NIŠ Kroz vekove kapija između istoka i zapada, kolevka moćnog CARA KONSTANTINA koji je postavio temelje hrišćanstva
Niš, srpski grad sa vekovnom istorijom na Balkanu i u Evropi, svoju dugu i bogatu istoriju duguje različitim periodima i vladarima.
Starost Niša seže u drevne periode, gde je već u najstarija doba bio poznat kao kapija između Istoka i Zapada. Naseljavali su ga Paleo-Balkanski Tračani u doba gvozdenog doba, pre nego što su područje osvojili Kelti 279. godine pre nove ere. Kelti su osnovali grad Scordiscus, označavajući početak rimskog uticaja.
Rimsko doba je Nišu donelo poseban značaj. Kao deo Rimske provincije Moesia Superior, grad je bio ključna tačka na putu Via Militaris koji je povezivao Rim sa Carigradom.
Rođenje cara Konstantina Velikog u Nišu dodatno je učvrstilo njegovu ulogu, a grad je bio poznat kao Naissus.
Možda vas zanima:
BIĆE KAO KNEZ MIHAILOVA Ovaj srpski grad će dobiti ulicu baš po uzoru na Beograd
Čačak - Grad na Moravi dobio je potpuno novi izgled Gradske plaže pre par godina, ali tu se nije stalo. Nakon 70 godina dobiće i novu pešačku zonu u samom centru grada. Ulica Župana Stracimira biće čačanska Knez Mihailova, radovi su u punom jeku a njihov završetak očekuje se do kraja juna.
BAŠ SE I NE MIRIŠU Evo kako su neslane šale otuđile Šapčane i Valjevce
Odavno je poznata određena doza netrpeljivosti Šapčana i Valjevaca. Kako je došlo do toga pročitajte u nastavku.
Možda vas zanima:
BIĆE KAO KNEZ MIHAILOVA Ovaj srpski grad će dobiti ulicu baš po uzoru na Beograd
Čačak - Grad na Moravi dobio je potpuno novi izgled Gradske plaže pre par godina, ali tu se nije stalo. Nakon 70 godina dobiće i novu pešačku zonu u samom centru grada. Ulica Župana Stracimira biće čačanska Knez Mihailova, radovi su u punom jeku a njihov završetak očekuje se do kraja juna.
BAŠ SE I NE MIRIŠU Evo kako su neslane šale otuđile Šapčane i Valjevce
Odavno je poznata određena doza netrpeljivosti Šapčana i Valjevaca. Kako je došlo do toga pročitajte u nastavku.
Možda vas zanima:
BIĆE KAO KNEZ MIHAILOVA Ovaj srpski grad će dobiti ulicu baš po uzoru na Beograd
Čačak - Grad na Moravi dobio je potpuno novi izgled Gradske plaže pre par godina, ali tu se nije stalo. Nakon 70 godina dobiće i novu pešačku zonu u samom centru grada. Ulica Župana Stracimira biće čačanska Knez Mihailova, radovi su u punom jeku a njihov završetak očekuje se do kraja juna.
BAŠ SE I NE MIRIŠU Evo kako su neslane šale otuđile Šapčane i Valjevce
Odavno je poznata određena doza netrpeljivosti Šapčana i Valjevaca. Kako je došlo do toga pročitajte u nastavku.
Konstantin Veliki rođen je 27. februara oko 272. godine nove ere, njegovo pravo ime je Flavije Valerije Konstantin. Konstantin se obrazovao na Dioklecijanovom dvoru, gde je učio latinski, grčki i filozofiju. Vjerovali ili ne on je na tom dvoru držan kao taoc u zamenu za očevo dobro ponašanje.
Učinio je hrišćanstvo zakonskom, slobodnom i državnom religijom. Po predanju pred bitku sa Maksencijem car Konstantin u sred jasnog dana, vide na nebu presjajan krst, sav okićen zvezdama, a na krstu su bile ispisane reči: “Ovim pobeđuj”! Poslije pobede, car Konstantin je u Rimu, gradu najvećeg progona i stradanja hrišćana, podigao spomen krst, istog oblika kao što je bio onaj koji mu se na nebu ukazao pre bitke. To je bio novi znak rimskog carstva, a 313. godine proglasio je Hrišćanstvo zvaničnom verom čitavog carstva.
Poslije pobede nad Vizantijcima, rešio je da sazida novu prestonicu na Bosforu, Konstantinopolj, ili Carigrad, kako ga je narod prozvao. Taj grad živi i čuva neke od tragova slavne prošlosti, a mi ga svi znamo kao Istanbul.
SPC
325. godine bio je osnivač i domaćin prvog sabora u Nikeji kojim su začeti temelji pravoslavne crkve. Takođe, njegova majka je pronašla je krst na kojem je stradao Isus Hrist. Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog cara Konstantina i njegovu majku, caricu Jelenu.
Pretorijanska garda koja je bila simbol moći Rima i koja je pogubila čak 13 vladara raspuštena je i zauvijek ugašena zahvaljujući caru Konstantinu.
Niš je bio svedok važnih događaja tokom istorije Balkana. Nakon pada pod Osmansku vlast, postao je ključni administrativni centar. U periodu Osmanlijskog carstava sagrađeni su brojni objekti uključujući Nišku tvrđavu i Bali-begovu džamiju, jednu od dve preostale džamije u ovom gradu i jednu od od deset sagrađenih u Tvrđavi.
Tokom Prvog svetskog rata, Niš je imao značajan strategijski položaj, prolazeći kroz različite periode okupacije.
Danas, Niš je moderni industrijski, kulturni i obrazovni centar Srbije. Poznat po svojoj istoriji, arheološkim nalazištima i prestižnom univerzitetu, grad takođe privlači pažnju kao domaćin Nišville Jazz Festivala, koji dodatno obogaćuje kulturnu scenu.
Kroz vekove, Niš je ostao most između različitih kultura i civilizacija. Njegova prošlost i danas zaokuplja, čineći ga nezaobilaznom tačkom na karti evropske istorije.
Pročitajte još:
Za ovo banju retko ko je čuo, nalazi se na samo par kilometara od Beograda! Evo koje bolesti sve leči: Idealna za beg od gradske buke
Lekovita voda otkrivena slučajno tokom 19. veka se koristi za lečenje. Banja nudi terapiju uz kupanje i konzumaciju vode na neutralnim temperaturama.
MAGIČNA SVOJSTVA VODOPADA U SRBIJI: Legende o čudesnim izvorima zdravlja i dugovečnosti
U srpskom narodnom predanju, vodopadi nisu bili samo prirodne lepote vredne divljenja, već mesta sa posebnim, gotovo magijskim moćima. Od pamtiveka su ljudi dolazili do vodopada tražeći lek za telo i dušu, verujući u njihova isceliteljska i obnavljajuća svojstva.
Top 10 mesta koja morate posetiti u Šumadiji
Ako vas put navede ka Šumadiji, evo koja mesta i prirodne lepote jednostavno moraju da se nađu na vašoj listi za posetu.
TAJANSTVENE MOČVARE SRBIJE: Zaboravljena verovanja i legende o skrivenim mestima
U srpskom folkloru močvare su oduvek zauzimale posebno, misteriozno mesto. Nekada smatrane opasnim i začaranim, ove specifične prirodne formacije bile su okružene brojnim verovanjima, pričama i mitovima, koji su se generacijama prenosili s kolena na koleno.
Zbog horor legende o jednoj porodici, manastir u Srbiji nazvan Zaova, a ima i Sisojevac: Ovako su dobili imena
Ako vam kažemo "zaova" ili "pustinja", naravno da ćete prvo pomisliti na familijarnu relaciju odnosno geografski pojam.
Komentari(0)