Zašto je svaka česma imala ime? Voda kao svetinja u narodnom verovanju

Kiza R

17:00

Zanimljivosti 0

Nekada se nije išlo do česme samo zbog žeđi. Svaka česma u selima Srbije imala je ime, priču, i gotovo uvek — poštovanje koje je prevazilazilo svakodnevicu. U narodu, voda nije bila samo tečnost, već dar, znak, zavet ili lek.

Hajdučka česma
Lepote Srbije/J.J.

Kad se voda tražila šapatom

Voda se u srpskoj tradiciji poštovala kao sveta sila. Na izvorima i česmama su se ljudi umivali pred praznike, donosili vodu za krštenje, krstili decu i ostavljali pramenove kose ili tkaninu za zdravlje. U nekim krajevima, voda sa određenih česama se nije uzimala bez tihe molitve, jer se verovalo da ima „dušu“.

Imena koja su čuvala priču

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Svaka česma imala je ime — i to nije bilo slučajno. Ime je moglo da potiče od događaja, zaveta, nevolje, sveca ili osobe koja je tu česmu podigla. Tako imamo Zdravkovu česmu, Vodicu svete Petke, Crnu česmu, Izvor tri sestre, ili Majkinu vodu. Iza svakog imena stajala je legenda, porodična drama ili čudo.

Na primer, „Crna česma“ u nekim selima nosi ime zbog tragičnog događaja, dok „Zavetna voda“ postoji gde je neko čudesno ozdravio.

Česme za zdravlje, česme za ljubav

Verovalo se da određene česme leče — oči, ruke, bolove, glavobolju. Nekima su devojke išle po vodu za „ljubavno umivanje“, jer se verovalo da ako devojka pred zoru na Ivanjdan donese vodu s „česme koja šušti“, sanjaće onog za koga će se udati.

U Leskovačkom kraju postoji predanje da je „Neudatinska česma“ dobila ime po devojci koja je zavetovala vodu neudatim devojkama da se umivaju i lakše udaju.

Ko čuva česme, čuva selo

Običaj je bio da se česme čiste i kite na praznike, posebno na Đurđevdan, Spasovdan ili o seoskoj slavi. Ljudi su verovali da ako se česma zapusti, presuši ili se oko nje ne kosi trava — selo gubi blagoslov. Zato su mladi išli u povorkama i okopavali česme, kiteći ih venčićima, cvećem i ikonom.

Zaboravljene česme koje i dalje žubore

Danas mnoge od tih česama stoje zaboravljene, ali voda u njima i dalje teče. U selima istočne Srbije, jugozapadne Srbije, pa i oko Fruške gore, i dalje postoje česme s imenima koja niko više ne izgovara — ali lokalni starci znaju. I u tišini, kad prođu, prekrste se. Jer, kako kaže jedno staro verovanje: „Ko poštuje česmu, neće nikada biti žedan u životu.“

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
česma srpski običaji

Komentari(0)

Loading