KAPITALNO DELO IVANA MEŠTROVIĆA Gde je završila maketa Vidovdanskog hrama
Vidovdanski hram je građevina koju je projektovao hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta Ivan Meštrović.
Meštrović je još u detinjstvu došao u dodir sa kosovskim mitom u Otavicama gde je proveo celo detinjstvo. Hrvati i Srbi u tom kraju severne Dalmacije pevaju epske pesme o Lazaru, Milošu Obiliću i Kraljeviću Marku, epika je zajednička i ne deli se po nacionalnoj osnovi te se i u Meštrovićevoj porodici gusla.
On ovom fenomenu govorio početkom 20. veka u mnogim intervjuima koje je davao beogradskoj, zagrebačkoj i dalmatinskoj štampi. On zasniva ovo monumentalno zdanje na ideji da su svi jugoslovenski narodi imali svoje Kosovo: Srbi bitku na Kosovu, i Hrvati bitku na Krbavskom polju. Ideja je bila da se u duhu jedinstva jednog naroda koji ima tri plemena ovim spomenikom potvrdi jedinstvo.
Spomen mauzolej a ne verski objekat trebalo je da bude dug oko 250 a širok oko 200 m. Hram je kombinacija egipatskih, grčkih i rimskih paganskih hramova. Ulaz u hram je isti kao i kod egipatskog hrama. Visoka vrata na čijem vrhu se nalzi friz sa devet simetrično raspoređenih konja i soklova (motiv iz pesme Smrt majke Jugovića) većih od prirodne veličine. Ogromni ulaz ima dva manja ulaza sa leve i desne strane koji su, kada se uđe na glavna vrata, nalik nišama. Kada uđete u dugački hodnik koji ima oko 100 m naći ćete se u kolonadi karijatida iznad kojih je plavo nebo. Žene do pola nage bez izraženih seksualnih atributa predstavljaju udovice, majke i sestre poginulih junaka.
Fragmenit za Vidovdanski hram (skulpture) ugledali su svetlost dana na svetskoj izložbi u Rimu 1911. gde statue donose srpskom paviljonu prvu nagradu. U Srbiji je formiran i Državni odbor za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva u čijem programu je i izgradnja spomenika ali nastupio je rat. Hram je 1915. izložen u Londonu.
Nakon rata hram se vraća u Jugoslaviju. Meštrović svojim delima ukrašava mnoge gradove ali njegovu delatnost opet prekida rat a maketi hrama se nakon serije izložbi po SAD tridesetih godina prošlog veka mu se gubi svaki trag, izgubljen je. Maketa je pronađena u Njujorku, tačan datum i godinu pronalaženja je trenutno nemoguće utvrditi. Vraćena je u Beograd, godina je takođe nepoznata. Pokolonjena je muzeju u Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada 1971. I danas je izložena u Narodnom muzeju u Kruševcu. Autorova je želja bila da se izgrađeni hram nalazi na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Komentari(0)