BESEDA SRPSKOG VLADIKE KOJA JE POSTIDELA ENGLEZE "Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati dug!"
Nikolaj Velimirović bio je episkop ohridski i žički, istaknuti srpski teolog i novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički.
Nakon strašnog stradanja i povlačenja preko Albanije srpska vojska se oporavila na Krfu i u etapama počela da odlazi na Solunski front i tamo nastavlja borbu za oslobođenje otadžbine. Shvatajući potrebu da se o Srbiji i njenom egzodusu govori u svetu i tako prikupi pomoć, 1915. godine vlada je u Ameriku i Evropu poslala svog najboljeg govornika - jednog episkopa…
Bio je to Nikolaj Velimirović. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja - u crkvama, univerzitetima, hotelima… gde god mu se ukazala prilika da govori o Srbiji i ujedinjenju Južnoslovenskih naroda.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN DESILO SE Tajni prenos moštiju vladike Nikolaja Velimirovića iz SAD-a u rodno selo Lelić kod Valjeva
3. maja 1991 — U rodno selo Lelić kod Valjeva iz SAD prenete mošti episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića.
SKRIVENA U GUSTOJ ŠUMI Mesto koje i dalje čuva sećanje na nastradale srpske žrtve (VIDEO)
Nije velika, u njenom sklopu nema neistraženih hodnika i lavirinata, ali njen istorijski i kulturni značaj je ogroman
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN DESILO SE Tajni prenos moštiju vladike Nikolaja Velimirovića iz SAD-a u rodno selo Lelić kod Valjeva
3. maja 1991 — U rodno selo Lelić kod Valjeva iz SAD prenete mošti episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića.
SKRIVENA U GUSTOJ ŠUMI Mesto koje i dalje čuva sećanje na nastradale srpske žrtve (VIDEO)
Nije velika, u njenom sklopu nema neistraženih hodnika i lavirinata, ali njen istorijski i kulturni značaj je ogroman
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN DESILO SE Tajni prenos moštiju vladike Nikolaja Velimirovića iz SAD-a u rodno selo Lelić kod Valjeva
3. maja 1991 — U rodno selo Lelić kod Valjeva iz SAD prenete mošti episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića.
SKRIVENA U GUSTOJ ŠUMI Mesto koje i dalje čuva sećanje na nastradale srpske žrtve (VIDEO)
Nije velika, u njenom sklopu nema neistraženih hodnika i lavirinata, ali njen istorijski i kulturni značaj je ogroman
Njegova upornost i istrajnost izazvala je divljenje kod Saveznika. Engleske vojskovođe govorile su da je “otac Nikolaj bio treća armija” za srpsku i jugoslovensku stvar.
Tokom tih, ratnih godina, Nikolaj Velimirović je pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao, a naročito je zapamćena ostala beseda koju je vladika održao na Vidovdan 1916. godine u katedrali Svetog Pavla u Londonu gde se, zahvaljujući nadbiskupu kenterberijskom, obratio kralju Džordžu Petom i brojnim uglednim Englezima.
Evo te besede:
“Došao sam iz Srbije, iz evropske ponoći. Tamo nigde ni zračka svetlosti. Sva je svetlost pobegla sa zemlje na nebo i jedino nam odozgo svetli. Pa ipak, mi nejaki u svemu, sada ovako, jaki smo u nadi i veri, u skoro svanuće dana. Zahvalan sam lordu Arhiepiskopu kenterberijskom, koji mi je omogućio da na sveti Vidovdan, ovog leta Gospodnjeg 1916. godine, u ovoj prekrasnoj crkvi Svetog Pavla, pred njegovim Visočanstvom kraljem Džordžem Petim i najuglednijim Englezima mogu da vam se obratim.
Gospodo i prijatelji! Ceo dan juče proveo sam razgledajući ovaj veličanstveni hram, koji je ponos Engleske i hrišćanstva. Ja sam video da je on sagrađen od najskupocenijeg materijala, donesenog iz raznih krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. Video sam da je sagrađen od granita i mermera koje su ispirali talasi stotine mora i okeana. I da je ukrašen zlatom i dragim kamenjem, donetim iz najskupocenijih rudnika Evrope i Azije. I uverio sam se da se ovaj hram s pravom ubraja u jedno od arhitektonskih čuda sveta.
No, gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje na Balkanu u kojoj ima jedan hram, i veći, i lepši, i vredniji, i svetiji od ovog hrama. Taj hram se nalazi u srpskom gradu Nišu i zove se ĆELE KULA. Taj hram je sazidan od lobanja i kostiju mog naroda. Naroda koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru, na južnoj kapiji Evrope. A kad bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podići hram trista metara visok, toliko širok i dugačak, i svaki Srbin bi dana, mogao podići ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komšije, moga prijatelja, kuma. Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu da bi ona živela srećno. Mi smo tupili našim kostima turske sablje i obarali divlje horde, koje su srljale kao planinski vihor na Evropu. I to, ne za jednu deceniju, niti za jedno stoleće, nego za sva ona stoleća koja leže između Rafaela i Širera. Za sva ona bela i crvena stoleća u kojima je Evropa vršila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog života. Rečju, kada je Evropa vršila smelo korigovanje, i bogova i ljudi iz prošlosti, i kada je prolazila kroz jedno čistilište, telesno i duhovno.
Mi smo, kao strpljivi robovi, mi smo se klali sa neprijateljima njenim, braneći ulaz u to čistilište. I drugom rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda, divlje trnje oko pitome ruže. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje.
Gde su? Izginuli braneći Evropu.
Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.”
Možete poslušati i audio verziju besede, u izvođenju slavnog glumca Ljube Tadića:
Megahit na Tviteru: Srpska istorija ima SVOJU DENERIS i pokorila je internet
Odvajkada je poznato da priča nije zanimljiva ako je pripovedač ne dočara baš onako i onoliko da drži pažnju publici. Danas ne sedimo oko vatre, ne pripovedamo uz gusle i sve se više okrećemo pripovedačima sa društvenih mreža.
AMERIKANAC HOĆE DA POSTANE SRBIN Obožava našu istoriju, uči srpski i planira da se preseli ovde: "Jedna stvar o vama me fascinira"
Aron Palasios, tiktoker iz Amerike, oduševio je Srbe kada je, kao kreator istorijskog sadržaja na ovoj mreži rekao da je zaljubljen u srpsku istoriju.
Upozoravao je kneza da mu se sprema ubistvo, ali on mu nije verovao: Bio je desna ruka Mihaila Obrenovića, a ovako mu se Karađorđev sin osvetio
Voleo je da prati sve tehničke novine i bio među prvima u Beogradu koji je u svoju kuću uveo telegraf i telefon. Imao je prizemne porodične kuće u Kosovskoj ulici, na brojevima 25 i 30, koje više ne postoje jer su srušene.
Uzdasi Titove ljubavnice budili su borce noćima: Sahranio je u dvorištu kraj psa da bi non-stop dolazio da je oplakuje
Davorjanka Paunović umrla je od tuberkoloze u proleće 1946. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Belog dvora
Bilje koje se bere samo u avgustu – i suši u senci
U srpskoj tradiciji, avgust je mesec kada biljke “daju sebe do kraja” – ali samo ako ih obereš u pravo vreme i osušiš u hladovini
Komentari(1)
Amin!