BOJ ZA PONOS Cela Evropa brujala je o nama (VIDEO)
Pošto je na Skupštini ustaničkih starešina u Smederevu krajem 1805. godine, obznanjeno da će se ustanak proširi na sve susedne turske oblasti i da se među ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobođenih oblasti, početkom 1806. godine, po Karađorđevom naređenju, u Deligradu je izgrađeno ustaničko utvrđenje radi odbrane južnog moravskog pravca.
Deligradsko utvrđenje nalazilo se na pola puta između Aleksinca i Ražnja, na ulazu u Đuniski tesnac, između Drenovačkog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum.
U početku je bio podignut samo jedan šanac, da bi ih na kraju bilo devet oko vešto raspoređenjih zemljanih utvrđenja, od četiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvrđenja su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i četiri topa skinuta sa Smederevske tvrđave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi.
Ovo utvrđenje je bilo ogromna prepreka turskom nadiranju niz Moravu i neprijatelj je to znao. Zato je Ibrahim-paša, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godine naredio napad na Deligrad.
Boj za ponos
Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobrinjca. Borbe su vođene nekoliko nedelja, ali su i rovovi i srpski borci izdržali.
Početkom septembra u pomoć im je konačno stigao odred vojske pod komandom Stanoja Glavaša. Do kraja boja je ratovalo 55.000 turskih vojnika protiv 37.000 srpskih boraca.
Ojačani, Srbi su uspeli da probiju blokadu i nateraju tursku vojsku na povlačenje ka Aleksincu. Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u protivofanzivu. Od tog sudbonosnog dana i veličanstvene pobede prošlo je tačno 213 godina.
Printscreen
Ova pobeda Karađorđevih ustanika nadaleko je ođeknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevanja za njegovu želju za slobodnom pobedio je moćnu osmanlijsku vojsku i organizovano nastavljao otpor.
Velika borba srpskog naroda za konačno oslobađanje od turske vlasti tako je počela. Neprijatelji su shvatili da sa Srbima neće biti lako. Evropske sile da se na ovu balkansku zemlju, koliko god mala bila, ipak može računati.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)