca. Ne zna se da li je voda iz njega bila lekovita, ali je ubrzo postao mesto za dočekivanje đurđevdanskog uranka.
Kafana „Tošin bunar“ bila je kao i sama ulica u međuratnom periodu, u vestern stilu. Bila je svratište putnika i kočijaša. Blizu nje nalazila se Trošarina, mesto na kome su seljaci, koji su donosili robu na zemunsku pijacu, plaćali taksu, takozvanu kvitu. U to vreme, počeo je i ozbiljnije da se naseljava.
Ulica je tokom više od dva veka postojanja samo jednom menjala ime, i to u vreme nemačke okupacije Beograda, kada su je prozvali Geringova.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)