NEVEROVATAN RAZLOG PROMENE Sada se u grad ne bi vratio ni za živu glavu, ima sve vreme ovog sveta, hrani se zdravo i ima jednu važnu poruku
Jedan od retkih hrabrih ljudi koji je život pod svetlima velegrada zamenio životom u prirodi, i koji je konačno počeo da živi "svoj san", jeste Miodrag Mile Nedić, rođeni Beograđanin koga je, kako sam kaže, opio rudnički vazduh i "rudnički šmek".
Danas 57-godišnjak, teži da objedini svoje namere sa uslovima života u prirodi i stopi se sa svim njenim aspektima, uključujući i ubiranje šumskih plodova – razne vrste pečuraka, biljaka, voća i povrća.
„Izbegavam da kupujem hranu. Tek ponekad. A i zašto bih, kad nam ove božje zemlja i šuma daju sve što nam treba“, kaže Nedić za RINU i dodaje da ga najviše privlači nadaleko poznati „rudnički sremuš“:
Možda vas zanima:
BALETAN SA BEOGRADSKIH ULICA Svojim "plesom" mamio je turiste, čak je regulisao saobraćaj i u Londonu!
Kada biste poredili ulice Beograda danas i pre pedesetak godina, učinilo bi vam se kao da posmatrate slike dva različita grada.
OVDE JE PROLAZIO PRVI TRAMVAJ U SRBIJI Koristile su ga četiri najveće svetske prestonice, a onda je stigao i kod nas!
Prvi tramvaji proizvedeni su u 19. veku i korišćeni su konji za njihovu vuču.
Možda vas zanima:
BALETAN SA BEOGRADSKIH ULICA Svojim "plesom" mamio je turiste, čak je regulisao saobraćaj i u Londonu!
Kada biste poredili ulice Beograda danas i pre pedesetak godina, učinilo bi vam se kao da posmatrate slike dva različita grada.
OVDE JE PROLAZIO PRVI TRAMVAJ U SRBIJI Koristile su ga četiri najveće svetske prestonice, a onda je stigao i kod nas!
Prvi tramvaji proizvedeni su u 19. veku i korišćeni su konji za njihovu vuču.
„A to je nešto posebno. Ima ga u ogromnim količinama i toliko je ukusan. O zdravlju da ne trošim reči.“
rina.rs
Kako vreme prolazi i on je, kaže, uznapredovao u gajenju hrane, ubiranju pečuraka i svega drugog što se dobija iz šume, a što je karakteristično za predeo u kojem živi.
Upitan kada je pošao „put Rudnika“, odgovara pre sedam godina, „kada je došao trenutak da ‘presečem’ i krenem u život sa prirodom“.
„Netaknuta rudnička priroda bila mi je najprimamljivija i ovde sam pronašao mir. Ne postoji vazduh u Srbiji kao što je ovaj i samo ovde ljudi imaju tako izražen šarm. Obišao sam ja dosta drugih planina i predela po Srbiji. Verujte, Rudnik je stvarno poseban“, kaže Nedić.
Dodaje da čovek treba da prepozna u nekom momentu šta želi od svog života i da onda te ciljeve i sledi, a njegov je, navodi, bio život „odmednut od Beograda i gradske gužve“.
On kaže da je ipak trebalo puno vremena dok se kockice nisu posložile, ali da je doneo ispravnu odluku.
„Morao sam najpre da ignorišem stres nepoznavanja novog života, ući u periode potpune tišine, učenja i snalaženja u mnogim nepoznatim situacijama kojima te priroda obučava, uz pomoć ljudi koji su odavde… a onda, ujediniti sve to sa potrebom komunikacije koja je stečena dugim nizom godina u gradu“, ističe Nedić, iz porodice imućnijih beogradskih intelektualaca.
Odrastao na Novom Beogradu, prošao tu detinjstvo i studentske dane, putovao po svetu, stekao prijateljstva, družio se i radio šta mu prija, da bi se danas skrasio na Rudniku, u kući nedaleko od Šumske kuće u istoimenom naselju.
„U želji da što više boravim u prirodi, spajam lepo i korisno i u jednom trenutku počinjem da se bavim planinskim turizmom, reklamiranjem kuća i vikendica, ali i privatno vodim taj posao, u okviru svoje kuće na Rudniku“, kaže on.
Na pitanje da li život u prirodi daje drugačiju percepciju vremena i mogućnost da bolje upozna sebe, kaže da je dobio „sve vreme sveta“ na poklon.
„Naučio sam šta znači drvo, kristal i koliku jedno drvo ili kristali pronađeni u šumi nose energiju. Ja ih tretiram kao da su živa bića i to su me naučili oni koji znaju više o tome. Nikada se ne bih vratio u grad“, jasan je Nedić, koji je istakao da što više vreme prolazi oseća da je potrebniji i prirodi i ljudima kojima je trenutno okružen.
Upitan za održanje prijateljstava koja je stekao u Beogradu, odgovara da su se neka ugasila, ali da bi se, ako je već tako, ugasila i da je ostao da živi u gradu.
„Nemam problem sa tim. Ako je nešto pravo trajaće, bez obzira na okolnosti. Ja sam uvek tu za one kojima sam potreban i u svako doba ih mogu pozvati kao i oni mene. Daljina nije problem. Postoje samo potreba i volja, a one su, za mene, obično, jedno“, zaključio je Nedić.
(Izvor: RINA)
Komentari(0)