BEOGRADSKA STAZA SMRTI Spomen obeležje posvećeno stradalnicima nacističkog logora Banjica
Sve beogradske ulice kriju tajne i kada bi progovorile mnogo toga o glavnom gradu i njegovim stanovcima bi otkrile
„Schnell, schnell“, začuli su se povici nacističkih vojnika, praćeni teškim treskom vrata vojnog kamiona. U krcatom tovarnom delu vozila stiskali su se Banjički logoraši ispijenih lica i tela modrih od mučenja i prebijanja kroz koje su prošli. Motor kamiona je zabrundao, a točkovi se zakotrljali. Svi su znali da im je ovo poslednje putovanje. Uskom ulicom, ozloglašenom beogradskom Stazom smrti, odvoze ih na streljanje.
Ovo je prizor kojem bi ste svedočili da ste prolazili Ulicom Generala Pavla Jurišića Šturma u ondašnjem okupiranom Beogradu. Kamion bi, ispraćen škripom teške kapije logora na Banjici, nestajao u daljini, odvozeći logoraše u Jajince.
Spomen žrtvama koje nikada neće biti zaboravljene
Užasi kroz koje su Srbi, Jevreji, Romi i svi koji su se suprotstavili okrutnoj nacističkoj čizmi prolazili u Banjičkom logoru biće zanavek zapamćeni i utkani u istoriju srpske prestonice. Od ovog horora danas je ostala samo uska kaldrma, unikatan spomenik koji obeležava Stazu smrti, i nastavlja da živi sa svojim sugrađanima.
Ovo obeležje izgrađeno je 1969. godine. Ondašnje gradske vlasti odlučile su da, sredinom asfaltirane ulice, simbolično bude postavljen uzak pojas kaldrme koji će označavati put kojim su logoraši odvoženi da se nikada ne vrate.
Same kamene kocke postavljene su tako da je nemoguće proći kolima, a da ne pređete preko njih i osetite kako točkovi dobuju po neravninama. I podsećaju.
Blago krivudajući put dalje vodi do betonskog spomenika žrtvama, rad vajara Nikole Kolje Milutinovića, na kome stoji natpis „Smrću me plaše, ponosna ptico bune“, koji se nalazi ispred Muzeja Banjičkog logora.
A ovih ptica bilo je mnogo. Procenjuje se da je, u periodu od jula 1941. godine, kada je Banjički logor formiran, pa do oktobra 1944, beogradskom Stazom smrti prošlo između četiri i čak 20 hiljada duša. Većina njih je streljana na gubilištu u Jajincima do 1943. godine, a likvidacije su obavljane i na Centralnom i Jevrejskom groblju, kao i u Marinkovoj bari.
Pred kraj rata, tog 11. septembra 1944. godine u grupa žena u Banjičkom logoru odlučila je da okupatoru pruži poslednji otpor. Hrabre žene bile su odlučne u nameri da će radije poginuti u borbi, nego li na gubilištu. Okupile su se i goloruke napale naoružanu logorsku stražu u hodniku boreći se za svoju slobodu do poslednjeg daha.
Printscreen
Poslednje zbogom najmilijima
Odlazeći u smrt banjički logoraši imali su samo jednu priliku da se oproste od porodice. Ne, nisu im bile omogućene posete ni poslednji zagrljaj. Jedina prilika bila su pisma koja su sitnim slovima pisali na papiru za duvan. Potom bi ih predavali sapatnicima koje su Nemci nameravali da transportuju negde iz logora.
Ovi zarobljenici bi, zatim, tražili priliku da, u nekom trenutku, ova pisamca bace na ulicu gde, i kad god su to mogli da učine, a zatim, kada bi neko pronašao ova pisma, pročitao bi adresu i odneo ih onome kome je namenjeno.
Zato, kada sledeći put budete prolazili Šturmovom ulicom obratite pažnju na svaku kamenu kocku utisnutu u Stazu smrti. Svaka od njih jedan je život koji se ne sme zaboraviti.
Izvor: 011info
KAKO JE SVETI PORFIRIJE UVERIO NEVERNIKA DA BOG POSTOJI? Njegove reči ga naterale da se zamisli "Dete, AKO NE ZNAŠ ni šta je..."
Prepodobni starac Porfirije rođen je 1906. godine u selu Sveti Jovan na ostrvu Evija. Još u nižim razredima je pokazao interesovanje ka monaštvu, a njegov doprinos je bio veliki.
ZAŠTO JE SVETA GORA ZABRANJENA ZA ŽENE I KOJE SRPKINJE SU JE POSETILE: Kazna za kršenje zabrane je SUROVA, a ovo je razlog za to
Poznato je svima da na Svetu Goru i u manastir Hilandar ne smeju da idu žene. Ipak, malo je poznat razlog koji stoji iza ove zabrane. Postoji legenda koja rasvetljava čitav slučaj, ali i svetovno objašnjenje.
Tajna srpskog Notr Dama: Najvoljenija svetiteljka kod Srba na fresci prikazana obnaženih grudi, a oko crkve nalazi se 70 grobova
Crkva Presvete Bogorodice izgrađena je u prvoj polovini 14. veka, ali je njen ktitor nepoznat. Na osnovu ktitorske kompozicije zna se da je crkvu podigao Mihailo, a srpski istraživači misle da je crkvica zadužbina Mihaila Anđelovića, velikog vojvode despota Lazara Brankovića.
ISKOPAN NEVEROVATAN PRIMERAK Mineral pronađen u Srbiji dobio ime po čuvenom srpskom vladaru Milošu Obrenoviću!
Novopronađeni mineral nazvao "milošin" u kneževu čast!
PRVA SRPKINJA SA LETAČKOM DOZVOLOM Zapisi komisije pred kojom je polagala svedoče da je ona bila najbolja u svojoj klasi
Prva je žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji.
Komentari(0)