REKA ZLATNI PEK Legenda kaže da su Argonauti ovde tražili zlatno runo, a ona još krije tajnu koliko zlata skriva u nedrima
Istorija doline reke Pek u istočnom delu Srbije isprepletana je mitovima i legendama. Mnogi su hrlili ka njoj u potrazi za zlatom, sada je situacija drugačija ali ova reka još krije zlatnu tajnu, kolike rezerve zaista poseduje ovaj kraj.
Reka Pek je vekovima bila poznata kao “zlatna reka” zbog prisustva zlata u njenom koritu i okolnim brdima.
Istorija i legende:
Postoje legende koje kažu da su reku Pek nekada obilazili Argonauti kako bi pronašli Zlatno runo. Veruje se da je hiljadu rimskih robova nekada, uz pomoć ovčijih kožuha, sakupljalo zlatne čestice na obalama ove reke.
Prva prava eksploatacija zlata započela je zaista nakon dolaska Rimljana u ove krajeve, naročito za vreme vladavine cara Hadrijana u 2. veku. Kasnije, u srednjovekovnom periodu, ovaj posao su nastavili srpski vladari.
Pred kraj 19. veka, za izvlačenje zlata su korišćeni i specijalni bageri. U selu Neresnica kod Kučeva, 1934. godine, postavljen je drugi po veličini bager na svetu (najveći bager je posedovao nemački kralj u Indiji). Bager u Neresnici je vadio od 25 do 32 kg čistog zlata svakog meseca. Statistika kaže da je do 1955. godine, iz Peka izvađeno i više od 7 tona zlata.
Danas ljudi vade zlato iz Peka na najtradicionalniji način – ispiranjem. Kažu da ovo rade isključivo iz uživanja i radi zabave. Da bi se tražilo zlato, prvo se moraju nabaviti dve alatke: pralište za ispiranje i ispitak uz pomoć kog se sakuplja isprani materijal. Majstori ovog zanata kažu da se ispiranje zlata na tradicionalan način može lako i brzo naučiti, ali u ovom poslu nije ključna veština, nego sreća.
Geografske karakteristike:
Izvor reke Pek se nalazi u podnožju planine Crni Vrh, a reka se kod Velikog Gradišta spaja sa Dunavom.
Ukupna dužina reke Pek iznosi 129 km. Pripada Crnomorskom slivu, a nastaje formiranjem Malog i Velikog Peka. Protok vode reke Pek u proseku iznosi oko 48.5 metara kubnih po sekundi. Ova reka protiče kroz 63 km teritorije opštine Kučevo. Problem za vodotok reke Pek predstavlja blizina ogromnih odlagališta jalovine iz Majdanpeka, rudnika bakra, i to u njenom gornjem toku.
Naziv “Zlatonosni Pek”:
Često će se naići na naziv Zlatonosni ili Zlatni Pek. To je zbog toga što je u ovoj reci još u drevna vremena pronađeno zlato. Pošto u okolnim brdima, kao i u Peku, ima zlata, ne tako retko, Kučevo zovu zlatnim gradićem ili gradom u zlatnoj dolini.
Reka Pek je, dakle, ne samo geografski značajna, već i nosilac bogate istorije i legendi o zlatu.
Vodopadi Srbije: Neukroćene lepote koje ostavljaju bez daha
Top lista najlepših vodopada u Srbiji – od spektakularnih slika Velikog Buka do manje poznatih slapova Stare planine
Neotkriveni biseri Srbije: Mesta koja još uvek čekaju vašu posetu
Skriveni kutci Srbije koje nećete naći u vodičima – od manastira u šumama do malih sela s neverovatnim pričama.
Srpska planinska čuda: Tajne Zlatara koje morate otkriti
Zlatar nije samo miris borove šume i pogled na Uvac. Otkrijte manje poznate priče o ovoj planini – od starih legendi do gastronomske ponude.
ONA JE PRAVO BOGATSTVO SRBIJE: U ovoj banji temperatura termalne vode je 96 stepeni, a uskoro će svi njeni posetoci pored u blagodetima koje ona pruža uživati i u neviđenom luksuzu
Da li ste znali da se u Srbiji nalazi banja sa najtoplijim izvorima u Evropi. Temperatura najtoplije vode koja izbija na njenom području je neverovatnih 96 stepeni Celzijusovih, ali u nekim mestima voda izbija u formi pregrejane vodene pare, a njena temepretura je veća čak i od 110 stepeni. To je Vranjska banja.
U ovo lečilište u Srbiji išao je kralj Petar I, a uskoro na tom mestu niče velelepni hotel koji će nositi njegovo ime
U kotlini između Besne kobile i Srpske čuke ušuškala se Vranjska Banja, skriveni dragulj koji ima najtoplije izvore u Evropi.
Komentari(0)