NJENI CRTEŽI SU IZLAZILI NA NASLOVNICAMA VOGA Tragična životna priča čuvene slikarke Milene Pavlović Barili
Svojim radom i talentom ova Srpkinja stigla je do mesta ilustratora najvećih svetskih modnih časopisa.
Njeni crteži izlazili su na naslovnim stranama Voga, Harperovog bazara, Šarma i Glamura. Slike Milene Pavlović Barili bile su izložene u najpoznatijim galerijama širom Londona, Rima, Pariza i Njujorka. Ipak, sve je počelo u jednoj sasvim običnoj kući u Požarevcu…
Odrasla u umetničkoj porodici sa ocem koji je bio italijanski kompozitor i koji ju je uvek podržavao, i majkom koja ju je gledala kao “zenicu oka svog”, Milena Pavlović Barili je imala prilično neobično detinjstvo. Njeni roditelji živeli su uglavnom razdvojeno, pa je ona prve godine života provela na relaciji Srbija - Italija.
Živela je sa majkom i bakom u Požarevcu, ali je i često odlazila kod oca i njegove porodice u Rim, a putovanja će pratiti Milenu tokom celog života.
Osim ovoga, Milenin život i rad obeležila je i bolest srca. Danas se pretpostavlja da je oboljenje ustanovljeno već u osmom mesecu njenog života i da je dijagnoza imala velikog uticaja na sve što je kasnije činila. Nekonvencionalna, hrabra i nemirna, Milena kao da je žurila da svaki trenutak života proživi što intenzivnije… kao da je poslednji.
Neshvaćena umetnica
U Srbiji onog vremena, Milena nije naišla na odobravanje – slike kakve je ona slikala, svet na ovim prostorima još nije upoznao.
Ipak, nije samo Milenine umetnost bila “problem”. Srbiju je podjednako intrigirao i način života lepe intelektualke - bila je mlada, emancipovana, školovana u najboljim školama širom Evrope, govorila je četiri jezika i slikala u tehnikama koje su na ovim prostorima još bile nepoznate. Danas se njeni radovi smatraju počelima nadrealizma u Srbiji.
Ipak, biografija Milene Pavlović-Barili razlikuje se od biografskog modela većine srpskih umetnika između dva rata. Ona nije imala stalno zaposlenje, finansijsku potporu države, mecenu niti stalni izvor prihoda. Njena porodica, iako na početku dobrostojeća, vremenom je prilično osiromašila naročito zbog velikih izdataka koji su odlazili na Milenino lečenje.
Zato je mlada slikarka rano počela da zarađuje za život. Pokušala je da se u rodnom Požarevcu zaposli kao profesor crtanja, ali tamo su je odbili. Isto se dogodilo i u Štipu, Tetovu i Velesu i svuda su govorili isto - nema budžetskih sredstava za njeno zaposlenje.
To je verovatno bilo presudno da Milena još jednom spakuje svoje kofere…
Svetska slava
Ono što ljudi sa Balkana nisu razumeli, naišlo je na veliko odobravanje u svetu. Milena Pavlović je putovala i izlagala dela u najvećim svetskim galerijama.
Stigla je i do “obećane zemlje”, a Amerika ju je dočekala raširenih ruku - postala je ilustratorka Voga, a njene slike krasile su naslovne strane mnogih prestižnih modnih magazina.
Ipak, i kada joj se svet prostrao pod noge, Milena je volela da se vrati u Srbiju i rodni Požerevac.
Majci je pisala: “Svet je divan. Zemlje lepe, ljudi interesantni, ali nijednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutro. I nigde mi nije nebo lepo kao noću iz naše požarevačke avlije. Ni u Španiji, ni u Italiji! Naše je najlepše!”
Prilikom otvaranja vašingtonske izložbe 1943. upoznala je lepog oficira avijacije Roberta Tomasa Astora Goselina, 12 godina mlađeg od nje i - bila je to ljubav na prvi pogled. Iste godine su se venčali. Na bračnom putovanju sledeće godine, Milena se ozbiljno povredila - pala je sa konja i ozbiljno povredila kičmu.
Ova nesreća, u kombinaciji sa njenom bolešću srca koja nikada nije mirovala, verovatno je ubrzala tragični kraj…
Nedostižna lepotica prepuna tuge
Početkom 1945. izgledalo je kao da Milena Pavlović Barili ima sve. Rat u Evropi se bližio kraju i ona se nadala skorom ponovnom susretu sa roditeljima. Iako krhkog zdravlja, bila je pored čoveka kog je volela.
I pored povremenih finansijskih problema postigla je veliki uspeh u svetu umetnosti naročito nakon što je uradila kostime za balet “Sebastijan” čuvenog kompozitora Đankarla Menotija. Zahvaljujući ovom uspehu potpisala je ugovor o saradnji na izradi kostima za balet “San letnje noći” i konačno se činilo da su pred umetnicom mirniji dani…
Milena Pavlović Barili umrla je iznenada 6. marta 1945. u 36 godini života. Samo veče pre, sa suprugom je bila u restoranu gde su proslavljali preseljenje u Njujork.
U lekarskom nalazu patolog je zapisao da je višemesečni život u gipsanom koritu oslabio Milenino srce i da niko nije znao koliko je ono zapravo slabo. Kao uzrok smrti naveden je srčani udar.
Milena Pavlović Barili iza sebe je ostavila preko 300 slika, mnogo skica, crteža i beskonačnu tugu svih koji su je poznavali.
Ostale su i žene na njenim platnima – uvek lepe, setno ljupke i nedostižne.
Neki kažu da sve one podsećaju na srpsku slikarku. Žan Kasua, književnik i kritičar umetnosti imao je drugačije mišljenje.
- To je Milena ličila na svoje slike - zapisao je on.
Izvor: istorijski zabavnik
GENETIKA IMA NEOBIČAN RAZLOG: Zašto bebe "gube" plave oči?
Mnogi roditelji ostaju zatečeni kada plave oči njihove bebe pređu u tamnije nijanse.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Priča o "šokačkim divanima": Kako se nekad provodilo vreme uz muziku i druženje u Vojvodini
U Vojvodini, bogatoj tradiciji i specifičnom načinu života, postoji jedan gotovo zaboravljeni običaj poznat kao „šokački divani“. Ovi divani bili su posebni trenuci opuštanja, druženja i zabave, najčešće uz zvuke tamburice, pesmu i priču koja je spajala ljude u neraskidivo prijateljstvo.
Komentari(0)