Čudo prirode i ogromni džin: Najveći orah na Balkanu raste u Ljubić polju, Momir ga posadio pre 36 godina
Uložio mnogo truda i rada kako bi od njega nastao pravi gorosatas
Da je u dolini Zapadne Morave zemlja i te kako plodna najbolje pokazuje na desetine hektara pod zasadima voća i povrća, međutim u svemu tome, u Ljubić polju već skoro četiri decenije ističe se jedan poseban primerak. Momir Marinović (83) 1987. godine posadio je orah koji je za sve ove godine izrastao u pravog gorostasa i zbog svojih dimenzija smatra se najvećim na Balkanu. Obim stabla ovog prirodnog džina je dva metra i 90 centimetara, a prečnik krošnje u vreme vegetacije duži od 20 metara.
- Sadnicu sam kupio u Institutu za voćarstvo u Čačku i posadio. Od pete godine ovaj orah rađa svake sezone. Uložio sam puno i truda i rada oko njega sve ove godine, tako da je to najverovatnije razlog što je dostigao ove dimenzije. Pazio sam i brinuo da ga ništa ne ošteti i dosta toga u našem dvorištu prilagođavalo se upravo ovom orahu. Ovaj orah odoleo je svim vremenskim prilikama i neprilikama za ovoh 36 godina, priča za RINU Momir.
Prinos može da varira iz godine u godinu, ali vlasnik je zadovoljan rodom koji ubira. Čačanin ističe da je orah zahtevna voćka i da se o njoj stalno mora voditi računa. Važno je đubrenje, prskanje, održavanje jer vrlo često može biti i na udaru grinja. Ali, ono što je po njemu posebno važno jeste već pomenuta plodna moravska zemlja.
Možda vas zanima:
NOVA PLUĆA UŽICA Gradska plaža dobija na desetine novih stabala, obala reke Đetinje će postati prirodni respirator
Sadi se na desetine stabala u centru grada i uz obalu reke Đetinje, svako stablo je zeleni respirator koji nam stvara kiseonik
OGREVA IMA DOK TRAJE ZIMA Mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a sudeći po potražnji koja je prethodnih meseci vladala za drvima, mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa.
Možda vas zanima:
NOVA PLUĆA UŽICA Gradska plaža dobija na desetine novih stabala, obala reke Đetinje će postati prirodni respirator
Sadi se na desetine stabala u centru grada i uz obalu reke Đetinje, svako stablo je zeleni respirator koji nam stvara kiseonik
OGREVA IMA DOK TRAJE ZIMA Mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a sudeći po potražnji koja je prethodnih meseci vladala za drvima, mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa.
Možda vas zanima:
NOVA PLUĆA UŽICA Gradska plaža dobija na desetine novih stabala, obala reke Đetinje će postati prirodni respirator
Sadi se na desetine stabala u centru grada i uz obalu reke Đetinje, svako stablo je zeleni respirator koji nam stvara kiseonik
OGREVA IMA DOK TRAJE ZIMA Mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a sudeći po potražnji koja je prethodnih meseci vladala za drvima, mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa.
Možda vas zanima:
NOVA PLUĆA UŽICA Gradska plaža dobija na desetine novih stabala, obala reke Đetinje će postati prirodni respirator
Sadi se na desetine stabala u centru grada i uz obalu reke Đetinje, svako stablo je zeleni respirator koji nam stvara kiseonik
OGREVA IMA DOK TRAJE ZIMA Mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a sudeći po potražnji koja je prethodnih meseci vladala za drvima, mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa.
Možda vas zanima:
NOVA PLUĆA UŽICA Gradska plaža dobija na desetine novih stabala, obala reke Đetinje će postati prirodni respirator
Sadi se na desetine stabala u centru grada i uz obalu reke Đetinje, svako stablo je zeleni respirator koji nam stvara kiseonik
OGREVA IMA DOK TRAJE ZIMA Mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a sudeći po potražnji koja je prethodnih meseci vladala za drvima, mnogi će se ove godine ogrejati dok vatrica pucketa.
- Jako je važno zemljište na kom je posađen. Plodno i lakorodno, samo je rastao. Njegov koren je prošao i dubinu korita Morave. Dok je stablo bilo manje lakše je bilo održavati ga nego sad, ali svakako ništa ne prepuštamo slučaju. Osim ovog stabla, imam i još jedan zasad oraha. Ništa mi ne pada teško, zadovoljstvo mi pričinjava kad radim, dodaje Momir koji iako gazi devetu deceniju života, ima elana i snage kao mladić.
Da je reč o orahu vanserijskih dimenzija potvrdili su i straučnjaci iz Instituta za voćarstvo u Čačku, u kojem je nekada davno i kupljena ova sadnica.
- Važno je pridržavati se svih saveta, a gospodin Marinović sve ovo vreme primenjuje neophodne mere i radnje. Održava voćke po savremenim sistemima, orezuje leti i zimi i u njegovom zasadu zaista ima šta da se vidi. Orah traži puno uloženog truda i znanja, izjavio je dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ako vam biljke ne uspevaju u saksijama, sigurno pravite jednu grešku: Stručnjak za baštu otkriva gde je problem i šta činiti
Stručnjak za baštu otkriva gde ljudi greše sa biljkama u saksiji i šta činiti kako bi opstale.
Danas su sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul: Obavezno izgovorite ove reči da bi vas pratila dobra sreća tokom godine
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula.
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Komentari(0)