Zašto je svaka česma imala ime? Voda kao svetinja u narodnom verovanju
Nekada se nije išlo do česme samo zbog žeđi. Svaka česma u selima Srbije imala je ime, priču, i gotovo uvek — poštovanje koje je prevazilazilo svakodnevicu. U narodu, voda nije bila samo tečnost, već dar, znak, zavet ili lek.
Kad se voda tražila šapatom
Voda se u srpskoj tradiciji poštovala kao sveta sila. Na izvorima i česmama su se ljudi umivali pred praznike, donosili vodu za krštenje, krstili decu i ostavljali pramenove kose ili tkaninu za zdravlje. U nekim krajevima, voda sa određenih česama se nije uzimala bez tihe molitve, jer se verovalo da ima „dušu“.
Imena koja su čuvala priču
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Svaka česma imala je ime — i to nije bilo slučajno. Ime je moglo da potiče od događaja, zaveta, nevolje, sveca ili osobe koja je tu česmu podigla. Tako imamo Zdravkovu česmu, Vodicu svete Petke, Crnu česmu, Izvor tri sestre, ili Majkinu vodu. Iza svakog imena stajala je legenda, porodična drama ili čudo.
Na primer, „Crna česma“ u nekim selima nosi ime zbog tragičnog događaja, dok „Zavetna voda“ postoji gde je neko čudesno ozdravio.
Česme za zdravlje, česme za ljubav
Verovalo se da određene česme leče — oči, ruke, bolove, glavobolju. Nekima su devojke išle po vodu za „ljubavno umivanje“, jer se verovalo da ako devojka pred zoru na Ivanjdan donese vodu s „česme koja šušti“, sanjaće onog za koga će se udati.
U Leskovačkom kraju postoji predanje da je „Neudatinska česma“ dobila ime po devojci koja je zavetovala vodu neudatim devojkama da se umivaju i lakše udaju.
Ko čuva česme, čuva selo
Običaj je bio da se česme čiste i kite na praznike, posebno na Đurđevdan, Spasovdan ili o seoskoj slavi. Ljudi su verovali da ako se česma zapusti, presuši ili se oko nje ne kosi trava — selo gubi blagoslov. Zato su mladi išli u povorkama i okopavali česme, kiteći ih venčićima, cvećem i ikonom.
Zaboravljene česme koje i dalje žubore
Danas mnoge od tih česama stoje zaboravljene, ali voda u njima i dalje teče. U selima istočne Srbije, jugozapadne Srbije, pa i oko Fruške gore, i dalje postoje česme s imenima koja niko više ne izgovara — ali lokalni starci znaju. I u tišini, kad prođu, prekrste se. Jer, kako kaže jedno staro verovanje: „Ko poštuje česmu, neće nikada biti žedan u životu.“
Zašto je zabranjeno smejati se prilikom slikanja za dokumente
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
VLADIKA NIKOLAJ SRPSKIM MAJKAMA: "Svaka mora svoje dete da nauči 3 stvari"
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Komentari(0)