POSAĐENO 372 AUTOHTONIH VRSTA Umesto zagađenog vazduha grad na Moravi dobija prirodnu fabriku kiseonika
U okviru projekta „Zeleni pojas Čačka”, u rubnim zonama grada, na pet lokacija, u prethodnih nekoliko dana posađena su 372 nova stabla autohtonih vrsta drveća.
Realizacija projekta „Zeleni pojas Čačka“, započela je sadnjom 82 autohtone sadnice četinara (30) i lišćara (52) na uglu Bulevara Vuka Karadzića i Svetogorske ulice, koja će unaprediti urbanu klimu i povećati zelene površine.
Akcija je nastavljena sadnjom autohtonih vrsta lišćara (19) i četinara (8) po u ulici Danice Marković, gde je posađeno ukupno 27 stabala, a sadnja se nastavila i u ulici Slavka Krupeža u koju se „uliva” Bulevar Tanaska Rajića, razdvaja stambene objekte i prugu koja prolazi uz samu ulicu.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i ogromni džin: Najveći orah na Balkanu raste u Ljubić polju, Momir ga posadio pre 36 godina
Uložio mnogo truda i rada kako bi od njega nastao pravi gorosatas
KESTEN IZ ESTONIJE BOR IZ GRČKE Stefan je odlučio da napravi sopstvenu fabrku kiseonika i u tome uspeo
Stefan Drljača iz Čačka odlučio je sam da napravi svoju fabriku kiseonika i pre šest godina posadio je šumu u selu Dučalovići podno planine Ovčar.
Možda vas zanima:
Čudo prirode i ogromni džin: Najveći orah na Balkanu raste u Ljubić polju, Momir ga posadio pre 36 godina
Uložio mnogo truda i rada kako bi od njega nastao pravi gorosatas
KESTEN IZ ESTONIJE BOR IZ GRČKE Stefan je odlučio da napravi sopstvenu fabrku kiseonika i u tome uspeo
Stefan Drljača iz Čačka odlučio je sam da napravi svoju fabriku kiseonika i pre šest godina posadio je šumu u selu Dučalovići podno planine Ovčar.
Između se nalazi degradirani prostor površine 56 ari i 65 metara kvadratnih. Pošumljavanje ove površine pre svega ima za cilj razgraničenje pruge i stambenih objekata u smislu sigurnosti stanovništva, smanjenje buke, da obezbedi rezerve otvorenih prostora i ustanovi pojas otvorenog područja, sačuva regulaciju i specifični karakter lokaliteta. Zasađeno je 27 autohtonih sadnica četinara i lišćara .
Akcija „Zeleni pojas Čačka” obuhvatila je i „MZ Park” i to lokaciju koja se nalazi na uglu ulice Svetog Save i Bulevara Vuka Karadzića gde su izgrađeni objekti – zgrade, oko kojih je ostao degradiran i neuređen prostor pored vrlo frekventnih saobraćajnica, površine od 55 ari i 53 metra kvadratna. Pošumljavanje ove površine ima za cilja smanjenje degradiranih površina, očuvanje i unapređenje prirodnih predela u blizini stanovanja i smanjenje efekta buke i aerozagađenja u stambenoj zoni. Zasađeno je ukupno 38 autohtonih vrsta četinara (15) i lišćara (23).
Projekat „Zeleni pojas Čačka” realizovan je kao deo sporazuma Grada Čačka i Ministarstva zaštite životne sredine, vrednost projekta je 4, 5 miliona dinara od kojih je 1, 2 miliona opredelila lokalna samouprava.
(Izvor: Rina.rs)
ZAŠTO SE KAŽE "PLAVA KRV"? Kako i gde je nastao ovaj izraz
Izraz plava krv koristi se već vekovima kako bi označio pripadnost plemstvu ili aristokratiji.
Ovako se prepoznaje da li je nekog zaposela zla sila: Otac Arsenije ima test koji pokaže kada je čoveka okupirao demon
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati.
Karađorđe je brata Marinka obesio i majci rekao - pogledaj kroz prozor, eno ti sina: Zbog pravde nije znao za milost
Karađorđe je, u ime pravde, presudio i rođenom bratu Marinku, a majci je rekao samo: „Pogledaj kroz prozor"
Ovoj voditeljki se Tito udvarao i pred Jovankom, ona priznala da mu je bila miljenica: Slao avione po nju samo da bude kraj njega, pred smrt je zamolio 1 stvar
Par meseci pre smrti Vera Cvetinović je Titu ispunila veliku želju - još jednom mu je zapevala na uvetu, a maršal je njen glas obožavao.
Bio Jugosloven kom se i Tito klanjao, ono što je uradio nije uspeo niko na Balkanu, svi ga voleli i cenili: Pa jedva preživljavao od male penzije u trošnoj kući
"Treba raditi, nema bez rada ništa", čuvene su reči rudara Alije Sirotanovića kojem se divila cela Jugoslavija, a umro u bedi i zaboravljen.
Komentari(0)