BAŠ SE I NE MIRIŠU Evo kako su neslane šale otuđile Šapčane i Valjevce
Odavno je poznata određena doza netrpeljivosti Šapčana i Valjevaca. Kako je došlo do toga pročitajte u nastavku.
Veruje se da ta netrpeljivost datira od vremena jedne podvale Valjevaca. Iako je duboko u svesti starijih
meštana Valjeva ali i Šapca i dalje donekle živa legenda o tome, nije poznato ni kada se to odigralo, ni da li se zaista baš tako desilo, ali je ta valjevska podvala čak opevana i u pesmi Tavala, tavala, ta valjevska podvala, koju je izvodila naša pevačica, Vera Ivković.
Kažu da su svatovi iz Šapca krenuli da „uzmu“ mladu u Užice. Nekako im se na pola puta našlo baš Valjevo, pa su odlučili tu da prenoće i okrepe se, a sutradan da krenu put Užica. U to doba se putovalo zapregom, a putevi nisu baš bili tako dobri, pa su Šapčani došli u Valjevo vidno umorni.
Možda vas zanima:
STREPELI OD POPLAVA U ovom gradu se uređuje korito reke i staze za šetnju
Gornji Milanovac - Reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac u prošlosti je stanovnicima zadavala velike probleme, naročito usled priliva bujičnih voda sa Rudnika kada je neretko dolazilo do njenog izlivanja. Ružne slike poplava iz ovog dela Srbije konačno će postati prošlost jer je u planu potpuno uređenje rećnog korita, izgradnja dva brane na ulazu u Gornji Milanovac koje će maksimano smanjiti svaki rizik od poplava u budućnosti.
BIĆE KAO KNEZ MIHAILOVA Ovaj srpski grad će dobiti ulicu baš po uzoru na Beograd
Čačak - Grad na Moravi dobio je potpuno novi izgled Gradske plaže pre par godina, ali tu se nije stalo. Nakon 70 godina dobiće i novu pešačku zonu u samom centru grada. Ulica Župana Stracimira biće čačanska Knez Mihailova, radovi su u punom jeku a njihov završetak očekuje se do kraja juna.
Možda vas zanima:
STREPELI OD POPLAVA U ovom gradu se uređuje korito reke i staze za šetnju
Gornji Milanovac - Reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac u prošlosti je stanovnicima zadavala velike probleme, naročito usled priliva bujičnih voda sa Rudnika kada je neretko dolazilo do njenog izlivanja. Ružne slike poplava iz ovog dela Srbije konačno će postati prošlost jer je u planu potpuno uređenje rećnog korita, izgradnja dva brane na ulazu u Gornji Milanovac koje će maksimano smanjiti svaki rizik od poplava u budućnosti.
BIĆE KAO KNEZ MIHAILOVA Ovaj srpski grad će dobiti ulicu baš po uzoru na Beograd
Čačak - Grad na Moravi dobio je potpuno novi izgled Gradske plaže pre par godina, ali tu se nije stalo. Nakon 70 godina dobiće i novu pešačku zonu u samom centru grada. Ulica Župana Stracimira biće čačanska Knez Mihailova, radovi su u punom jeku a njihov završetak očekuje se do kraja juna.
Možda vas zanima:
STREPELI OD POPLAVA U ovom gradu se uređuje korito reke i staze za šetnju
Gornji Milanovac - Reka Despotovica koja protiče kroz Gornji Milanovac u prošlosti je stanovnicima zadavala velike probleme, naročito usled priliva bujičnih voda sa Rudnika kada je neretko dolazilo do njenog izlivanja. Ružne slike poplava iz ovog dela Srbije konačno će postati prošlost jer je u planu potpuno uređenje rećnog korita, izgradnja dva brane na ulazu u Gornji Milanovac koje će maksimano smanjiti svaki rizik od poplava u budućnosti.
BIĆE KAO KNEZ MIHAILOVA Ovaj srpski grad će dobiti ulicu baš po uzoru na Beograd
Čačak - Grad na Moravi dobio je potpuno novi izgled Gradske plaže pre par godina, ali tu se nije stalo. Nakon 70 godina dobiće i novu pešačku zonu u samom centru grada. Ulica Župana Stracimira biće čačanska Knez Mihailova, radovi su u punom jeku a njihov završetak očekuje se do kraja juna.
Pretpostavlja se da su u Valjevu potražili smeštaj u jednoj gostionici, a bilo ih je u Valjevu tada.
Dovitljivi Valjevci su se trudili se da budu dobri domaćini. Pilo se dosta domaće rakije, sve zato što su u pitanju svatovi.
Krenuli su Šapčani po mladu, doduše ne baš lako, jer je rakija uradila svoje. A Valjevci su ostali da se trezne. Ali i da smišljaju kako mogu da im podvale kada se budu vraćali, pa da se svi nasmeju. I setili su se…
Kada su nakon nekoliko dana šabački svatovi krenuli nazad, nakon što su „uzeli“ mladu, opet su zastali da se okrepe u Valjevu. Verovatno nisu ni slutili šta ih tamo čeka, jer da jesu, pobegli bi glavom bez obzira verovatno.
Dovitljivi Valjevci su rešili da naprave šalu, tačnije da i oni naprave „svadbu“, a da „mlada“ bude jedan mladi Valjevac.
Stigoše Šapčani sa nevestom i pridružiše se svatovi jedni drugima. Sve je bilo veselo i kako dolikuje. Krajem večeritako se javi jedan „razboriti Valjevac“ i predloži da se neveste povuku i odmore zajedno. Ne sluteći ko je druga „mlada“, šapčani to prihvatiše .
Šta je posle bilo, niko ne bi znao reći, ali je ostala legenda da je među šabačkim svatovima, koji su sutradan krenuli kući, mlada bila najveselija.
Ima i drugih priča koje su, navodno doprinele blagoj netrpeljivosti stanovnika ova dva grada, ali je ova najupečatljivija.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)