OD VAJKATI DO ĐIDIJA 30 reči koje su naši preci nekada koristili a pale su u zaborav, njihovo značenje je apsolutno fantastično!
Jezik se stalno prilagođava i menja, pa tako neke reči ulaze u upotrebu dok druge, neminovno, izlaze i padaju i zaborav.
Ne govorite vi neki strani jezik nego koristite reči koje su odavno izašle iz upotrebe iako nisu ništa manje korisni ili “lepe”. Zato, brišemo prašinu sa nekih od tih izraza i predstavljamo vam 30 fantastičnih reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!
AŽAMIJA – Neiskusan nevešt, mlad čovek (u narodnoj poeziji – neiskusno, nerazumno, naivno, ludo dete)
Možda vas zanima:
GERMANI SU NASTALI OD SRBA! Čak i drevni spomenik kulture koji je pod zaštitom UNESKA to potvrđuje (VIDEO)
“Zaustavite istraživanja o Srbima!!!“ - urlao je Hitler na nemačke naučnike koji su izučavali istoriju Srba između Odre i Labe, i kada mu je saopšteno da bi “viša rasa” mogla u sebi imati“… mnogo Srpskih gena…”.
NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
GERMANI SU NASTALI OD SRBA! Čak i drevni spomenik kulture koji je pod zaštitom UNESKA to potvrđuje (VIDEO)
“Zaustavite istraživanja o Srbima!!!“ - urlao je Hitler na nemačke naučnike koji su izučavali istoriju Srba između Odre i Labe, i kada mu je saopšteno da bi “viša rasa” mogla u sebi imati“… mnogo Srpskih gena…”.
NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
GERMANI SU NASTALI OD SRBA! Čak i drevni spomenik kulture koji je pod zaštitom UNESKA to potvrđuje (VIDEO)
“Zaustavite istraživanja o Srbima!!!“ - urlao je Hitler na nemačke naučnike koji su izučavali istoriju Srba između Odre i Labe, i kada mu je saopšteno da bi “viša rasa” mogla u sebi imati“… mnogo Srpskih gena…”.
NEVEROVATNA HEROINA JEDINA ŽENA NA SPRSKIM NOVČANICAMA Umetnica na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka!
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. bila je i čuvena kao i humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
BRKLJAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se
“Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla!” – narodna poslovica
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj, a odatle je DOSTLUK – prijateljstvo
ĐIDIJA – obešenjak, siledžija, nasilnik (tur.), kod Srba može da bude i junak, delija, zanesenjak koji izaziva divljenje
EGEDA – violina
“Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju” – Vuk Karadžić
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na “švrljanje i švalerisanje”
ZULUM – nasilje, nepravda
“Tu knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne moze, ni trpiti Turskoga zuluma” – narodna pesma “Početak bune protiv dahija”
IZVANLJUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
KUVET – moć, sila, snaga
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “LIPSAO” sa istim značenjem
LJESAK – sjaj, odblesak.
“Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno” – Petar Pecija Petrović
MAKANJA – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”
NEKNJA – prekjuče
NJEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven
“Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv” – Veljko Petrović
OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga
POLZA – Korist, dobitak, uspeh
REZILAK – sramota, stid, a odatle “REZILITI” – brukati se, sramotiti se
SEHIRITI – uživati, gledati nešto sa uživanjem
TEFERIČ – izlet, veselje
ĆUTUK – glupak, budala
USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega
FUKARA – sirotinja, beskućnici
HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i “RŠUM“)
CUBOK – iznutrica
ČAIR – polje, livada
DŽAMBASIN – trgovac, prodavac (još i “DŽAMBAS“)
ŠERETLUK – budalaština, šala
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)