HALUCINOGENA PEČURKA NAZVANA PO SRBIJI Isti uticaj kao LSD, ali bez overdoza
Veoma je retka, prilično neupadljiva i teško se nalazi, tako da predstavlja pravi izazov i za iskusnog mikologa da je identifikuje, a kamoli neupućenoj osobi.
Halucinogeni na prirodnoj bazi, iz gljiva ili biljaka, kao i otrova pojedinih životinja, su se koristili u verskim obredima pojedinih kultura Sibira, Indijanaca Severne Amerike kao među šamanistima širom sveta.
Gljive su verovatno najpoznatiji priordni halucinogeni, kao što je npr. psilocybe mexicana pronađena na tlu Meksika po kojoj nosi ime. Ali, da li ste znali da jedna takva gljiva nosi ime po Srbiji?
Možda vas zanima:
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
OAZA MIRA I NETAKNUTE PRIRODE Fabrika za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca
Vlasina je prostrana planinska visoravan na jugu Srbije prosečne visine od oko 1.280 metara, pa to donosi klimatsku, rekreativnu i turističku prednost ovom kraju.
Možda vas zanima:
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
OAZA MIRA I NETAKNUTE PRIRODE Fabrika za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca
Vlasina je prostrana planinska visoravan na jugu Srbije prosečne visine od oko 1.280 metara, pa to donosi klimatsku, rekreativnu i turističku prednost ovom kraju.
Možda vas zanima:
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
OAZA MIRA I NETAKNUTE PRIRODE Fabrika za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca
Vlasina je prostrana planinska visoravan na jugu Srbije prosečne visine od oko 1.280 metara, pa to donosi klimatsku, rekreativnu i turističku prednost ovom kraju.
Psilocybe serbica otkrivena je na obroncima Tare mikrolozi Majkl Moser i Egon Horak 1968. godine. Veoma je retka, prilično neupadljiva i teško se nalazi, tako da predstavlja pravi izazov i za iskusnog mikologa da je identifikuje, a kamoli neupućenoj osobi. Ima halucinogena svojstva koja se prema intenzitetu mogu porediti sa dietilamid liserginskom kiselinom, poznatijom kao LSD, koja izvorno takođe potiče od jedne druge vrste gljiva.
Iako se prvo mislilo da je endemska vrsta na prostoru Republike Srbije, ova gljiva je pronađena i u drugim okolnim državama. Ali ipak je zanimljivo da jedna halucinogena gljiva nosi ime po Srbiji.
Printscreen wikipedia
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)