SRBI SU SMATRALI DA JE ĐAVOLJE SEME Šta je Dositej Obradović doneo u Srbiju u toku Prvog srpskog ustanka
Prvo su odbijali da ga gaje, a onda je postao glavni sastojak narodne kuhinje.
Veliki prostvetitelj i intelektualac Dositej Obradović je u svoje vreme imao mnoge probleme zbog ideja i misli koje je širio. Karlovačka mitropolija i mitropolit Stratimirović su na njega gledali sa podozrenjem, a najviše im je smetalo to što je skinuo svoju kaluđersku mantiju i pobegao iz manastira Hopovo. Pored toga za Dositeja se smatralo da donosi mnoge novotarije iz Evrope koje će loše uticati na Srbe.
Tako je na putu za Srbiju 1806. godine poneo džakove pune za njega dragocenosti i naložio da se oni čuvaju na hladnom i mračnom mestu. Posle nekog vremena naložio je da ono što je bilo u tim džakovima ispeče i posluži narodnim prvacima u Sovjetu. To je bio krompir, a tadašnji Srbi nisu znali za krompir pa su smatrali da je on otrovan i nije za ishranu. Bilo je potrebno mnogo ubeđivanja da srpski pravci probaju tu novotariju, a Dositej je posle naložio da se ostatak krompira čuva i koristi kao seme.
Shutterstock
Kako je naredna godina bila plodna posađeni krompir je doneo dosta plodova, a kroz dve godine ga je bilo dovoljno da se deli narodu za gajenje i ishranu. Krompir nije zaživeo u narodu u početku. Ljudi nisu verovali da je on dobar za njihovu ishranu, a neobrazovani popovi su ga proglasili za „latinsku prevaru“. Bilo je potrebno da se pripreti narodu batinama i bičevanjem da bi se krompir gajio i jeo. Tako je Karađorđe naložio da se svako ko odbije da jede i gaji krompir bičuje kandžijom 10 puta.
Posle početnog odbijanja narod je prihvatio krompir i zavoleo ga, a o tome svedoči jedna priča koja je nastala u to vreme, a jedan od aktera nje je Sveti Sava:
“Umoli đavo Svetog Savu da ugovor načine i da posiju krompir, pa onda što je u zemlji to neka bude Svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Tako i učine. Posiju krompire, krompiri izniknu, ukaže se najpre čimina (busen), potom cvijet i za njim i bobe. Videći ovo, đavo stane prkositi Svetom Savi. No kad bude u jesen, onda čimina opadne i istrune, a Sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena i kajaše se što je sa popom posla imao”.
Gde je grob Draže Mihailovića? Misterija stara osam decenija ne prestaje da intrigira
Dragoljub Draža Mihailović bio je čuveni četnički vojvoda koga su posle Drugog svetskog rata streljali komunisti.
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
Ovo je prva stvar koju đavo govori kad uđe u čoveka, nikako to ne izgovarajte: Otac Predrag upozorava
Otac Predrag Popović poznat je kao neko čije se reči, razmišljanja i stavovi veoma cene i sa pažnjom razmatraju među vernicima, ali i brojnim poštovaocima njegovog lika i misli koje rado deli sa pratiocima i prijateljima na Fejsbuku i Jutjubu.
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Komentari(0)