LEGENDA O JORGOVANU Stefan Uroš I je u Srbiju doneo ovaj cvet koji pre toga na ovim prostorima nije rastao
Jorgovan (lat. Syringa) rod je od oko 20 vrsta cvetnica koji pripada familiji maslina (Oleaceae). Vrsta Syringa vulgaris je najbrojniji predstavnik ovog roda. Prirodni areal rasprostranjenja roda su delovi jugoistočne Evrope i Male Azije. Cveta od aprila do maja.
Jorgovan je malo drvo, visine do 10 metara, grmoliko i pripada listopadnoj grupi. Stabljike su mu do 30 centimetara u prečniku. Kora izdanaka menja izgled, strukturu i boju tokom starenja, od zelenkaste i glatke do tamnijih tonova i sa ljuspicama. Pupoljci su ovalni i imaju pik na vrhu. Listovi su mu uglavnom srcasti. Listovi su bez dlačica, bez režnjeva sa šiljatim vrhom i smešteni su na kratkim drškama. Lice lista je tamnije zeleno u odnosu na naličje. Cvetovi se obično javljaju u proleću, a svaki cvet je veličine od 5 do 10 milimetara. Cvetovi nisu pojedinačni, već su grupisani u velike grozdaste cvasti, dužine 20-ak cm. Čašičnih listića ima 4 i oni su srasli, neravne površine, sadrže po 4 zupca različite veličine. Broj kruničnih listića je 4 i oni su srasli u cev, i isti broj nejednakih zubaca imaju kao i čašični. Uobičajena boja kruničnih listića je ljubičasta, ali se takođe javljaju roze, bela i žuta, ali čak i boja trule višnje, sa intenzivnim mirisom. Broj prašnika je 2. Plod mu je čaura, sa pikom na vrhu, otvara se uzdužno na 2 dela.
Dolazak jorgovana u Srbiju
Prema legendi, kada je se Jelena Anžujska udala za Stefana Uroša I, nikako nije mogla da se navikne na Srbiju. Navikla je na svoj rodni kraj, na miris jorgovana, koji je u to vreme rastao samo u Francuskoj, gde je ona odrastala. Kako bi se ona osećala kao kod svoje kuće, Stefan Uroš I je u Srbiju doneo cvet jorgovana. Od tada jorgovan, koji pre toga na ovim prostorima nije rastao, sad i ovde raste.
LEGENDA O JORGOVANU
Ljudi kažu, kada su razapeli Hrista, Presveta Bogorodica je skrušena bolom i obnevidela od plača hodala bez cilja, ne znajući kuda ide. Hodajući pod teretom bola, sela je da se odmori ispod jednog drveta prepunog lišća ali bez cveta, kažu nikada nije ni cvetalo. Onako umorna je zaspala. Tada je sa drveta, polako počelo da pada lišće i nežno pokrivalo Presvetu Bogorodicu, da je ugreje.
Kada se probudila bilo joj je toplo , videla je lišće po sebi..i onda je blagoslovila ovo drvo...
,,Budi blagoslovljeno i mirišljavo zauvek."
U trenutku se drvo ispunilo zelenim listovima i prvi put je procvetalo mirisnim cvetovima. I tako sve do dana današnjeg, tu negde, oko Vaskrsa cveta jorgovan.
Izvor: vikipedija, niste znali
Zašto je zabranjeno smejati se prilikom slikanja za dokumente
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
VLADIKA NIKOLAJ SRPSKIM MAJKAMA: "Svaka mora svoje dete da nauči 3 stvari"
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Komentari(0)