OTAC SRPSKE ISTORIJE JOVAN RAJIĆ Kaluđer koji je sprečio pokatoličavanje Srba u Vojvodini

Lepote Srbije

13:00

Zanimljivosti 0

Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.

OTAC SRPSKE ISTORIJE JOVAN RAJIĆ Kaluđer koji je sprečio pokatoličavanje Srba u Vojvodini
Printscreen/Instagram

Srbi nikad nisu ljubili škole. Izgubili su carstvo, a nisu osnovali ni jednu jedinu školu. Nisu umeli da stvore diplomatsku veštinu zasnovanu na znanju. Nisu znali da predvide šta će im se desiti. Obrazovanje i nauka su ono što predstavlja kičmu jednoga naroda, ono što omogućuje uspravno držanje pred drugima i siguran, dalek pogled u budućnost, zapisao je krajem 18. veka Jovan Rajić, arhimandrit, pisac i istoričar.

Za Rajića je istorija uistinu bila učiteljica života, ali Srbi njegovog vremena tu učiteljicu nisu imali. Zbog toga je nastojao da njegov narod dobije svoju učiteljicu, ili bar da nema tuđu.

Jovan Rajić je napisao prvu pisanu istoriju srpskoga naroda, koju je nazvao „Istorija raznih slavenskih narodov najpreče Bolgar, Hrvatov i Serbov“. Građu za ovu knjigu prikupljao je 40 godina u Nemačkoj, Rusiji, Veneciji, na Hilandaru i drugde.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Naša prva pisana istorija štampana je u štampariji Stefana Novakovića 1794−1795. godine u Beču. Svoje kapitalno delo Rajić je završio još 1768. ali je ono zbog cenzure bilo štampano tek četvrt veka docnije.

Smatrao je da se bez poznavanja istorije susednih naroda ne može razumeti ni sopstvena, jer „sa susedima najviše i drugujemo, ali i ratujemo“.

Učeni Srbi su pre dva veka za Rajića govorili da je otac srpske istorije, a njegov „Katihizis“ zaustavio je vešto smišljeni plan Marije Terezije za unijaćenjem pravoslavnih Srba u Karlovačkoj mitropoliji.

Carica je imala želju da uvede „dobar katihizis za narod i škole“ zbog velike brige koju „nosi za verni ilirski narod svoj, naročito da bi obučen bio i u poznavanju Boga i njegove vrhovne vlasti i odavanja pravog poštovanja kako Bogu, tako i gospodaru svome u uzajamnim dužnostima.“

Katihizis je bio napisan na nemačkom, a preko carskog komesara dostavljen u Karlovce, ali ga je srpski Sinod odbio. Kraljica je to prihvatila uz uslov da Srbi za tri nedelje ponude svoju Knjigu vere pravoslavne. Jovan Rajić se prihvatio posla i za samo 17 dana sačinio Katihizis. Rajićev Katihizis kojim je osujećen plan Beča sastavljen je iz tri dela: o veri, ljubavi i nadi.

Jovan Rajić, osim što je bio vrlo obrazovan i talentovan, bio je neobično vredan čovek. Dnevno je radio po 16-17 sati, dva-tri sata se molio Bogu a četiri-pet sati je spavao. Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.

„U jedinom mom životu vremena imam dovoljno, nepravedno, pa je grešno provesti ga tiho i besposleno.“

Izvor: tamo daleko

Komentari(0)

Loading