PRVI I JEDINI TELEFONSKI KONCERT U BEOGRADU Iste večeri postignut je još jedan zanimljiv rekord i sve u čast Nikole Tesle
Svetski genije i jedan od najvećih pronalazača u istoriji, Nikola Tesla, boravio je samo jednom i to na manje od dva dana u Srbiji i Beogradu. Mada je poseta bila kratka, građani Srbije su i dalje sa velikim uzbuđenjem pratili dogodovštine našeg čoveka s one strane bare. Šta više, njegova dostignuća u oblasti telefonije i telegrafije bila su povod da se 1895. godine održi prvi jedini telefonski koncert u Beogradu.
Struja koja trese, ali ne ubija
Prvi telefon stigao je u Beograd 1883. godine u zgradu Ministarstva vojnog na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Kneza Miloša. Mada ni kafana “Tri lista duvana” niti zgrada u kojoj se ministarstvo nalazilo više ne postoji, nasuprot ovog mesta danas se simbolično ili ne nalazi zgrada Glavne pošte. Nedugo potom obavljen je i prvi međugradski razgovor između Beograda i Niša, čiji je učesnik bio sam kralj Milan.
Telefonija je sporo zaposedala Srbiju, pre svega zbog visoke cene održavanja i opreme, plus je vladala dobro poznato sujeverje kada je u pitanju bilo kakva novina. Ali, telegrafsko-telefonijski entuzijasti bili su nepokolebljivi. Mada danas to čudno zvuči, popularizacija nauke bila je pravi imperativ tih vremena, a demonstracije najnovijih otkrića pretvarale su se u prave društvene događaje. Tako je s početka 1895. godine Poštansko-telegrafska zadruga u Beograd pokrenula inicijativu da se u čast Nikole Tesle između južne i severne prestonice Srbije održi koncert koji bi se prenosio telefonskim putem.
Međutim, u još uvek nerazvijenoj Srbiji telefonija je i dalje bila stvar luksuza, tako da se jedan od retkih telefonskih uređaja u gradu, kao i direktna linija između Beograda i Niša nalazila u dvoru. Mladi kralj Aleksandar uvek je simpatisao novine, te je pristao da ustupi dvorsku liniju za potrebe koncerta. Odluka je pala da se događaj održi 28. januara, a za sam skup štampane su samo dve posebne pozivnice - jedna za kralja, a druga za Teslu.
Možda vas zanima:
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Možda vas zanima:
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Možda vas zanima:
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Koncert o kome se dugo pričalo
Možda vas zanima:
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Možda vas zanima:
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Pripreme za koncert bile su opsežne i tehnički zahtevne. Odlučeno je da se koncert održi u kultnim kafanama - “Kolarac” u Beograd (nekada se nalazio na Trgu republike) i sali hotela “Evropa” u Nišu. Razvučene su dodatne žice i postavljeni telefonski aparati koji su trebali prenositi muziku. Kako bi posetioci imali pun doživljaj, duž zidova i u sredini sale postavljeni su primitivni zvučnici, tačnije trube koje su rezonovale zvuk.
Kako bi se dodatno obeležio ovaj događaj, štampana je posebna serija dopisnica sa Teslinim likom, specijalno štampana u Beču. Ove dopisnice bilo je moguće kupiti i poslati samo te večeri, za šta su bile zadužene najlepše poštanske službenice koje su u jednom delu sale “Kolarca” oformile istureno odeljenje beogradske pošte. Te večeri čak su i primljene pošiljke pečatirane posebnim žigom koji je osmišljen u čast događaja. Takođe, bio je postavljen i telegraf putem koga su poruke “letele” sa jednog na drugi kraj Srbije.
Zamalo katastrofa
Dok su posetioci sa uzbuđenjem čekali početak prenosa koncerta, u pozadini se dešavala prava drama. Pokušaji službenika da uspostave vezu sa Nišom ostali su bezuspešni. Umesto odgovora na čuveno “alo, alo”, sa druge strane žice čula se tišina. Panika je rasla, a razlog je brzo otkriven - negde na skoro 200 km telefonske mreže žica je pala.
Kako bi se sprečila bruka, posebno u prisustvu kralja, naređeno je da svi telegrafski službenici usred mrkle noći i sa fenjerima krenu da pretražuju teren.
Krivac je, srećom, brzo otkriven. Nedaleko od Lapova otkrivena je oštećena žica, te se popravci pristupilo istog časa. Šta se tačno desilo, da li je u pitanju bio nesrećni slučaj ili diverzija, do danas nije otkriveno.
Bilo kako bilo, tačno u 9:40, sa velikim kašnjenjem, koje je bilo ispunjeno korisnim predavanjem o telegrafu i telegramu i dostignućima Nikole Tesle, dat je znak za početak koncerta. U nastavku večeri sa jednog na drugi kraj zemlje letele su lake note, koje su smenjujući se izvodili orkestri iz Beograda i Niša.
Iste večeri postignut je još jedan zanimljiv rekord. Iz dalekog Njujorka za samo 2 sata stigao je telegram sa potpisom Mihaila Pupina, koji se u Teslino ime zahvalio na velikoj časti i uputio izvinjenje zbog svog odsustva. Velik naučnik bio je tih dana potpuno uronjen u svoje istraživanje, a put do Beograda potrajao bi nedeljama, pa čak i mesecima.
Tako je te zimske večeri održan prvi i jedini telefonski koncert u prestonici.
Izvor: 011info
"Kad sam prvi put ušla u crkvu, bilo mi je čudno" Srpska snajka iz Zambije zbog Srbina Milije prešla u pravoslavlje, a jednu stvar nije mogla da razume
Srpska snajka iz Zambije zbog Čačanina Milije PREŠLA U PRAVOSLAVLJE, pa se pošteno namučila: "Nije mi se sviđalo što u crkvi moram to da radim"
KOME IDE BAKŠIŠ NA KASI: Kad čujete, prestaćete da ga dajete
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari.
Ovo je perje zlata vredno: Mujo iz Novog Pazara čuva najskuplje kokoške na svetu, kod njih je sve crno – i oko, i hober i meso (FOTO)
U miru svoje vikendice kraj Novog Pazara, Mujo Lađar vodi neobičan, ali strastven život uz retku i egzotičnu vrstu živine – ćemani (ayam cemani) kokoške, poznate kao „crna čuda iz Indonezije“. Ovaj penzioner posvetio je slobodno vreme najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu.
Ovaj greh se izjednačava sa ubistvom, a svi ga smatramo bezazlenim: Arhimandrit Stefan otkrio čime se pred Bogom ne treba igrati
U pravoslavlju, brak je sveta tajna – savez muža, žene i Boga. Preljuba je ravna ubistvu, kaže otac Stefan Vučković, i nosi kaznu od 20 godina odvajanja od pričešća.
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Komentari(0)