SRBI SU SMATRALI DA JE ĐAVOLJE SEME Šta je Dositej Obradović doneo u Srbiju u toku Prvog srpskog ustanka
Prvo su odbijali da ga gaje, a onda je postao glavni sastojak narodne kuhinje.
Veliki prostvetitelj i intelektualac Dositej Obradović je u svoje vreme imao mnoge probleme zbog ideja i misli koje je širio. Karlovačka mitropolija i mitropolit Stratimirović su na njega gledali sa podozrenjem, a najviše im je smetalo to što je skinuo svoju kaluđersku mantiju i pobegao iz manastira Hopovo. Pored toga za Dositeja se smatralo da donosi mnoge novotarije iz Evrope koje će loše uticati na Srbe.
Tako je na putu za Srbiju 1806. godine poneo džakove pune za njega dragocenosti i naložio da se oni čuvaju na hladnom i mračnom mestu. Posle nekog vremena naložio je da ono što je bilo u tim džakovima ispeče i posluži narodnim prvacima u Sovjetu. To je bio krompir, a tadašnji Srbi nisu znali za krompir pa su smatrali da je on otrovan i nije za ishranu. Bilo je potrebno mnogo ubeđivanja da srpski pravci probaju tu novotariju, a Dositej je posle naložio da se ostatak krompira čuva i koristi kao seme.
Shutterstock
Kako je naredna godina bila plodna posađeni krompir je doneo dosta plodova, a kroz dve godine ga je bilo dovoljno da se deli narodu za gajenje i ishranu. Krompir nije zaživeo u narodu u početku. Ljudi nisu verovali da je on dobar za njihovu ishranu, a neobrazovani popovi su ga proglasili za „latinsku prevaru“. Bilo je potrebno da se pripreti narodu batinama i bičevanjem da bi se krompir gajio i jeo. Tako je Karađorđe naložio da se svako ko odbije da jede i gaji krompir bičuje kandžijom 10 puta.
Posle početnog odbijanja narod je prihvatio krompir i zavoleo ga, a o tome svedoči jedna priča koja je nastala u to vreme, a jedan od aktera nje je Sveti Sava:
“Umoli đavo Svetog Savu da ugovor načine i da posiju krompir, pa onda što je u zemlji to neka bude Svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Tako i učine. Posiju krompire, krompiri izniknu, ukaže se najpre čimina (busen), potom cvijet i za njim i bobe. Videći ovo, đavo stane prkositi Svetom Savi. No kad bude u jesen, onda čimina opadne i istrune, a Sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena i kajaše se što je sa popom posla imao”.
Žensko ime koje je među najpopularnijim u Srbiji, simbol neustrašivog borca i nesalomive volje
U prevodu sa grčkog jezika, ime Petra označava kamen i stenu, a isto značenje ima i muško ime Petar. Takođe se smatra da svoje varijante ima u i španskom i latinskom jeziku.
Ako želite nikad veći rod paprike ovog leta, pored nje posadite ovu biljku
Paprika se sadi kada dnevne temperature porastu iznad 15°C i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Paprici je potrebno kvalitetno, dobro drenirano zemljište koje će zadržati vlagu. Paprike su izbirljive u pogledu vode, pa održavajte dobar balans vlage u svakom trenutku. Ako ste za početak koristili plodno tlo, vaše paprike bi trebalo da uspevaju bez đubriva tokom cele sezone.
Ove molitvene reči treba da pročita svaka devojka koja želi da se uda: Čitajte je i imaćete prst na ruci!
Potrebno je da se mole svakoga dana
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić", srpska slikarka nemačkog porekla
Komentari(0)