Vlasinsko jezero jedno je od skrivenog blaga juga Srbije. Odlikuje ga priroda koja daje utisak da joj čovek nikada nije prišao. Čak i danas, jezero nije često posećena turistička destinacija, te je mir tog kraja ostao očuvan.
Za sve one koji ne podnose žegu velikih gradova i želeli bi da pobegnu od nje, samo ne znaju kuda, Vlasinsko jezero je prava destinacija.
"Mnogo je bolje biti ovde nego u Beogradu sredinom jula. Kada je u gradu blizu 30 stepeni, ovde nema ni 16 stepeni. Ujutru se ponekad smrzavamo kao da je kasna jesen, jer zna da bude i do 10 stepeni", kaže za MONDO turista koji je boravio na Vlasini.
Vlasinsko jezero, iako ga okružuje netaknuta priroda, samo nije prirodno. Jezero je nastalo pregrađivanjem reke Vlasine. Izgradnja jezerske brane trajala je od 1946. do 1949. godine na položaju nekadašnjeg Vlasinske tresave. Danas, samo jezero ima površinu od 15 kilometara kvadratnih i duboko je oko 35 metara i ima dva plutajuća ostrva - Stratoriju i Dugi del.
Vodena "čudovišta" sa Vlasine i mitovi ovog kraja
Prema rečima turista za MONDO, kraj u kojem se nalazi Vlasinsko jezero izvor je brojnih zastrašujućih legendi koje datiraju iz perioda kada samo jezero nije postojalo.
Jedna od legendi je priča o crnom vodenom biku, misterioznom stvorenju koje je odvlačio stoku u vodu i bio glasnik velikih promena. Prema predanju, poslednji put se oglasio pre Drugog svetskog rata.
Osim velikog crnog bika, stanovnici okolnih sela pričali su o džinovskom konju koji izlazi iz vode i odvlači ljude i stoku.
Osim ovih neobjašnjivih priča, mnoge priče za Vlasinsko jezero vezuju se i za njegova prirodna svojstva - tresetno zemljište i pokretna ostrva. Tako jedna od najpoznatijih priča sa Vlasinskog jezera jeste legenda o kravi Ruži koja je, dok je pasla travu, zakoračila na malo ostrvo koje je plutalo po jezeru. Ovo ostrvo, napravljeno od trave i treseta, odvojilo se od obale i počelo da se kreće po vodi.
Komentari (0)