OD VAJKATI DO ĐIDIJA 30 reči koje su naši preci nekada koristili a pale su u zaborav, njihovo značenje je apsolutno fantastično!
Jezik se stalno prilagođava i menja, pa tako neke reči ulaze u upotrebu dok druge, neminovno, izlaze i padaju i zaborav.
Ne govorite vi neki strani jezik nego koristite reči koje su odavno izašle iz upotrebe iako nisu ništa manje korisni ili “lepe”. Zato, brišemo prašinu sa nekih od tih izraza i predstavljamo vam 30 fantastičnih reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!
AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)
Možda vas zanima:
GERMANI SU NASTALI OD SRBA! Čak i drevni spomenik kulture koji je pod zaštitom UNESKA to potvrđuje (VIDEO)
“Zaustavite istraživanja o Srbima!!!“ - urlao je Hitler na nemačke naučnike koji su izučavali istoriju Srba između Odre i Labe, i kada mu je saopšteno da bi “viša rasa” mogla u sebi imati“… mnogo Srpskih gena…”.
NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
GERMANI SU NASTALI OD SRBA! Čak i drevni spomenik kulture koji je pod zaštitom UNESKA to potvrđuje (VIDEO)
“Zaustavite istraživanja o Srbima!!!“ - urlao je Hitler na nemačke naučnike koji su izučavali istoriju Srba između Odre i Labe, i kada mu je saopšteno da bi “viša rasa” mogla u sebi imati“… mnogo Srpskih gena…”.
NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
GERMANI SU NASTALI OD SRBA! Čak i drevni spomenik kulture koji je pod zaštitom UNESKA to potvrđuje (VIDEO)
“Zaustavite istraživanja o Srbima!!!“ - urlao je Hitler na nemačke naučnike koji su izučavali istoriju Srba između Odre i Labe, i kada mu je saopšteno da bi “viša rasa” mogla u sebi imati“… mnogo Srpskih gena…”.
NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se
“Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla!” – narodna poslovica
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj, a odatle je DOSTLUK – prijateljstvo
ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje
EGEDA – violina
“Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju” – Vuk Karadžić
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na “švrljanje i švalerisanje”
ZULUM – nasilje, nepravda
“Tu knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne moze, ni trpiti Turskoga zuluma” – narodna pesma “Početak bune protiv dahija”
IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
KUVET – moć, sila, snaga
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “LIPSAO” sa istim značenjem
LJESAK – sjaj, odblesak.
“Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno” – Petar Pecija Petrović
MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”
NEKNJA – prekjuče
NJEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven
“Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv” – Veljko Petrović
OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga
POLZA – Korist, dobitak, uspeh
REZILAK – sramota, stid, a odatle “REZILITI” – brukati se, sramotiti se
SEHIRITI – uživati, gledati nešto sa uživanjem
TEFERIČ – izlet, veselje
ĆUTUK – glupak, budala
USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega
FUKARA – sirotinja, beskućnici
HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i “RŠUM“)
CUBOK – iznutrica
ČAIR – polje, livada
DŽAMBASIN – trgovac, prodavac (još i “DŽAMBAS“)
ŠERETLUK – budalaština, šala
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)