Čile je moja draga zemlja, Santjago je moj grad koji puno volim, ali Srbija mi je uzela dušu od kako sam je upoznao. Ovako za 24sedam priču počinje Eksekjel Videla, momak opčinjen našom kulturom, običajima i prirodnim lepotama.
Amerikanka Arestia Rozenberg prisustvovala je nesvakidašnjoj svadbi u Srbiji i otkrila kako je među nepoznatima pronašla toplinu, radost i nova prijateljstva
Amerikanka Arestia Rozenberg prisustvovala je nesvakidašnjoj svadbi u Srbiji i otkrila kako je među nepoznatima pronašla toplinu, radost i nova prijateljstva
Amerikanka Arestia Rozenberg prisustvovala je nesvakidašnjoj svadbi u Srbiji i otkrila kako je među nepoznatima pronašla toplinu, radost i nova prijateljstva
Amerikanka Arestia Rozenberg prisustvovala je nesvakidašnjoj svadbi u Srbiji i otkrila kako je među nepoznatima pronašla toplinu, radost i nova prijateljstva
Amerikanka Arestia Rozenberg prisustvovala je nesvakidašnjoj svadbi u Srbiji i otkrila kako je među nepoznatima pronašla toplinu, radost i nova prijateljstva
Amerikanka Arestia Rozenberg prisustvovala je nesvakidašnjoj svadbi u Srbiji i otkrila kako je među nepoznatima pronašla toplinu, radost i nova prijateljstva
Sve je počelo 2016.godine kada je nekoliko slobodnih dana želeo da iskoristi da upozna neku novu zemlju.
– Šetajući mapom sveta, prolazeći popularne destinacije poput Španije, Italije i Nemačke, pogled zaustavljam na Balkanu i u njegovom centru, Srbiji, za koju mislim da je raj na svetu o čemu se puno ne priča i zaslužuje da se istražuje. Sa druge strane bio sam motivisan zbog istorije Jugoslavije o kojoj mi je tata uvek pričao od malena u kući, jer on puno voli istoriju sveta kao i ja.
Nije prošlo mnogo do donošenja važne životne odluke da Santjago Čile zameni Srbijom.
– U životu mi ne odlučujemo gde ćemo se roditi, ali možemo da biramo gde želimo da živimo i ja sam odabrao Srbiju kao moju novu kuću. Živim ovde godinu i po dana i srećan sam, toliko da nemam planove da se vratim. Od kraja sveta do srca Balkana.
Dođe u životu trenutak za neke radikalne promene.
– Srbija je izgledala kao divna opcija za to, od prvog momenta kad sam je posetio u 2016. godini. Atmosfera i duša zemlje su me uhvatili i verovatno neće nikad da me puste.
A uhvatilo ga je i očaralo, kao i većinu stranaca, srpsko gostoprimstvo.
– Vi ste baš otvoren i veseo narod suprotno onome što ostali misle. Vrlo brzo vi nas uključite u društvo. Posle par razgovora i kafa, počinjemo da izgrađujemo jednu lepu vezu i vremenom nam nudite da budemo i vaši kumovi. Strancima kažem da je Srbija jedna nova zemlja koja blista i koja te prima raširenih ruku – Nema šta.
Prvi kamen spoticanja na putu prilagođavanja bio je jezik.
– Počeo sam da ga učim 2017. godine, posle mog prvog putovanja u Srbiju. Tamo u Čileu sam tražio nastavnicu jezika. Bilo je teško na početku jer Srba u Čileu nema puno, ali odjednom se javila Milica Miljković, prava diplomirana nastavnica srpskog jezika sa Filološkog fakulteta koja bi bila moja nastavnica i mentorka. Ona me je učila od početka. Nisam znao ništa očigledno. Ni hvala, ni zdravo, ni doviđenja. Bila je jedna prelepa i zabavna avantura kroz ovaj prelep jezik.
Muka je sa padežima.
– Padeži! Padeži! I još uvek puno grešim i puno pitam takođe. Svakog dana naučim nešto novo i pitam ljude zašto je ovako, a ne tako. Na primer: Koji padež bi trebalo da se koristi u ovoj situaciji, dativ ili lokativ? Ljudi se šokiraju ponekad, jer ni oni ne znaju taj deo gramatike i samo govore ovaj jezik. Tako da se moje učenje srpskog jezika nastavlja na ulicama i uživo.
– Srbi će uvek biti iznenadjeni ukoliko čuju jednog stranca koji govori srpski jezik. Zna se da je komplikovan jezik, ali ništa nije nemoguće. Dobio sam pohvale od ljudi kad vide da pišem ćirilicom. Sa druge strane, ogromne su reakcije kad čuju da sam se preselio ovde iz Južne Amerike, deo sveta koji je baš egzotičan za vas, u koji sanjate da idete jednog dana.
Iako smo narodi sličnog mentaliteta, Srbija mu nudi nešto što se u Čileu izgubilo.
– Čile je postao jedna od najmoćnih zemlja u Latinoamerici što se tiče ekonomije i standarda života. Ali to ima i svoje mane. Srbija nudi slobodu da na primer idemo na kafu posle posla u bilo koji dan. Da se družimo uvek sa našim prijateljima. To se meni sviđa i nadam se da vi to nikada nećete izgubiti kao narod: tu slobodu.
Ipak, nije uvek lako biti daleko od najbližih. Nedostaje mu porodica, ali i omiljena hrana.
– Mislim da su naši morski prozvodi naijlepši i žao mi je što ovde nemamo bolji izbor. Što se tiče pića, uvek se trudim da imam na stolu jedno čileansko vino, da se osećam kao kod kuće.
I dok pričamo o hrani, kaže nam da ne može da shvati, ni da svari, kombinaciju mesa i jogurta.
– Šokiram se kad vidim u pekarima kako vi to jedete i za doručak.
Za gurmanluk je ipak, bio spreman.
- Jeo sam i probao u Srbiji svašta, ali ne mogu da sakrijem moju ljubav prema šumadijskoj kuhinji kao sto je kačamak, proja, gibanica, kajmak,svadbarski kupus, podvarak, prase na ražnju i naravno kolači. Dobio sam takođe jedan pametan savet, gde vidiš jedan stolnjak belo crveni, verovatno je hrana dobra i do sada je bilo tačno.
Nažalost slika Srbije u svetu još nije onakva kakva bi trebalo da bude i kakvu kao zemlja i narod zalužuje, iskren je Eksekjel.
– Velika mi je čast da budem deo tih stranaca koji žive ovde i puno vole Srbiju i trude se da je pokazuju i pomažu iz njihovog ugla. U mom slučaju, shvatio sam odmah koliko malo se zna o Srbiji u hispanskom svetu i koliko malo informacija postoji na internetu o Srbiji na španskom jeziku tako da to kombinovano sa mojom avaturističkom dušom i ljubavi prema Srbiji, bila je odlična formula da je istražujem i pričam o njenim lepotama svim hispanskim zemaljama.
Srpsko državljanstvo još nema, ali ima jednu želju koju je podelio sa nama.
– Voleo bih da pročitam ovaj isti tekst posle nekoliko godina da sebe vidim kao još jednog od vas što se tiče dokumentacije. Čileanska zajednica u Srbiji je baš mala i skoro niko nema državljanstvo, ko zna… mogao bih da budem sledeći. To bi mi bila velika čast i odgovornost, priča za 24 sedam.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Planina Zlatibor je već odavno poznata kao destinacija koja živi 365 dana u godini. Uz veliki trud i rad turističkih radnika, jaz između letnje i zimske turističke sezone gotovo da više ne postoji. Tokom prolećnih meseci, po završetku zimske i pre početka letnje sezone, organizuju se škole u prirodi i rekreativne dečje nastave, dok je jesen rezervisana za poslovne skupove, kongrese i seminare.
Komentari(0)