POSAĐENO 372 AUTOHTONIH VRSTA Umesto zagađenog vazduha grad na Moravi dobija prirodnu fabriku kiseonika
U okviru projekta „Zeleni pojas Čačka”, u rubnim zonama grada, na pet lokacija, u prethodnih nekoliko dana posađena su 372 nova stabla autohtonih vrsta drveća.
Realizacija projekta „Zeleni pojas Čačka“, započela je sadnjom 82 autohtone sadnice četinara (30) i lišćara (52) na uglu Bulevara Vuka Karadzića i Svetogorske ulice, koja će unaprediti urbanu klimu i povećati zelene površine.
Akcija je nastavljena sadnjom autohtonih vrsta lišćara (19) i četinara (8) po u ulici Danice Marković, gde je posađeno ukupno 27 stabala, a sadnja se nastavila i u ulici Slavka Krupeža u koju se „uliva” Bulevar Tanaska Rajića, razdvaja stambene objekte i prugu koja prolazi uz samu ulicu.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i ogromni džin: Najveći orah na Balkanu raste u Ljubić polju, Momir ga posadio pre 36 godina
Uložio mnogo truda i rada kako bi od njega nastao pravi gorosatas
KESTEN IZ ESTONIJE BOR IZ GRČKE Stefan je odlučio da napravi sopstvenu fabrku kiseonika i u tome uspeo
Stefan Drljača iz Čačka odlučio je sam da napravi svoju fabriku kiseonika i pre šest godina posadio je šumu u selu Dučalovići podno planine Ovčar.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i ogromni džin: Najveći orah na Balkanu raste u Ljubić polju, Momir ga posadio pre 36 godina
Uložio mnogo truda i rada kako bi od njega nastao pravi gorosatas
KESTEN IZ ESTONIJE BOR IZ GRČKE Stefan je odlučio da napravi sopstvenu fabrku kiseonika i u tome uspeo
Stefan Drljača iz Čačka odlučio je sam da napravi svoju fabriku kiseonika i pre šest godina posadio je šumu u selu Dučalovići podno planine Ovčar.
Između se nalazi degradirani prostor površine 56 ari i 65 metara kvadratnih. Pošumljavanje ove površine pre svega ima za cilj razgraničenje pruge i stambenih objekata u smislu sigurnosti stanovništva, smanjenje buke, da obezbedi rezerve otvorenih prostora i ustanovi pojas otvorenog područja, sačuva regulaciju i specifični karakter lokaliteta. Zasađeno je 27 autohtonih sadnica četinara i lišćara .
Akcija „Zeleni pojas Čačka” obuhvatila je i „MZ Park” i to lokaciju koja se nalazi na uglu ulice Svetog Save i Bulevara Vuka Karadzića gde su izgrađeni objekti – zgrade, oko kojih je ostao degradiran i neuređen prostor pored vrlo frekventnih saobraćajnica, površine od 55 ari i 53 metra kvadratna. Pošumljavanje ove površine ima za cilja smanjenje degradiranih površina, očuvanje i unapređenje prirodnih predela u blizini stanovanja i smanjenje efekta buke i aerozagađenja u stambenoj zoni. Zasađeno je ukupno 38 autohtonih vrsta četinara (15) i lišćara (23).
Projekat „Zeleni pojas Čačka” realizovan je kao deo sporazuma Grada Čačka i Ministarstva zaštite životne sredine, vrednost projekta je 4, 5 miliona dinara od kojih je 1, 2 miliona opredelila lokalna samouprava.
(Izvor: Rina.rs)
ON JE PRVI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM SA 42 ŽENE: Radio je to USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE, a deci je radio ovo
Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama
Otkrivena misterija nakon mnogo godina: Evo ko je baba Višnja po kojoj nosi ime ulica na Vračaru, šokiraćete se!
Priča o nazivu ima snažnu simboliku u srpskoj istoriji
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Komentari(0)