Da li znate da je stroj za pečenje rakije bio prvi srpski patent: Kako su izgledali tadašnji pronalasci?
U Muzeju nauke i tehnike možete videnti i patenei velikana srpske nauke poput akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.

Još su vladari iz doba Nemanjića imali na svojim dvorovima strane lekare koji su se bavili destilacijom i time proizvodili nešto što podseća na današnju lozovaču, komovicu i travarice.
Kasnije je rakija počela da se pravi od voća, a kada su uvedeni bakarni kazani, koji su i dan-danas neprevaziđeni, to postaje jedna ozbiljna delatnost, a rakija dobija titulu pića "bez kojeg se ne može" u Srbiji.
Zato i ne čudi da je prvi srpski registrovani patent bio upravo stroj za pečenje rakije. Kako je to izgledalo, može se videti na izložbi "Čuvari inovacija – 100 godina od prvog srpskog patenta" koju možete posetiti u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu do 31. marta 2025. godine.
Možda vas zanima:

Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini

Peče deda, pečem ja - pekli smo obadva: Podloženi kazani za rakiju širom Zapadne Srbije, Stefan je ovaj u Srba sveti zanat naučio od svog dede i sada i sam ume da napravi ljutu prepečenicu
Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim imanjima širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.
Možda vas zanima:

Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini

Peče deda, pečem ja - pekli smo obadva: Podloženi kazani za rakiju širom Zapadne Srbije, Stefan je ovaj u Srba sveti zanat naučio od svog dede i sada i sam ume da napravi ljutu prepečenicu
Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim imanjima širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.
Možda vas zanima:

Domaći likeri i rakije – od travarice do orahovače
Kako su se pravili i kako su nekada korišćeni u narodnoj medicini

Peče deda, pečem ja - pekli smo obadva: Podloženi kazani za rakiju širom Zapadne Srbije, Stefan je ovaj u Srba sveti zanat naučio od svog dede i sada i sam ume da napravi ljutu prepečenicu
Jesen je ono doba godine kada se većina voća i povrća na seoskim imanjima širom Srbije uveliko obrala i prodala, a za vredne domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i danas su verni srpskoj tradiciji, pa od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. Iako u Srbiji ima registrovano preko 1000 destilerija, tradicionalni način pečenja rakije živi po selima naše zemlje. U okolini grada na Moravi, uveliko su podloženi kazani iz kojih ističe čačanska prepečenica.
Muzej je prvi put javnosti predstavio modele i makete izrađene na osnovu prvih registrovanih patentnih prijava u Srbiji u Upravi za zaštitu industrijske svojine (današnji Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije).
Prikazani su patenti iz međuratnog perioda, kada u Srbiji tek počinje industrijalizacija, najčešće inspirisani svakodnevnim problemima i potrebama građana, kao i unapređivanjem proizvoda za tržište - od kazana za pečenje rakije, preko samoljuljajuće kolevke i natkrivenog bicikla (velosipedskih kola), do sprave za pravljenje cigareta, roštilja i mnogih drugih.
Deo izložbe će biti posvećen realizovanim patentnim prijavama iz fonda Muzeja nauke i tehnike, među kojima su i patenti velikana srpske nauke akademika Mihaila Petrovića Alasa, dr Vladimira Stanojevića i akademika Miomira Vukobratovića.
Autori izložbe su Dušan Petrović i Saša Šepec, a izložbene modele izradio je Dejan Vračarević, dizajner, dugogodišnji saradnik Muzeja nauke i tehnike u oblasti restauracije i zaštite tehničkih eksponata.
Kako su izgledali počeci pronalazaštva i patentne zaštite u Srbiji?
Druga industrijska revolucija, od 1870. do 1914. godine, donosi ubrzani tehnološki razvoj što je uslovilo usvajanje Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, 1883. godine.
Kraljevina Srbija bila je među prvih 11 zemalja potpisnica ove konvencije, iako je stekla nezavisnost samo pet godina ranije.
Kao najznačajniji pronalazači u periodu do Prvog svetskog rata ističu se Ljubomir Klerić, Kosta Milovanović Koka, Mihailo Petrović Alas i Vladimir Stanojević. Budući da Kraljevina Srbija tada nije imala nadležni organ koji bi izdavao patente, oni su svoje pronalaske štitili u Austrougarskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD.
Daleko značajnije pronalaske tada su stvorili srpski pronalazači koji su živeli i radili u drugim zemljama - Nikola Tesla (SAD), Mihajlo Pupin (SAD), Ognjeslav Stepanović Kostović (Rusija), Andrija Radovanović, glavni inženjer Škode u Plzenu, kao i Milutin Milanković koji je u to vreme živeo i radio u Beču.
Tek posle Prvog svetskog rata, 1920. godine, stečeni su uslovi za osnivanje Uprave za zaštitu industrijske svojine, u čijoj nadležnosti su bili poslovi u vezi sa zaštitom patenata, uzoraka, modela i žigova, a njen sledbenik je današnji Zavod za intelektualnu svojinu, prenosi Muzej nauke i tehnike.
Prvi Zakon o zaštiti industrijske svojine usvojen je 1922. godine.
Prvi registrovani patent bio je Stroj za pečenje rakije, na ime Milana Jovanovića, kazandžije iz Novog Sada, prenesen mađarski patent iz 1909. godine, a prvi koji je odobrila naša Uprava bio je "Sama sebe ljuljajuća kolevka", na ime Adema Subašića, sajdžije iz Sarajeva.
Kako je u ovom periodu počela da se razvija i domaća industrija u Kraljevini SHS, pored fizičkih lica, nosioci patenata postaju i domaća preduzeća.
Među pronalazačima u prvoj deceniji rada Uprave izdvajaju se Dobrivoje Božić (inženjer u Ministarstvu železnica Kraljevine SHS), Mihailo Petrović Alas, Vladimir Stanojević (brigadni sanitetski lekar), Sergije Baltić, Svetozar Varićak (čuveni matematičar, nastavnik matematike Milutinu Milankoviću i Đuri Kurepi, Ajnštajnov saradnik na geometrijskoj interpretaciji teorije relativnosti).
Zavod za intelektualnu svojinu u svojoj dugoj istoriji pratio je sudbinu osam država – od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do Republike Srbije, u kojima je bio centralni organ nadležan za poslove industrijske svojine, inovirajući propise i zakone u skladu sa svetskim trendovima, a od 1994. godine nadležan je i za poslove autorskih i srodnih prava.
Zakoni o patentima usklađeni sa EU
Naši savremeni zakoni za zaštitu patenata usklađeni su sa evropskim propisima, a Srbija je potpisnica skoro svih međunarodnih ugovora u oblasti patenata, dok je Evropskoj patentnoj organizaciji pristupila je 2010. godine.
(EUpravo zato)

REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.

Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.

BIO JE KARAĐORĐEVA DESNA RUKA: Ko je vojvoda čije je mišljenje vožd cenio i bio mu tumač u pregovorima sa Turcima?
Na tajni sabor viđenijih Srba koji je u jaruzi kod Orašca, skrivenoj od Turaka, knez Teodosije Marićević sazvao za Sretenje 1804. stigli su samo oni srpski prvaci koji su uspeli da umaknu osmanlijskim mačevima u Seči knezova.

NAJSREĆNIJA SRPSKA IMENA: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Biranje imena za dete jedan je od najuzbudljivijih životnih zadataka. U srpskoj i mnogim drugim kulturama, dosta se gleda na značenje imena.

"NEMOJTE DA SE UVREDITE, ALI..." Ruskinja koja živi u Beogradu objasnila zašto se RUSI NE DRUŽE SA SRBIMA i snimak je EKSPLODIRAO
Aljona je Ruskinja koja živi u Beogradu i uči srpski, a u videu, koji je postao viralan, pokušava da ponudi odgovor na pitanje: Zašto su Rusi tako zatvoreni i nezainteresovani za kontakt sa Srbima?
Komentari(0)