KAPITALNO DELO IVANA MEŠTROVIĆA Gde je završila maketa Vidovdanskog hrama
Vidovdanski hram je građevina koju je projektovao hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta Ivan Meštrović.
Meštrović je još u detinjstvu došao u dodir sa kosovskim mitom u Otavicama gde je proveo celo detinjstvo. Hrvati i Srbi u tom kraju severne Dalmacije pevaju epske pesme o Lazaru, Milošu Obiliću i Kraljeviću Marku, epika je zajednička i ne deli se po nacionalnoj osnovi te se i u Meštrovićevoj porodici gusla.
On ovom fenomenu govorio početkom 20. veka u mnogim intervjuima koje je davao beogradskoj, zagrebačkoj i dalmatinskoj štampi. On zasniva ovo monumentalno zdanje na ideji da su svi jugoslovenski narodi imali svoje Kosovo: Srbi bitku na Kosovu, i Hrvati bitku na Krbavskom polju. Ideja je bila da se u duhu jedinstva jednog naroda koji ima tri plemena ovim spomenikom potvrdi jedinstvo.
Spomen mauzolej a ne verski objekat trebalo je da bude dug oko 250 a širok oko 200 m. Hram je kombinacija egipatskih, grčkih i rimskih paganskih hramova. Ulaz u hram je isti kao i kod egipatskog hrama. Visoka vrata na čijem vrhu se nalzi friz sa devet simetrično raspoređenih konja i soklova (motiv iz pesme Smrt majke Jugovića) većih od prirodne veličine. Ogromni ulaz ima dva manja ulaza sa leve i desne strane koji su, kada se uđe na glavna vrata, nalik nišama. Kada uđete u dugački hodnik koji ima oko 100 m naći ćete se u kolonadi karijatida iznad kojih je plavo nebo. Žene do pola nage bez izraženih seksualnih atributa predstavljaju udovice, majke i sestre poginulih junaka.
Fragmenit za Vidovdanski hram (skulpture) ugledali su svetlost dana na svetskoj izložbi u Rimu 1911. gde statue donose srpskom paviljonu prvu nagradu. U Srbiji je formiran i Državni odbor za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva u čijem programu je i izgradnja spomenika ali nastupio je rat. Hram je 1915. izložen u Londonu.
Nakon rata hram se vraća u Jugoslaviju. Meštrović svojim delima ukrašava mnoge gradove ali njegovu delatnost opet prekida rat a maketi hrama se nakon serije izložbi po SAD tridesetih godina prošlog veka mu se gubi svaki trag, izgubljen je. Maketa je pronađena u Njujorku, tačan datum i godinu pronalaženja je trenutno nemoguće utvrditi. Vraćena je u Beograd, godina je takođe nepoznata. Pokolonjena je muzeju u Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada 1971. I danas je izložena u Narodnom muzeju u Kruševcu. Autorova je želja bila da se izgrađeni hram nalazi na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)