SRPSKI MANASTIR U JERUSALIMU Manastir je podignut na mestu na kome se arhangel Mihailo javio caru Davidu (VIDEO)
Manastir Svetih arhangela Mihaila i Gavrila je oko 1312/13. godine osnovao i podigao kralj Milutin. Nalazi se unutar zidina Starog grada u Jerusalimu, neposredno u blizini Crkve Svetog Groba (Crkva Vaskrsenja Hristovog) i Grčke patrijaršije.
Na temeljima ruševina starog vizantijskog manastira koji je tu bio od 4. do 9. vijeka, kralj Milutin je u čast vizantijske pobede nad Turcima podigao ovaj manastir za potrebe srpskih kaluđera u Jerusalimu. Podizanje ovog manastira usko je vezano za jedan istorijski događaj o kojem se danas vrlo malo zna. Podignut je posle briljantne pobede srpske vojske u Maloj Aziji.
O tom događaju pisao je Milutinov letopisac, arhiepiskop Danilo. On u svom letopisu piše da je kralj Milutin svome tastu, vizantijskom kralju Androniku Drugom, u pomoć protiv Turaka poslao elitne ratnike pod vođstvom vojvode Novaka Grebosteke koji su do nogu potukli Turke.
Arhiepiskop Danilo je zapisao: „Srbi su njihova tela sekli kao trsku“. Poslije ove pobede, kralj Milutin je podigao crkvu Svetih arhangela, a posle je sagradio konake, malu bolnicu i jednu gostionicu za sve srpske i slovenske kaluđere i poklonike u Svetoj zemlji.
Možda vas zanima:
NEKADA BLATNJAVA KOLIBA I MESTO GDE SU SE LEČILI KOSOVSKI JUNACI Danas manastir Svete Petke u Leposaviću (VIDEO)
Više od deset godina traje obnova manastira posvećenog Svetoj Petki u mestu zvanom Ceranjska Reka, nadomak Leposavića. Smešten u šumi, na oko kilometar od magistralnog puta Mitrovica-Leposavić, u manastir koji prema pisanim tragovima datira iz 14. veka, sve češće stižu hodočasnici.
"RENESANSA PRE RENESANSE" Najveća tajna Sopoćana!
Ova freska Bogorodice proglašena za najlepšu na svetu
Možda vas zanima:
NEKADA BLATNJAVA KOLIBA I MESTO GDE SU SE LEČILI KOSOVSKI JUNACI Danas manastir Svete Petke u Leposaviću (VIDEO)
Više od deset godina traje obnova manastira posvećenog Svetoj Petki u mestu zvanom Ceranjska Reka, nadomak Leposavića. Smešten u šumi, na oko kilometar od magistralnog puta Mitrovica-Leposavić, u manastir koji prema pisanim tragovima datira iz 14. veka, sve češće stižu hodočasnici.
"RENESANSA PRE RENESANSE" Najveća tajna Sopoćana!
Ova freska Bogorodice proglašena za najlepšu na svetu
Možda vas zanima:
NEKADA BLATNJAVA KOLIBA I MESTO GDE SU SE LEČILI KOSOVSKI JUNACI Danas manastir Svete Petke u Leposaviću (VIDEO)
Više od deset godina traje obnova manastira posvećenog Svetoj Petki u mestu zvanom Ceranjska Reka, nadomak Leposavića. Smešten u šumi, na oko kilometar od magistralnog puta Mitrovica-Leposavić, u manastir koji prema pisanim tragovima datira iz 14. veka, sve češće stižu hodočasnici.
"RENESANSA PRE RENESANSE" Najveća tajna Sopoćana!
Ova freska Bogorodice proglašena za najlepšu na svetu
Manastir je podignut na mestu na kome se arhangel Mihail javio caru i psalmopesniku Davidu.
Kad je car David prebrojavao narod u Izraelu i Judeji, Bog se razgnevi na njega i opomenu ga preko proroka i dade mu tri mogućnosti za izbor kazne. Iako se car pokajao, morao je izabrati jednu od ove tri kazne: sedam godina gladi, tri meseca gonjenja od neprijatelja ili pomor stanovništva. Car je izabrao ovu treću. Stradalo je sedamdeset hiljada ljudi. Tada bi znamenje i sveti arhangel Mihailo spusti mač u korice. To mesto je obeleženo srebrenim stubićem u središnjem delu crkve do oltara.
Car Dušan je 1348. godine odredio pomoć ovom manastiru – Dubrovnik je izdvajao 500 perpera godišnje na ime carine za prodaju soli Srbiji, manastir Svetog Spasa na Bojani 100 perpera, a manastir Svetog Nikole na Vranjini, ostrvu na Skadarskom jezeru, dao je jerusalimskom manastiru kao metoh i on je bio dužan da za njegove potrebe izdvaja pola svojeg godišnjeg prihoda.
Za vrijeme cara Uroša ovaj manastir primao je 100 perpera godišnje od Stona. Tu su počeli da se okupljaju i ruski kaluđeri, koji nisu imali svoj manastir u Palestini.
U kodeksnom rukopisu Grka Atanasiosa Ipsilandisa, pisanog u osamnaestom vijeku, koji je pronađen pre desetak godina na Sinaju, piše: “Srbi monasi, koji su bili pod jurisdikcijom pećkog arhiepiskopa, odavno su obitavali u manastiru svetog Arhangela u Jerusalimu i upravljali njim”. Ovo se odnosi na 1533. godinu, i to je dokaz da je u prvoj polovini šesnaestog vijeka manastir bio srpski.
U prvoj polovini 17. veka upadi beduinskih plemena učinili su svoje. Manastir je opljačkan, stradalo je njegovo celokupno bratstvo. Manastir je nakon toga ostao pust. Mada, ima podataka da je manastir zamro zbog kuge. Naravno, kad je sasvim nestalo srpske države, i kad su prihodi usahnuli, Grčka patrijaršija u Jerusalimu je preuzela srpski manastir i drži ga i danas.
Mnogi crkveni velikodostojnici, patrijarsi, monasi, pobožni građani išli su na hodočašće u Jerusalim u manastir Arhangela Mihaila i Gavrila. Među njima su pored Nemanjića i drugih srpskih vladara bili i patrijarh Arsenije treći Čarnojević (1683) koji je manastiru podario jevanđelje na staroslovenskom jeziku.
Nema dokumenata koji svedoče o tome šta je sve na njoj rušeno i prepravljano, kakva je bila, kad je sagrađena. Ipak, to je, nema sumnje, crkva svetih arhangela Mihaila i Gavrila, koju je veliki kralj Milutin Stefan Uroš podigao u čast pobede nad Turcima i dao joj ime krsne slave svih Nemanjića. Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve je poslao molbu Jerusalimskoj patrijaršiji da se manastir vrati u okrilje SPC.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)